Biološki listići

46

»energičnošću«. Medutim, kakva aktivnost pod prividnom pasivnošću! Kakav život u tih stvorova, za koje deca sumnjaju da su Živi, Jer se ne tuže, kad im 10 granje ı paraju koru! GI ledajući zelene livade, koje kao da dremaju pod Suncem, ı šume, koje ne daju znaka života, retko ko naslućuje čudotvornu delatnost, koja se zbiva u tišini lišća. Hteo bih videti Jednu bioenergetićnu panegiriku šumama i lugovima, koja bi slav ila pravu veličinu biljnoga carstva, za kojn ne Znaju pesnici. Jer je zeleno bilje ono, čemu ČoveČansfvo 1 Ćeo ŽIV otinjski svet duguju svoj] život. Ono je veza izmedu Munca, izvora Života, ı čoveka. Bez bilinoga sveta Životimjskom svetu nema opskanja, Jer Je ovaj parazif, koji troši enereiju, koju je zeleni list u tišmi nštedeo. Pa i cela naša tehnička altivmost modernoga života, vodi „Svoje poreklo iz biljnoga sveta, podložena kosturima prašuma, 'koja nemilice trošimo — dok ih bude bilo.

Do sada smo u živih stvorova videli samo degradovanje energije, prelaz hemijske energije u toplotu, energ1lu niže vrste. Sako su Sunčevi zraci gotovo Jedini 1ZVor emergije koju prima naš planet, a ta Je energija niže vrste — toplota ı svetlost, — jasno Je, da se u živome svetu mora naći Jedan čČimilac, koji ie kadar tu energiju popeti do stupnja hemijske energije orpanskih tela, koja su, kao. što smo videli, jedini izvor energije Žžiyotinjskop sveta; Jer mače bi ti nostoci hemijske energije morali ponestati. Taj je činilae zeleno bilje, — bilje sa hlorofilom.,

Kao god što parna mašina spasava Jedan odredeni deo toplote pri padu sa temperature kotla ma temperaturu kondensatora, tako i zeleno bilje u dagradđdaciji Sunčevih znakova, koji padaju sa visoke temperature Sunca na temperaturu atmosfere našeg planeta, spasava određenu količinu fih zrakova, podižući ih ma viši stupanj energije, koja je predstavljena potencijalnom hemijskom ene>gijom ugljenikovih jedinjenja, što je biljka preko zelenopa lišća sintetisala: belančevine, mati, šećeri i d. Kako je životinjeki svet kadar uzeti potrebnu energiju jedino iz tih tela, koja postajn biljnom sintezom, to |e Jasno, da je biljni svet pogodba za opstanak životinjskog sveta; a