Борба, 17. 04. 1961., стр. 12
КАЛЕНДАР
__ ДОГАЂАЈА
ПРИЛОЗИ И ПРОВЕРА ПОДАТАКА Андрија Захарић
Вељко Сушић Нада Јовановић
УРЕЂУЈЕ Никола Капетановић
Кадишулаци ја
Београд, 1941: „Југословенска оружана сила има да капитулира безусловно и одводи се у ратно заробљеништво“ — каже се У члану 1. одредаба о капитулацији бивше југословенске војске.
Акт о безусловној капитулацији потписали су у 21 час у име немачке Врховне команде генерал Фон Вајкс. командант Друге немачке армије а у име Југославије Александар Цинцар-Марковић, бивши министар иностраних послова. и генерал – Радивоје Јанковић. начелник оперативног одељења Врховне команде,
Х роничар старог Мостара
Мостар, 1919: Измучен патњама као талац у аустро-угарским логорима, умро је У свом родном граду у 44. години живота Светозар Ћоровић, пи сац „Пере Карантана“, „Стојана Мутикаше“, „Омер-аге“ и „Зулумћара“.
Био је један од покретача и уредника мостарске „Зоре“, књижевног часописа који је пет година пре покретања „Срп ског књижевног гласника“ у Београду окупио око себе тадашња најпознатија српска књижевна имена. Поред осталога. његова је заслуга и покретање календара „Неретљанина“ (1894—1895) чији је био уредник.
Кодаумбоба аотодба с краљем
Севиља, 1492: У великој дворани краљевског дворца сакупили су се краљ Фердинанд П с кра љицом Изабелом, министаде и дворани. Краљ се обратио председнику вла де. показао прстом на дошљака у витешкој одори и упитао:
— Дакле, странац7
Морепловац и ранији гусар Кристифор Колумбо из Ђенове, који је бес прекорно говорио шпански. одвратио је кра љу директно:
— Понизни слуга Вашег величанства усу ђује се да затражи Вашу божанску помоћ да би отпловио у Индију...
— Шта ћеш у Индији. странчег
— Индија је пуна злата и мирођија. Хоћу да донесем Вашем величанству невиђено благо. И хоћу да откријем и освојим Вашем величанству нове земље и народе. |
Похлепан на богатство и власт, краљ је пристао. Колумбо неће пловити око Африке, како се дотада пловило. Он је био убеђен да је Земља округла и да се пловећи непрестано на запад мора најзад вратити на место поласка. Зато ће кренути према тада непознатом америчком континенту који ће открити.
Краљ Фердинанд је закључио с Колумбом уговор на основу којег му даје три једрењака — „Санта Марија“, „Пинта“ и „Њиња“.
Колумбо је убедио краља ла ће на овом путовању открити многе до тада непознате земље и народе. За награду краљ ће дати Колумбу звање адмирала океана и поткраља свих земаља које открије.
Ђеновљанин није био наиван у пословним стварима, па није заборавио ни материјалну награду за себе и своје потомке.
— Убоги морепловац — рекао је затим смерно краљу — усуђује се да од Вашег величанства затражи као награду десети део робе које ћемо на повратку увести У Шпанију. .
— Пристајем — одговорио је краљ.
— Још нешто — упорно је тражио морепловац. — Молио бих Ваше величанство да
шта тражи
Едо ЈАРДАС:
9.
„Новости“ од 29. новембра 1941. донеле су детаљну вест о нападу скојевске групе (на челу са другом Славком Комаром — опаска писца) на усташки одред усред белог Загреба (код Ботаничког врта).
„Новости“ од 17. децем; бра 1941. објавиле су и вест ; избегличке владе о унапре 2 ђењу Д. Михајловића у чин
генерала. У коментару у, редник је поставио питање; 2 „А где се налази 250 гене-
; 1 2 5 5 2 ; 5 % ; # 7 2 ; 5 2 5 5 5 ; ; 2 % % % 2
У броју од 17. јануара 942. „Новости“ доносе зва ични коминике избегличе владе о смењивању гене ала Симовића и постављеу Слободана Јовановића за редсједника владе а Д. ихајловића за министра ојног. У истом броју „Ноости“ одговарају новим де ; таљним вестима „о херој; ској борби југословенских ; артизанских одреда, на ; челу са комунистима, који , контролирају најмање 19 ; хиљада четворних миља те ; риторије“ (према изјави ТУ ; 'Тепеег-а југословенског са; ветника при енглеској ра; диомреже ББЦ).
% У фебруару 1942. долази % у Канаду. први амбасадор 2; избегличке владе Изидор ; Цанкар. Наши покушаји да
У поли
а
У
Апеловали смо чак на његова патриот ска осећања па му накнадно упутили и делегацију од три народна словенска радника. Делегацију није стио ни да прими а камои да с њом разговара. „Но ; вости“ су на такав посту2 пак и бахатост амбасадора дговориле излажењем три пута недељно уместо два ута и са отварањем једне транице на словеначком је ику „све док браћа Слоенци не узмогну покренуи властиту с новину“. Тај ериод није дуго трајао. Ико су прогресивни Словен и у Канади поздравили ластиту страницу у „Ноостима“, они су заједничом акцијом већ у јуну 942. покренули лист „Едиост“. Први број „Единоси“ појавио се 15. јула 1942. од уредништвом Јурија атештића, који је до тада адио на организацији про ресивних канадских Слоенаца — „Словенске проресивне звезе“. Такосу наредни Словенци у Канади али достојан одговор Цан хару и њему сличним по итању НОБ у Југославии. Наш политичко-друштве ни живот био је тих дана еобично бујан и богат. На у енергију и елан подстрекавао је народноослобо дилачки покрет у Југославији и сазнање да је та бор ба југословенских народа руковођена Комунистичком партијом Југославије.
Наш апел на југословенске родољубе за прославу годишњице народног устан
пизаоовонм о
не
ааазкњ том
АМА зм~
ИЕ
а
Н
=
|
масовном учешћу наше омладине у НОБ. У том броју „Новости“ су донеле два чланка на ту тему. У једном се каже:
„Ови млади партизани често пута пријеђу по 50—60 КМ. кроз дубоки снијег и подузимају „изненадне нападаје на непријатељске – јединице. У много случајева они се враћају са богатим плијеном и заробљеним њемачким војницима“, У позиву Покрета за ослобођење старе домовине за прославу годишњице на родног устанка „Новости“ од 21. марта 1942. пишу:
„Предлажемо да се 5. априла (1942) одрже широм Кападе масовни састанци свих родољубивих Словенаца, Срба и Хрвата, у знаку прославе хисторијског дана за наше народе — дана опћенитог устанка против окупатора и њихових служника.
На тај дан, кад је почела славна: борба наших Народа, дужност је наша да одржимо по свим мјестима јавне скупштине, на којима ће се говорити и тумачити величан ствени отпор који јужни Сло вени пружају Хитлеровој Ње мачкој, Мусолинијевој Италији, њиховим савезницима и домаћим издајницима.
Са тих скупштина треба слати поздраве и резолуције борцима у старом крају. Потписници овог позива постарат ће се да код владе у Отави испослују, ако икако буде могуће, да нам се лдозволи бар 5 минута слободпог времена да преко радија поздравимо наше херојске борце у старом крају, тако да нас могу чути по планинама и свим фронтовима... Посебно молимо водство ХСО и ЈНО као и новине „Хрватски Глас“ и „Глас Канаде“, да заједнички радимо на овом племенитом дјелу“.
Легализација нашег напредног покрета
Организовани раднички покрет југословенских досељеника у Канади дотле никад није доживео такве величанствене и толико ма совне манифестације као у току те прославе. Оне су тако снажно одјекнуле у јавности да их је забележила и грађанска штампа готово без изузетка, па и радиомрежа. Иако су нам канадске власти омогућиле да путем радиомреже пренесемо поздраве борцима у Југославији, тим манифестацијама се званично није прикључила Хрватска сељачка странка ни прочетничко Југословенско канад ско удружење (раније Српска народна одбрана), као ни њихови званични органи „Хрватски глас“ из Винипега и „Глас Канаде“ из Торонта.
У јеку бробе за пробијање истине о НОП у јавност сазван је почетком маја 1942. конгрес на коме су основана три братска савеза прогресивних — радничких организација наших досељеника (заправо легализација ранијих напредних организација које су пале под удар забране 15. августа 1940) Конгрес је одржан у Торонту 2. и 3. ма
Југословени у Канади и НОБ
Тако легализован напред ни покрет југословенских досељеника почео је да сло бодније дише и захвата све шире слојеве нашег живља. Увидевши да савезници нимало не мењају своје ставове према НОП-у иако су у прилог такве измене постојали аутентични и документовани подаци, наше новине су почеле да отворено пишу о догађајима У Југославији, потпуно зба цујући натурену камуфлажу од стране цензуре. Тако су „Новости“ од 16. маја 1942. објавиле чланак о „двије групације, које пружају отпор, али – стварни носиоци борбе отпора су ко мунисти... Партизански од реди не само да држе старе положаје које су заузели посљедњих _ мјесеци, „него се спремају за велику прољетну протуофанзиву... Према информацијама чла нови тзв. „хрватске војске“ у масама дезертирају или се прикључују партизанским одредима“.
Прелом после писма Божидара Масларића
Потпуни прелом наступио је после опширног пис ма друга Божидара Масларића, тада потпредседника Свесловенског комитета у Москви, о догађајима у Југославији. „Новости“ од 23. маја 1942. пишу у том писму поред осталог:
„Ови први борци (партизани) за слободу народа Југославије организовали су прве групе, из којих је касније израсла велика партизанска армија. Ти одреди налазили су се у планинама Србије, Босне и Црне Горе... Од тада је партизански покрет брзо напредовао и ширио се све више у нове крајеве,.. У августу 1941. године број пар тизана је досегао између 30 и 50 хиљада дочим у мају било их јесамо пет или шест хиљада... Шартизани су успоставили и своју привремену владу а у ослобођеним предјелима народне одборе... Народи Југославије пружају партизанима сваку могућу помоћ и систематски попуњавају њихове редове, тако да партизански одреди данас броје стотине хиљада људи...“
Чланак друга Масларића пропраћен је уводником у коме су наговештене нове вести и документација која ће потпуно рашчистити ситуацију у Југославији, Није требало дуго чекати. Већ у броју од 4. јуна 1942. „Новости“ су отворено рашчистиле улогу Драже Ми хајловића у Југославији.
„Информације с које даје влада Југославије скоро већ годину дана, „јако су једностране и скучене. Све те информације имају за циљ да ствари представе тенденциозно, а не онакве какве оне јесу у стварности. Мада у току године није дала ничег конкретног о борби и борцима, осим извјештаја чисто војног карактера. Више је ре као Божо Масларић у једном писму, него сви владини извори за годину дана...
Из кругова југословенске владе нама се стално серви-
„казима о издаји Д. Михај-
бало дати такво признање. Али тврдимо, да је неисправ во везати уз његово име опћенародну борбу. Информације из старог краја говоре, да је тамо створено јединство бораца од комуниста до свећеника. А министар Косановић у својим говорима подвлачи једино сељаштво као одлучујући фактор у бо бама. Закључит ћемо са овим: није до емиграната што они далеко издашније не помажу наше борце у крају. Главна одговорност лежи н краљевској влади у Лондону“. Острошка декларација први аутентичан докуменат о борби у Југославији...
Каснији чланци другова Масларића, Вељка Влаховића и Б. Војнића потпуно су објаснили ситуацију у Југославији. Тако су „Новости“ у броју од 25. јул 1942, „Српски гласник“ броју од 29. јула и тек покренута „Единост“ у броју од 1. августа 1942. обавести ли своје читаоце да јед. Михајловић објавио рат. партизанима и отворено га раскринкавали као издаји цу. У истом броју „Новости“ су објавиле чланак о издајничкој делатности Д. Михајловића и проглас цр ногорских родољуба са ос трошке конференције, докуменат који смо брижљи во чували од јавности све док нам се пружила прили лика да га објавимо истовремено са аутентичним до
ХАЗАР.
ХМ
<=
ловића. (Докуменат смо при мили још у априлу 1942.) Дакле, први аутентичан до куменат који нам је потпу но и верно расветлио ситуацију у Југославији, био је острошки проглас, достављен преко југословенских помораца. Нисмо смели да га-раније с објавимо услед строгих "претњи цензуре, али смо га зато умножили и као строго поверљив до-
куменат слали свим истак нутијим личностима јавног живота Канаде и САД, п и министрима · избегличке владе у тим земљама и бану Шубашићу. Један при мерак смо посебно уручил Сави. Косановићу, јер см сматрали да је он најприс тупачнији 'и. најлиберални ји од све избегличке господе. То је био разлог да смо посебну пажњу посветили управо њему (у то време је живео у Њујорку). Из ранвијих контаката са њим било нам је додуше познато, да још увек упорно ст ји на позицијама избегли ке владе и династије. У то смо се уверили и из његових јавних изјава, а наро чито из његовог говора пре ко радио Њујорка, одржа ног 31. јануара 1942. под по кровитељством "Удружењ слободног света, и то после
2
ог
Ф
го
ТАИ ЛИКУ
пар 77ОГРУ ЛАРА ТЕ СТРА од ер МАР СЕ ДУР МЕТЕ" сутеза та ЛЕ ; У ПРОЛЕЊЕ 7939. ГОЛРИМЕ ТУР РААОМ СРОЈР МИРА РРА СТРДЕ РТС. БАЂА РРА а оде“ > ЗЕМЉЕ
с!
РА ЛЕД УЗ,
годовол У ДИТОЈ зЕмЛлеТ СЕ „ РЋО ТД СКИ заловолд " 277 л= ЛРЕМО 7500 У77СОГи а, а та смо засо сав тх тсама.
Ховатску а УИМОЈРА ЗРСКО
Ж7овио 2 од фФаарш»е ваља ПУЛА ХИ он
(ФТЕВУД 3507 уУСтЕХ
Понедељак, 17, ,
При мм, ПЕЈН
(1622 - 1662)
РТУЉУ
У БасРЕИ ттРОТИВ УРУАОА 7668 ГОДИНЕ,
„Навикли смо да умиремо усправно“ (ПРОГЛАС ЦК КПЈ ЗА ЦРНУ ГОРУ ПОВОДОМ АКЦИЈА
ИЗДАЈНИКА НАРОДА)
Двадесет првог новембра 1941. године Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору, Боку и Санџак издао је проглас црногорском народу (израђен на циклостилу. а касније умножаван и растуран од окружних комитета) поводом акција народних непријатеља који су се ставили у службу окупатора. Проклас доносимо у изводи-
= 5
ЦРНОГОРСКОМ НАРОДУ!
„Куд су шћеле потрпезне кучке,
Бранковићи и лижисахани7
Што им оће друштво са Турцима“2 г Његош
Непосредно иза прогласа који је црногорском народу упутио крвави Мусолинијев слуга, паликућа Пирцио Бироли — у коме тражи од Црногораца да му предаду своје оружје сепаратистичко вођство Црногорске федералистичке странке издало је један летак у коме покушава да своју издајничку 'работу прикрије пред народом крстећи своју одвратну, У историји нашег народа незапамћену издају „интервенцијом“ која тобоже треба да „ублажи патње нашег народа“... Но ни ова превара неће успјети, јер је познато данас сваком Црногторцу да су поштене присталице Црногорске федералистичке странке на пустиле своје вођство чим им је по-
2,2 дрво с РИЕТО з== РСКОМ
. сНепесредно изв грегхаса диенијеђ злугн, паликућа
Бадње ноћи, очистити своју модерних: потурица!
псу, паликући Пирцију Биролиј нека као некада посланици ( везира однесу поруку Вука вића:
Кеји је црмегороком народу упутио крвави Мусе Пирџис Ћирђоли, - у коме тражи од Црногораца 18 преднду своје срукје – гетаратизтичко зођотве Црногорске "едерали ; Странке гздале је Један лет:к у Кома гокуџава да звеју издијничку работу грикрије греј народом, ктотећи овоју .лвт незапамћену издају "умтервенцијсм" шеја тобоже треба да "ублали патње
стало јасно да је оно сепарати и издајничко. И данас те бивше ње присталице налазе се у редовима и
рода, који води јуначку борбу пре
тив фашистичких окупатора и с његових слугу. Стога вођство може говорити само у име своје, а како појављивати се у њено име, ти потписивати Црногорску федер стичку странку, јер су ти „вођи“ нас ђенерали 623 војске којима су родне масе окренуле леђа.
Ови изроди и издајице питају „Што ће гробљу слобода“ Али, у б
јој историји никад покорени црногор ски народ зна да то гробље „нису ре
| | | |
| «
ке, већ колевке нових снага“ и нави
нут је да радије умире усправно не
го живи на кољенима.“
На крају прогласа се поручује; | „А ми вођству Црногорске феде
ралистичке странке поручујемо:
ро ће бити ново Бадње вече, и црв»
горски народ ће, као и оне
| А њиховом господару, = увалу
„Држ, Риџвале, узми овај ф Понеси га на поклон везиру И кажи му да је то цијена Које драго главе црногорске,
моме]
;
#54 во ду: :а
Бранковићи и лижиовхани 7
Што шм оће груптво с Турши Бете
ну, и у историји нашег Нароћ
вег катода“. Тапо зе у лику "апезгтеља иштода", – п лошто је од стрене и
купатсра олгурнуга лука “> Секуље
јазљају /ћетат
ланот ја .2.7.
ми одобри да ја и моји потомци будемо 2 ка у Југославији, објављен власници једне осмине земаља које откри- 2 у „Новостима“ 18. марта јем. . 2 1942, а у „Српском гласни-
Кфеаљ после краћег размишљања рече: — Пристајем, странче, само донеси ми
злато.
ку“ је, пропраћен је вестима о
неколико дана каснивенцев. у
ја 1942. На њему су основани Савез канадских Хрвата, Савез канадских Срба и Звеза канадских Сло-
ра Д. Михајловића као човјека који је заслужан за херојство југословенског народа. Ми још немамо никаквих званичних ни конкретних података зашто му не би тре-
опширног разговора с нама о актуелној ситуацији у Ју гославији.
(Наставиће се)
ЧУ ови 1.
на“,
о сосее <
АС
те блавро она лтигтаљице н.
„ла они птене јр“ соталицо орвег.роке усјералистичке 77 је зођетво чих „~ полтал јасно да је оно зепауатизтичке д издајнитке аглазе 52 у тедљвиић народа кеји »
као пред народом ~“руктака и неупотребљива, издаји љевића и Дупана Ручиччћа, – дана» јакља гмава резера Ммучснике у "аполател" це паменас/ и "патријарх" Це. 0./2а8о БИ увлра неће узгјти, јер је познате данае аваком црно
~, /Вовков
Франко напугтме
Факсимил почетка прогласа,
Оскар Дабичо
С пуша по Западној Африци (49)
_ЦРНО НА БЕЛОМ
11 Ха
Чим седох у празну фотељу крај њега
и узех други број илустрованог Огит-а (то је
име првих ганских илустрација по опреми и начину уређивања и презентирања налик на
неки сиромашнији и мање спектакуларни
Те или Мафећ) он, држећи Еуепиа-Мем/в У
руци и гледајући непомично као да је слеп,
поче да говори гласно, на онај раван, наза-
лан и безосећајно металан начин на који го-
воре детективи и гангестери у средње лошим филмовима Маде 1п Нопуооад. Говорио је брзо
и у неком слангу који нисам разумевао до
Г краја при чему се служио изразима које ЕЦ нигде нисам срео. Али исповест је почео тач-
" но како такве исповести почињу: Е
Пре двадесет и шест дана убио сам једног Френчмена на аеродрому удаљеном око . 40 миља од Бразавила. Радио сам за ерфоре : а моја сестра коју чекам да ме одведе У +. _Стеитс „ради још увек за ерфорс и радиће си| гурно до смрти ако је не отпусте пре, али неће: мирну крв има а и служи у метео сервису где сви имају добре живце. Мој је ; џоб био добар: радист. Знате, примање и оЊу дашиљање информација — глава да не за~ боли ни кад у мозгу све сева од неуралгије.
Ја не бих тражио бољи посао па макар овај одсад па заувек морао радити прекопута бестрагије а не у Конгу, јес. Тако како кажем, тако би и било за дуго да није дошао онај проклети Френчмен, тај који је, рекао сам ти, мртав, иако није сасвим мртав, још је у болници, само — гадно се провео. Али први је почео, јес маса, а и пре но што је тог поподнева почео, волео је да пијући црно вино говори о боји моје коже. Јес, ја не кажем да нисам што сам, али ако сам обични лењи нигер, прљави и смрдљиви нигер, ја и кажем да сам Нигер и не представљам "се лажно тврдећи да сам Мистер Атлантик,
:
Издаје и штампа Новинско издавачко предузеће
Јаајф
зар не2 Но он је волео да оговара боју моје коже при чему је мислио да је боја његове једино пристојна. Знам ја да свако има пристојно мишљење о себи, Није то зло. Зло је што су тог мог критичког дана црвени пустили из Москве у свемир неки нови спутник. Добро, ја сам човек, оке, мене се политика ни толико не тиче, оке, ја радим свој џоб за паре, оке, и мене се ништа не тиче ни оволико од ништа кад имам да једем и да се обучем и довољно да платим све.месечне рате, кирије а и нешто да уштедим као што сам и имао па и није чудо што ме се ништа политика не тиче али спутник, питам вас Лепо је ли спутник — политика Није, дабоме, јел да нијег него је спутник техника а о техници свако има права да мисли шта хоће. Па сам и рекао што мислим да је тај спутник који ако ме питаш шта је и колико ја то црним мозгом схватам, заиста јесте једна врло фина техничка ствар. Ти ми можеш рећи да није, ја се нећу наљутити. Френчмен се увек љутио и вређао: усуди се да не мислиш што и он. Несрећа је што ја то нисам увек умео да погодим. Некад нисам ни хтео. А понекад се дешавало да ме он први пита: „Шта мислиш, црни ђаволе, о спутнику:“ И кад бих му одговорио шта мислим, он би ми одмах рекао да сам црвени ђаво. Јес, ја знам шта сам и да се мене ништа сем мог моба не тиче. Сваком треба дозволити да има своје мишљење овако или онако и треба му дозволити да каже то мишљење. Мене се уосталом, понекад ничије мишљење не тиче ни моје лично мишљење, главно је сачувати свој добри џоб ' ако га имаш. А ја сам га имао. Сад га не-
мам више. Због Френчмена који лежи јошу
болници као мртав или још горе од тога: мора да умре а није мртав сасвим. Ја се још увек чудим како је остао жив кад сам га
„Борба“ уредништво. алмипистрапија и штампарија Претплата за један месец за нашу земљу износи 480, за стране земље 960 динара,
онако погодио у врат снажно баченим ножем. Јес маса, тако је то било, ја не волим да лажем и кад би ми пробитачније било да обиђем истину што не би у том случају било тешко: сем нас двојице никог трећег није било да сведочи шта се збило, а њему је ножем што сам у паду бацио на њега, пресечена и сила говора, па уста није отад до данас отворио. Али ја сам рекао истину и судији и теби и волим што сам је рекао иако ми је жао што сам изгубио посао који је био јако фин посао. Тако је то било и оног баш дана кад је дошло до гужве. Тад ми је рекао оно црвени ђаво и још да сам проклети црни црвендаћ и да сам свиња. Он је псовао, али ја сам га пустио нека говори. Своје мишљење, казује, не и моје. Шта се мене онда има да тиче слажем ли се или не с тим што говори. Јес маса, он је за ручком попио — то је црна света истина — попио више вина и коњака него иначе а и вруће је било у нашој соби, врућије бар за три степена више него у ложионици пакла. Тако је било како ти кажем кад ме је опет питао за спутник и ја сам му пети пут од јутрос рекао исто јер не волим да мењам исказе. Он је тад пришао мом столу на ком су ми лежали на телепринт хартији сви пре подне пристигли радио подаци које сам усклађивао са својим мерењима и предавао их даље служби суседног аеропорта, пришао је мом столу и вриштећи као жена почео да цепа моја мерења која сам упоређивао. Ја сам скочио да му ту глупост не дам да уради у питању је и мој добри бивши џоб а не само безбедност неких летења. Није истина да је он прво викнуо како је иследник на своју руку написао да сам изјавио: „Не дирај ме гадни, нигеру, својим прљавим рукама“, него ме је одмах ударио ножем у мишицу и у руку: Ја сам чуо да ми је рекао оно „не дирај ме гадни нигеру својим прљавим рукама“ али тек пошто сам осетио удар у мишицу и у руку и како сам баш од тог удара посрнуо, осетио сам још један убод ножа у бедро и осетио како ме, док сам се ипак почео да дижем сав крвав са пода, он дохватио око појаса и одгурнуо снажно од себе. Одбачен, ја сам пошао уназад и кад сам после три корака наишао на степенице, нисам могао да се зауставим. Просто сам
У |
полетео главом надоле, али летећи наниже, ја сам у паду извадио нож; бацио га снажно према њему и погодио га усред врата, па онда се срушио онесвешћен, с њим г' еко себе јер док сам падао био је дошао до степеница и почео да се цери и смеје као луд, па му је мој нож пресекао смех. Упркос свему питање је да ли је то заслужио или није, али добио је своје што показује и факт да је све мање жив и да ни пред смрт што га још није целог узела, није порекао да је први почео. Да је то учинио обесили би ме упркос врло способном адвокату ког ми је моја амбасада купила да ме брани: један шкотсмен. Тај, бранилац врло способан учен човек ми је рекао да ништа не бринем јер моја амбасада не напушта никад своје грађане него им купује увек способне адвокате а да је мени купила најспособнијег с обзиром да је мој случај био врло замршен и тежак што је све истина. У почетку су ме много тукли толико је све било нејасно, тукли су ме полицајци, земљаци оног Фрренчмена који сигурно није више уопште жив, или је то тако мало да се може сматрати да је већ мртав као јексер, а ако није још, сигурно ће умрети пре но што стигнем у Стеитс, а стићи ћу брзо, јер данас ми долази сестра да ме одведе, а ви ми лајте вашу адресу да вам јавим кад стигнем у своју државу и у своју улицу да вам јавим да је сФрренчмен сигурно сасвим умро а ја да сам жив и здрав стигао. Јер на мени су моје ране заргсле.“
Мис Хелен
Црња од августовске ноћи, виткија од сенке ласице у сенци трске, Мис Хеленини кукови пригушено треперећи дахћу као море под пуном месечином и сад када стоји и на сламчицу пије сок од ананаса и говори општа места како то пристојност налаже да се чини одмах после упознавања.
То ми пружа прилику да поново видим да су јој очи огромно црне „а беоњаче огромно беле као да су од саме светлости а не од оног од чега су беоњаче. Па ипак поглед јој је нежан и дубок а зуби испод: зрелих накарминисаних усни (доња јој намазана ру-
„Борба“ Београд, Трг Маркса и Енгелса 7, телефон 34-531 п Загреб, Прераловићева Жиро рачун број 101-707-1-76, Поштански фах 629
зему о
|
9 Куд ву пћеле потрпезне пучу
1
жем, горња само овлаш вазелином) једн и млечни, здрави и снажне глеђи. Неверо 5 но је, али је тако: крајеви секутића су
провидни као ретка јутарња измаглица.
Постављам питања. С општих ствари И]
лазим на приватно. Дознајем: она је лисаа романсијер. Она заправо тек хоћед стане. Она још: не зна тачно шта да и како да то учини и кад да стигне ради. Она има-у глави (и донекле на Х“
а то 27 папи дато“
ји) целу фабулу, све личности, амби ме | сем тона причања, интриге, фабуле сте краја. Хоћете ли да вам причам!
— Слушам! — Ја да вам причам, а ви да ме 8р
кујете као да сам већ написала7
— Хоћу! ћ — Ево. Била би то прича о једној ци рецимо са острва Тринидада,
добро!
била прича о једној девојци с Трнн чији је отац био довољно угледан да Ј9) 7 изради стипендију за школовање У Е и да је после положеног пријемно
ја
то
нисам оданде, свеједно
оле г ис
пошље даље на лондонски универзит а 4 ора би разумљиво, студирала енглеску лит
ру. Она је њу и проучавала тамо, ре! дину дана, да, годину дана, положила лично испите, али уколико је виш
имо,
е ЧУ
у ; Н знала и постајала сигурнија у сопстве ве ценама дела и њихових вредности све
ше постајала узнемирена и све јој се учила та литература. Све јој је више јала туђа. Чак јој је задавала бол.
Сваки
ви бели стих заривао се као стрела У аи
. ; ла месо." То је. Она је све снажније осећа и“ црнкиња. И све се више опирала бе ховима енглеских песника. Зашто
7 не
јој била туђа њихова осећања и мис
21-23, телефони: 37-501, 23-18%
(НАСТАВИЋЕ АВИ
ит
три! а
је
демо ли ст а
дај 15
по њ= == =.
о Ву ОДУ 57 дуг 73 > <= С“ ду. г- нет ду И-— | Ел. |