Борба, 03. 04. 1960., стр. 16
У
У исто време 112 дивизија, пребацивши се са десетак тенкова „КВ“ преко же лезничког моста на запад= ну обалу Дона, добила је за - датак: „Ударом иза рејона = Рчковски на југозапад од: бацити непријатеља из реке Чир и тако затворити продор и добро осигурати спој са 62 армијом“. Десно
— Зашто саде дрвеће тако близу пута2.,,
(Егапсе Пупапсће«) = од 112 дивизије налазили
ж су се пукови 229 дивизије који су отступали под при-
БЕЗ РЕЧИ тиском непријатељских сна
га.
У другој половини дана 27 јула пукови тих двеју дивизија ступили су у дуге и тешке борбе са непријатељем, који је настојао да стигне до железничког моста и даље на север уз обале Дона.
Захваљујући тим мерама до вечери 27 јула непријатељски продор био је ликвидиран на читавом фронту 64 армије.
Отада је прошло већ не мало година, и сада није ме срамота да се сетим свог првог борбеног крштења у бици са фашистичким завојевачима. Непријатељ, мада је и пробио прву линију одбране 64 армије, ние могао да даље развије тапад. Он је био заустављен. Три дана борбе — није уг период, али за мене ко и сам недавно стигао на фронт, тај мали период по казао се у сваком погледу веома важан.
Јединице 64 армије морале су да отступе са губицима. Први неуспеси међу тим нису ме обесхрабрили и еисам се смео. Веровао сам да ће доћи то време када ће надувени ЖХитлерови генерали морати да испију горку чашу пораза, коју ће им нанети Црвена армија...
ЈА
(„Комсомолскаја правда“)
пинииттти
МАНИ из
— Дајте нам мирнџф,; лепу собу зде нас
нико неће узнемиравати кад вежбамо (»„Атђенег Хебипа«)
Х БЕЗ РЕЧИ
% »»
Напади и противнапади Од 26 јула до краја месеца наше јединице вршиле су противнападе углавном на десном крилу Армије у рејону Велика Осиновка, Јерицки, Верхње — Чирска. На том сектору је противник настојао да се пробије кроз борбене линије 229 и 112 дивизије на североисток и да продре у позадину 62 армије, до прелаза преко Дона у рејону Глоговски и Калач. ,
За све то време налазио сам се на осматрачком пук
па а Ин и
ДЕЈ
44 |
8 АГ 73 Тролејбус, аутобус или трамвај зауставио се испред вас. Вама се нарочито не жури. Око вас је мала група људи, а у колима има довољно места. Ви ипак полећете напред и гурате се у кола, јер сте научили да на убацивање у кола пре других гледате као на неко такмичење или спортски подвиг. . . Покушајте да се одрекнете тога спорта.
Ако се са онима којима се из озбиљних разлога жури не би „такмичили“ и „спортисти“ који немају таквих разлога, било би мање гужве и пред саобра= ћајним возилима и у њима. Зато, кад
год можете да чекате, немојте повећавати ту гужву. Ако се будете возили мало доцније, али у мање набијеним колима, биће и вама пријатније.
4 „МИНУ и
уде ЈУ им или пен са па
22277
слио о Рирдон.
и о
ње.
ту на коти 111,1 северно од раскрснице Ричковски; иМао сам непосредну везу с командантима 229 и 112 ди визије а преко штаба арми је са осталим јединицама.
Борбе су вођене с променљивим успехом. Неколико дана непријатељ је ба цао у напад јединице 51 армиског корпуса ојачаног тенковима. Појединих дана је у нападима учествовало до стотину тенкова, а ми смо на том сектору имали свега десет. Међутим, на-
му
А
МУРЕ
ИЗ НЕДАВНО ОБЈАВЉЕНИХ МЕМОАРА МАРШАЛА ЧУЈКОВА, КОМАНДАНТА ОДБРАНЕ СТАЉИНГРАДА
нуо је раменима и рекао:
— У погледу Русије Фирер се преварио, Он, а и многи Немци нису очекивали такву отпорност Руса, па је стога о крају рата тешко говорити.
У јеку борби на Дону телефонирао ми је на осматрачки пункт генерал Колпачки — командант 62 армије. Он је телефонирао. из штаба 64 армије, То ме је зачудило. јер су се на сектору фронта 62 армије водиле тешке борбе. Тамо је
Војнички ручак
ше јединице, нарочито 112 дивизија, одбијајући напа де и саме су прелазиле у контранападе.
То је потрајало четири дана. Рано ујутру 31 јула пукови 229 и 112 дизизије, при подршци тих десет тен кова и авијације, прешли су у напад и одбацили про тивника иза реке Чир. Навече истог дана ухватили смо радиограм у коме је да вана оцена наших акција. „Јединице 51 армиског кор пуса, пребапившти се преко реке Чир у Суровикино, би ле су разбијене“, — јављао је своме штабу (група „Б“) некакав хитлеровски официр. То је био, вероватно, инспектор или агент Гестапоа, јер се потписао шифром „Х“.
Изјаве заробљених Немаца
За време тих борби кори стио сам сваку могућност како бих саслушао што је могуће више. заробљеника и преко њих упознао морал личног састава непријатељ ских трупа. Ваља рећи истину: заробљеници су твр до држали језик иза зуба и, позивајући се на заклетву, упорно ћутали. Али, не сви...
Једном доведоше хитлеровског пилота-ловца. Он је био погођен и принудно је атерирао северно од хутора Новомаксимовски. Заробљеник је изјавио да се немачки пилоти не боје совјетских ловаца, будући да је техничко _ преимућство „Месершмита“ очевидно: у брзини — за 75 километара, у наопужању — за један и по пут, Међутим, наше пилоте, као борце, он је ценио веома високо због њихове храбрости, издржљивости и неустрашивости.
— Главна ударна песница у боју је авијација, тврдио је тај џилот,. — у њу верују како сами пилоти, тако и сувоземна војска. Када не бисмо имали такву авијацију: ми не би смо имали такве успехе ни на западу ни на истоку.
Тако је о својој авијаци ји говорио немачки пилот, тек пошто је срушен у ваздушној борби,
Кад сам га упитао шта он мисли о крају рата. слег
МРАЧНЕ СИЛЕ
у. Он је човек без карактера. Безна-
непријатељ, наступајући са великим снагама. заузео Верхње — Бузиновку. про био фронт на десном крилу 62 армије и опколио две ди визије.
Нови командант
Поразговаравши с Колпа чким телефоном, сазнадох, да је он смењен са дужно сти команданта армије. На место Колпачког у 62 армију био је постављен генерал-лајтнант А. И. Лопатин. У прошлости коњаник, ге нерал Лопатин је у последње време командовао арми јом која се приликом отступања ка Дону тако расе јала по степи да ју је било веома тешко скупити.
Дан доцније у штаб 64 ар мије стиже генерал-мајор Н. С. Шумилов, изјављујући да је постављен за команданта армије. а да Гордов мене позива к себи.
Генерал Шумилов није имао званично постављење Војног савета Фронта, те зато одлучих да поразгова рам телефоном са Гордовом, тачније да добијем потврду Шумиловљевих ре чи. Но, добити везу са Гордовом нисам успео, јер се није налазио у штабу Фрон та.
Где су јединицер
У то доба стигла је директива Фронта са потписом једног начелника штаба, генерал-мајора Никише ва који је наређивао да се истовременим ударом двеју армија (62 и 64) уништи не пријатељска групација у ре јону Верхње — Бузиновке и на реци Чир. 64 армија се појачава 204 стрељачком дивизијом и 23 тенковским корпусом.
Директива је добијена 28 јула у 14 часова, а почетак напада је био одређен за 29 јули у 2 часа у ноћи, тојест после 12 часова.
У тој краткој директиви било је много нејасног. На питање преко телефона где су 204 дивизија и 23 тен-
БИ
ковеки корпус, добисмо неодређен одговор:
— Тражите те јединице између реке Дона и реке Лиска.
Осећало се да Никишев ни сам није знао где се налазе те јединице.
Посаветовавши се, реши смо да те јединице тражи мо у свим правцима.
Заједно са чланом Војног савета 3. К. Серђуком
ја кренух по маршути Рич=
ковски, Новомаксимовски Тузов, Лисов, Жирков. Остали другови су кренули у другим правцима.
Читаву ноћ смо браздали степом, да би нашли једивице придодате 64 армији. Тражили смо их цело јутро и.тек у подне 29 јула у рејону Жиркова нађосмо
8 3 5 5 а с 5 8
корпуса. Командант брита де није ништа знао и није се припремао за напад.
Став генерала Лопатина
Тражећи штаб 23 корпуса, који се наводно налазио у совхозу „Победа Ок» тобра“, успут смо навратили у хутор Володински, где се сместио командни пункт 62 армије.
Пуни, плавокоси и наиз-
~
Недеља, 3 април 196
Грдеа ЛАУЛТИТ С ПЕРАЈА
АВИВ И А А АТАРУ
АУТО КА
Е И, АРОМА- , = ПСРИСЈУТРТ, КУЋА 21 отвори РРА Из377 7 > ДУБ ОВА ТТ 7727 РТАОГРТТ #13 82 ОМАТРУА СЕ
#74 27 С 724 УТО АГПТОТЕНОМ ЕВРО,
ННВ
Аре ЈЕВР ТРТР СРЕДУ РТРЕШЛЕРРУР 1820 - 71882) Буто си 7822 12237 У, ЕУ СУВЕ УсПи7 бр МАСРИТЈЕ РАКЕТУ ТОН мр јУј ДС РКО ГЈЕТСАА арт АСРАаСИУ СА 77.
А РНРниРнРинниин
Е БРОЈ 2232 И = | 2.344. 6 .е- 2 'а.. %. 40 ВОДОРАВНО: 1 Шеф 3 : пријатељске азиске ' 56 н земље — свеза; 2 Течај
— полудивљи коњ из
глед веома смирени генерал Лопатин дочекао нас је на командном пункту, угостио добрим ручком и са-
америчких пампаса; 3 Академска титула (скр. — каубојски сточарски сала — и један и дру ти; 4 Институција 2: име познатог београд-
ПИВАРА
општио да 62 армија не мо: ског књижевног крити
чара; 5 Кожна инфек— хеленски фиматеријалиста же и неће испуњавати директиву начелника Фронта,
будући па јединице ису 2 стор“); 6 Ћилим — пла-
ина у Србији — орга-
стлемне. муниција није довезена, а Војни савет Фрон та није потврдио ту директиву. |
Лопатиново ње.
расположекако сам осетио, било је далеко од сигурног. Он
о Ф 2 5, Ф 8 3 [5] о а 2 БР Ф а о Б" 5
да. уништи бузиновску нептијатељску групацију. Код њега је било сумњи да ли ће се на десном крилу армије одржати његове је динице које су биле полу окружене.
(Наставиће се)
==, 4 ОБАВЕ 5Е
Радник је дао отказ због прсмештаја свог брачног друга у дру“
20 место. Међутим, у ново бије посао. Кад се после м Довање рада речено му је упослености, јер се није. ја
Ако је раднику престао радни однос, било да је добио отказ било да га је сам поднео, или је по споразуму престао
МРАЧНЕ СИЛЕ
улица и ноћних локала најнижег ранга у којима
ривреду и исхрану; 7 Збирка песама Душана Матића — немачки град 8' на Рајни; 8 Предлог Софоклова трагедија. УСПРАВНО: 1 Део на мештаја — хемиска ознака за бор; 2 Тамносив — индустриски град на Сави; 3 Место код Љубљане где су окупатори убијали и мучили родољубе —
неман; 11 Мера за тежину (скр. — ентлески град на Темзи. |
пи
РЕШЕЊЕ БРОЈ 2231
белег; 4 Иницијали нашег композито- ВОДОРАВНО: 1 Април — образ; 2 ра, оснивача националног правца у Став — го — рели; 3 Ја — Солнок српској музици — делатност — свези- Ом (Симон); 4 А — кише — Акра — 'А:
ца; 5 Завештање, молба да се изврши 5 Р — смер — Ахил — к; 6 Кс — ова-
АИ
нека порука — хемиска ознакч за алу- лан — во; 7 Нени (Пјетро) — ми = минијум; 6 Вуна с једне овце — дело- Угар; 8 Одећа — псето. = ви насеља; 7 Почетна слова имена „срп- УСПРАВНО: 1 „Асја“ — Рено; 2
ске Атине“ — црна птица певачица; 8 Име београдског књижевника („Довиђења у октобру“) — израелска лука иницијали војвођанског комедиографа („Избирачица“); 89 Вест. глас (турц) = частан, поштен (енгл.); 10 Легописи —
ПТА — КС — сед; 3 Ра — Симо (Матавуљ) — не; 4 Ивошевић (Љубица); 5 Л — гле — рам — А; 6 О — она — али — п; 7 ВБрокхаус; 8 Ре — крин — ге; 9 Ало — ал' — Ват (Џемс); 10 Зима —
Коро (Камиј). Ф
/ СВОЈА ПРАВА
новчану накнаду дужан Је да се у року од месец дана по престанку радног односа пријави органу служб, за, посредовање рада у свом месту (усмено или писмено), јер је при Јава услов за добијање новчане накнаде. За стицање овог права потребна су још два услова: да је радник био у радном односу најмање годину дана непрекидно или 18 месеци с | прекидима, за последње две године и да његови приходи, при ходи уже породице и приходи лица која он обавезно издржава, не прелазе законом предвиђени износ.
м пребивалишту није могао одмах да доссец и по дана обратио служби 84 посреда нема права на накнаду за време невио у одргћеном року,
да ради због премештаја његовог брачног друга, има право на новчану накнаду за време лок је без посла,
43
44
МРАЧНЕ СИЛЕ
Дечак подиже своје срозане панталоне.
Потиштеност је Мелоја опет обузела. са боловима у стомаку. Он је исувише слушао сличне оазговоре. Доста му је било говора. Одједном му је постало одвратно да ставља руку на леђа људи, да покушава да се присети њихових имена. да их обрадује. Имао је жељу да изиђе из ове сале. Жељу да напусти тај ратни савет. Имао је жељу да буде сам. Можда сам уз Кети. Сутра он ће поново преузети команде, опет ће сести на седиште пилота. Али вечерас, није хтео да чује више да се говори о политици.
Мелој погледа у правцу бара. кроз светлосне зраке који су долазили из пројектора. Изгледало је да Блајси и Шели, наслоњени уз велики контоар. воде разговор са једним од бармана. Ако би се извинио код својих пријатеља с којима је седео за столом, што мора да изиђе на тренутак, могао би да се ослободи исто тако и Блајсија и Шелија. Том и Бил били су изврсни људи и драгоцени сарадници. Без њих не би могао да постане оно што је данас — господар Велија. Али, боже мој, понекад је неугодно кад човек има непрекидно некога за петама!
Мелој је још неколико минута слушао Мориса како говори, прихвати предлог да и сам узме реч на предвиђеном кермесу. а затим устаде и процеди кроз зубе да ће се ускоро вратити.
Он зађе иза бара и ишчезну у помрчини, размишљајући: „Истина је ово што сам вечерас ми-
ј
чајан“.
У локалу није било друге светлости сем светлости из пројектора која је осветљавала певачицу и малих зидних лампи у боксовима. Ни Блајси ни Шели не приметише кад он изиђе. Рирдон, Крамер и Морис мислили су да ће се Мелој вратити. А. он сам осећао се као некад. кад би. док је био дете, бежао из школе. На кухињским вратима застаде и окрену се да би погледао младу певачицу. Она је, очигледно, била у невољи. У великој невољи. Требало би да разговара о њој са Кети. Да каже својој пријатељици да мала дође на разговор.
У тренутку кад су-се кухињска врата затварала за њим, кувар који је баш стављао голубове да се пеку. подиже очи: |
— Каква је дневна заповест, господине Мелојг
— Гласајте за Рирдона, — одговори Мелој.
Али је то овога пута рекао без убеђења. Није више био сигуран да је у праву кад то каже. Можда га је план о рушењу страћара у Велију. који је био део Рирдоновог изборног програма, у приличној мери заслепио. Можла су његови пријатељи покушали да га преваре у том погледу, У сваком случају. не би било лоше да се опет сретне са Керсоном и да се још једном поразговара са њим.
Мелој је имао чврсту намеру да га види већ сутрадан изјутра.
ГЛАВА ПЕТА
Овде. мало даље од реке, није било магле. Осећала се само влажна топлота и задах мноштво народа који је јео, спавао и множио се у том нездравом насељу. у Било је доста одвратних барова на угловима
се потоцима точило: пиво и друга пића.
Уске улице биле су пуне деце која су се играла и врискала под тушем воде из хидраната за гашење пожара који су. ту и тамо. били отворени по заповести Мелоја, упркос протеста пожарника. , 7
„По улицама је било доста шетача, нарочито млађег света. Људи су се тискали на уским тротоарима. Многе породице биле су поседале на степеницама испред својих кућа које су већ биле — врло старе, саграђене још у времену кад је Мак Кинли био претседник Сједињених Америчких Држава.
Неки су се одмарали на споредним запуштеним
степеницама. У узалудној нади да ће на тај начин некако ублажити неиздржљиву топлоту.
Мелој је овде. у предграђу, познавао сав свет. И сви су њега познавали. Поздрављали су га: „Добро вече, господине Мелој“. Он би одговарао: „Здраво, Џо. Како је Мабел и шта раде њени близнаци2“. То се непрекидно понављало, с краја на крај улице.
Мелоја унеколико разведрише ти пријатељски поздрави. Он приђе слепцу који је продавао цвеће на улици и купи једну гарденију. Затим даде двадесет пет центи једном просјаку и цео долар малом продавцу новина који је наследио несрећног Мартија, за вечерње издање „Њус трибјуна“.
Весели дечак живахних очију стрпа новчаницу у џеп: ;
— Е па. хвала вам, господине Мелој. Јесу ли полицајци пронашли оног типа који је прегазио Мартија7 - ,
— То је била нека жена, — исправи га махи-
"нално Мелој.
— Ах, нисам ја то измислио. Чуо сам да је то био неки тип у великим плавим колима. У томе смислу и полицајац: Марти је поднео свој први рапорт. Али су му наредили да прогута своју бележницу.
Дечак затим ·додаде помало збуњен:
— Шта2 Зар ви то, заиста, нисте знали, господине Мелојг |
— Не, — признаде Мелој. — Ја "то нисам знао.
Марфи је био полицајац на линији, „Прогутати своју бележницу“ значило је дати лажну изјаву. Мелој замишљено погледа и упита продавца новина:
и а 5 „Можда случајно знаш име сведока који | арфију саопштио број кола. мал 108 ијатељу7 ' ' УУ
— Да, — одговори дечак. — То је био Стан Козак. Онај кога су удесили прошле ноћи.
И Затим. поплашивши се да је већ исувише реао, он претрча преко улице да пр 8
а новине некој тобожњој муштерији. у | .
Мелој се полако удаљи, са извесном горчином у устима. Он је познавао Вели. Познавао га је као лекар који познаје пулс свога пацијента. Није он то нипошто уображавао. Било је у Велију нечега што није баш како ваља. Поздрави са којима су та људи пресретали као да су били усиљени. Исузе су га ословљавали са: „Добро вече, господи-
е Мелој“ а врло мало са: „Здра . и пријаЗеу Леја "Здр во, стари прија МИ а стаде код првог бара на углу улице и ј а осармана да ли случајн Козака. ПАРИ
— Дабоме да знам. Тачно знам, — рече човек. — То је Ривер стрит 421, господине Мелој, Само · не бих могао да вам кажем број стана.
(НАСТАВИЋЕ Св)
Издаје и штампа Мовинско-издавачко предузеће „Борба“, уредништво, администрација и штампарија „Борба“ Београд Трг Маркса и Енгелса ", телефон 34-531, претплата за један месец за нашу земљу 280, за стране земље 600 ди"
Жиро рач. 101—707—1—76 Поштански фах 629.