Biološki listići

[

B9

rrazvijati, nepodčinjena ı ne Osv?Ćući se ma praktične Ppi-

i mene kojih bi bila kadra. Posle otkrića glikogeneke funkcije,

- stvorena Je za Olaadea Bernarda (1554.) prva katedra fiziologije na Fakultetu Nauka u Parizu; ta nova katedra

„dobi me: Katedra opšte fiziologije, sadržava-

-Jući u svome imenu Jedno shvatanje drago onome, za koga

je bila osnovana. 1 tako Clande Bemard — kome je uostalom katedra mediemskogz fakulteta bila ranije nepristupačna,

rana fiziologiju u okvirn koji joj Je želeo. Ali žarka želja,

[.

} -

| pošto Je odbiven na profesorskom ispitu (1844.) — vide za| koja mu We za života nije ispunila, Jeste, da vidi oko sebe Jednu dobro snabdevenu laboratoriju, koja bi mu pružala ava sredstva potrebna mjegovu geniju. U njegovim predava· njima nailazi s3e često na odjek te njegove žudnje: zadiveo Je svojim mostranim kolegama. koji eu bili u boljim prilikama od njega. U jedno vreme moglo se musliti, da će ee i "fa njegova želja ostvariti: Napoleon III. mu je obećao sumu od 400.000 franaka za građenje jednog modernog Tiziološkoga zavoda: ali od obećane sume dobio je samo +0.000 franaka.

Kakav je silan podstrek dao: Clande Bernavd nastavi fiziologije u Francuskoj, vidi se ı po tome, što danae u Pa-

- izu ima ne manje od deset katedra fiziologije ı fizio-

loške hemije. Njegov se uficaj na razvoj fiziologije izvršio 1 posredno preko njegovih učenika, koji su postali svi znatni radenici na fiziološkoj nauci. Paul Bert, Ranvier, Mallassez, Grćhant, Dastre, dAreonval, Morat, bili su svi njegovi učenici.

M

Pored presudnoea uticaja, što ga Je Olaude Bernard imao na fiziologiju, njegov Je uticaj ı na savremenu misao neosporan. Time Claude Bernard spada u one retke naućnike čiji se uticaj prostirao daleko preko njihove nauke. Zacelo on nije bio prvi, koji je vrhom skalpela potražio tajne života ı koji je u životu tražio zakone fizike ı hemije. 1 drugi, ı ne neznatni. pošli sn pre njega tim putem. Ali za širu franenmekn publikn. Claude Bernard je oličavao tu novu