Борба, 17. 04. 1961., стр. 5
1961.
Понедељак, 17. април падина
КОНЦЕНТРАЦИЈА У ТРГОВИНИ
Уситњена трговина на мало константно заостаје за порастом производње и потрошње. Колективи ових привредних _ организација већ морају да траже 'излаз из стања у коме су се нашли, Све богатија робом, а и даље сиромашна у 0опреми, продајном и магацинском простору, тргови-
на на мало постепено се о-
предељује на стварање економски јаких организација које би могле боље да обаве функцију посредника у промету. Тако је за читаву прошлу годину, а нарочито за почетак ове после увођења нових привредних мера, у трговини на мало карактеристичан процес концентрације мањих привредних организација. То потврђује и податак да је од укупно 13.890 предузећа и радњи у нашој земљи тај број сведен прошле године на 11.173. : Овакав процес највише су подржавале комуне полазећи од свог интереса да имају јаке и продуктивне колективе који ће, у складу са даљим порастом промета, остваривати и веће дохотке, па тако издвајати више средстава иу. њене фондове. Само тамо где се оваквим тежњама комуна придружио и интерес трговинских колектива да се удружују, и то по сле демократског изјашња вања свих запослених, кон пентрација предузећа на мало могла је заиста да представља знатан допринос савременијој организацији и техници снабдевања. | | Све ово појављује се као врло интересантно и са гле дишта целокупног промета, првенствено у смислу искључивања непотребних посредника између произвођача и трговине на мало. Већина индустријских предузећа нормално избегава нерационално повезивање и пословање са масом уситњених — трговинских организација, које су се под неповољнијим условима морале снабдевати преко гросиста, Концентрација малих трговинских колектива, коли ко је пракса досад показала, позитивно се одратчла на кретања на тржишту, снабдевање, улагање и модернизацију промета, Пока зало се да удружене организације боље и рационалвије троше обртна средства и фондове. а да су већа и лична примања радника. Према томе, по свему судећи, заинтересованост малих колектива за удруживања све више долази до изражаја и самим тим нема
никаквих потреба да им се од стране комуне или било којих других органа натурају неке административне шеме „спајања“. како се то понегде догађа.
Међутим. у једној комуни се обично поставља и питање како на то гледају потрошачи којима, разуме се, не може бити свеједно хоће ли их снабдевати једно једино предузеће, најчешће са монополистичким положајем, или ће их бити више у међусобној конкуренцији. Засад су махом све овакве реорганизације мимо илазиле јавио мнење у комуни које би, доведено пред свршен чин, било онда скло но да погрешно тумачи и ко рисне акције спајања и у-
· друживања.
Нема сумње да и потрошачи као бирачи имају ту своју реч. Јер, ако су се они у току дискусија о друштве ним плановима изјаснили, поред осталог, и за издваја ње одређених средстава за складишта и продајне капа цитете и та средства сами обезбедили прихватајући ло кални порез на промет, и ако се још појединим категоријама трговинских организација пружају и разне олакшице у погледу висине закупнипа и расподеле пословних просторија, онда је ствар и потрошача у комуни како ће трговина бити организована. Ни са те тачке гледишта, међутим, не могу бити оправдане администра тивне одлуке којима би се задирало у аутономна права самих трговинских колек тива. Интереси потрошача могу се од монополистичких појава најбоље заштитити даљим развијањем тржишта и одлучним супротстављањем тенденцијама ло калне зачаурености у било ком виду.
У неким градовима, где је удруживање трговине на ма ло већ спроведено, изричито је наглашено да ће бити отворена врата произвођачима и трговинским органи зацијама из целе земље ако желе, ради обогаћења тр жишта, да отворе продавни це. Међутим, још има кому на које нерадо гледају на „дошљаке“ и спречавају им приступ на „домаће“ тржиште. обично под изговором да нема — локала.
Већ и саме пропорције промета“ у петогодишњем плану показују да ће трговина на мало остварити мно го већи промет него трговина на велика. Хо значи да ће она, да би се ојачала и боље организовала, вероват
но оријентисати на удружи вања у разним видовима. Н. ЂУРИЋ
Сента, априла
Први ворак: већа концен трација и ужа специјализа ција у сточарству: три потона производиће млеко, два ће узгајати приплодну стоку, а један товити говеда. =
Други корак: знатно смањење стално — запослених радника. Годишња уштеда 63 милиона динара. Уз то, редуцирање механизације — продаја пољопривредних машина које се из било којих разлога, не могу користити. Вредност неискориш ћених машина: неколико де сетина милиона динара.
Трећи корак: Доношење два правилника — једног о расподели чистог прихода У оквиру. целог предузећа и другог о расподели унутар економских јединица.
Биланс — најбољи бароме. тар
Пољопривредни комбинат „Сента“ у Сенти настао је спајањем неколико већих добара и задруга. Али, фу зија је у нови колектив унела и прилично — конфузије, губи се траг добрим, расним грлима и селекцији стоке, мења се начин исхра не говеда, радници се не сналазе у новом колективу и, уошште, настаје прилич но комешање и превирање у „Сенти“. · Уосталом, биланс је најбољи барометар: у 1960. — прилични губици, углавном у сточарству.
Свако добрз ушло јеу нови колектив са по неколико својих погона, па их се тако само у сточарству набрало 29. Да. би се из јед ног стигло у други ваљало је често превалити и више од 25 километара. Уз то, ве ћина је била без путева, а у сваком од њих — свашта се производило.
Укратко: комбинат „Сента“ са својих 75 хиљада хектара, 160 трактора, 82 комбајна и око хиљаду раз них прикључних машина био је типичан пример пројекције сељачког сваштарског имања у великом, с том разликом што је његова производња, због нагоми лане а делом неупотребљиве механизације, због пове ћаног броја стоке а необезбеђене крмнве базе, због су вишног броја сталних радника итд. била доста скуп ља него на сељачком имању. Где-где се једва извлачило оно што се улагало у производњу: с
Као по ланчаној реакцији
Свака рачуница упућивала је, пре свега „на концен трацију стоке на што ма-
БОРБА
ТРЕЋИ КОРАК КОЛЕКТИВА „СЕНТЕ
СУВИШНЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ — 34 МИЛИОНА ДИНАРА. —
СУВИШНИХ РАДНИКА — 280
њем броју места „и раднич ки савет је донео своју прву значајну одлуку: уместо 29 погона, раштрканих по читавом атару општине, ствара се с шест — три за производњу млека „два за приплодну стоку, а један за тов говеда. Даље, свиње се са девет места групишу за сада на пет а у ближњој перспективи на · свега два. Постепено — потпуна меха низација сточарске производње, итд.
Нови · објекти за стоку већ су готови. И усељени. Делом су већ и механизова ни. У погонима за производ њу млека, на пример, инста лирани су уређаји за електричну мужу крава.
И, као по некој ланчаној реакцији, већа концентраци ја стоке и делимична меха низација сточарске производње повлачи за собом зна тно смањење броја запосле них радника. Ово је за органе радничког управљања био најтежи корак. Ко тре ба да оде — није било, наравно, лако одлучити. Рад
нички савет је учинио што је најбоље умео. Пошто је претходно утврдио приближан број сувишних радника, изишао :е са својим предлогом пред цео колектив. И да је, у ствари, хтео друкчије да поступи, имао би. само. неприлика. У пого, нима су већ и сами били увидели да их је сувише, па је одлука Радничког савета наишла на утолико ма њу реакцију. Ипак, разгово ри у погонима о томе ко треба да оде о сваком поједином раднику, водили су се пуна три месеца — од ја
етиритт
нуара до краја марта ове године, Биланс: 280 радника мање, углавном у сточар ству. То су, кажу, махом они радници за које је сопствени посед био интересан тнији од посла на имању.
Сваки погон — економске јединице
У међувремену — неко је приметио да се известан број машина није ни помакао с места где је остављен када је купљен. Почело је једно необично инвентарисање које је открило да се вредност механизације која се уопште не користи пе ње на око 34 милиона дина ра, не рачунајући машине чији ефективни рад у току године не прелази 25 одсто њихових минималних могу ћности, какав је случај са десетак великих сило-ком-
бајна и још неким машинама. Уследила је још једна одлука Радничког савета: да се оператива побрине да се ова механицагија у том и том року на неки начин „отуђи“,
У „Сенти“ још нису свели рачуне шта су све добили овим сопственим мерама. Израчунали су једино коли ке им уштеде доноси смањење боја сталних радника: годишње око 63 милиона динара „рачунајући само њихова основна бруто при мања. У ствари, само то им доноси готово већи ефекат него све друге мере — пове ћање цена и друге економске олакшице.
Међутим, иако још немају потпуно јасне рачунице о свему томе, у „Сенти“ су
(
Чантавирци „проширују општинску касу
Самодобриносом решен низ значајниг проблема у комуни — Разђа ја се пи сишна индустрија
Чантавир, априла
Иницијатива је потекла прошле године од Социјалистичког савеза. Мештани су захтевали да се уведе електрика, подигне школа и направе плочници дуж дутачке и непроходне главне улице.
— Ваши захтеви су оправ дани, али Општина нема па ра, одговорили су одборници и општински службеници. Мештане такви одговори нису задовољили. Осећали су да би се нешто могло пре дузети иако је општинска каса мала. О тој идеји разМишљали су и руководиоци Социјалистичког савеза и једног дана су грађанима предложили да се уведе са-
лог прихватили, а Народни одбор је донео одлуку.
Тако су ови предузимљиви мештани најмање општине у суботичком срезу сакупили преко шест милиона динара. Са пет милиона су изградили 4 трафо-станице и поставили 2 километра разводне мреже. Један милион су дали струч њацима који су направили комплетан програм електри фикације комуне до 1975. године. Око 150. хиљада су уложили у пошумљавање ледине око будуће школе, а са 200 хиљада су изградили један бунар. Тако је село за неколико наредних година скинуло са дневног реда електрику. Чак и становници на салашима редов но добијају доста струје. Запело је само око изград-
модопринос и реше она три проблема. Бирачи су пред-
| ње плочника. Становници
с једне стране улице сами су се латили посла и дали су и потребну суму новџа. Помогла их је и Општина, и тако су за кратко време имали бетонски тротоар. С друге стране улице су че кали на Општину па још ни до данас немају плочник. Недавно су и они увидели да не вреди чекати па су одлучили да засучу рукаве и уложе 6.000 хиљада динара, колико ће датим Народни одбор, и плочник ће бити изграђен.
Дајем за школу ако ће се градити и путг
Месни самодопринос је уведен и ове године. Бирачи су одлучили да се најмање 5 милиона од тих средстава употреби за изградњу но-
ве школе, а 2 милиона за
Две врсте одлука економских јединица загребачког »ланца«
Загреб, априла
У неким загребачким предузећима седнице радничКог савета више не припрема ужи круг људи, обично чиновника, него цео колектив, Занимљиво је да је ту новину почело да примењује једно од такозваних упа= Туљастих предузећа“. Колектив „Ланца“ броји, наиме, 40 радника и службеника, а раднички савет има 15 чланова,
Кратка _ рекапитулација одлука радничког савета до нетих за последњих десет месеци (толико времена се У овом колективу врши расподела по економским јединицама) показује да се тотово свему што је у том периоду учињено приступи10 управо на захтев поједиМих производних или по+ моћних одељења. Наиме, та одлуке донете су под тачКама дневног реда које су
припремиле саме економске јединице и које — по интер изм решењу — раднички са вет мора узети у разматрање Тако је, на пример, рад= савет „морао“ одлу-
,
чити:
— да се седам радника упути на полагање испита за звање мајстора и помоћника; — да се изврши ревизија норми;
— да се акценат у произ-
водњи стави на електрова-
рене ланце које тражи тржиште итд.
Техника припремања материјала за тачке дневног реда које предлаже колек-
! тив, колико год у први мах изгледа сложена, у ствари је сасвим једноставна. Своди се на то, како нам је објаснила Љубица Равнак, председник радничког савета, да економске јединице
на својим зборовима доносе две врсте одлука — једне које су одмах коначнемиу извесном смислу су „закон“ те јединице, и друге, које се бележе у књигу записника са свим објашњењима, коментарима и примедбама које може ставити сва ки радник. Ове се морају прочитати на првој следећој седници радничког савета, где на тај начин добијају карактер предлога о коме се мора расправљати, као и о свакој другој тачки дневног реда.
Откако економске јединице припремају предлоге за седнице радничког савета, оне се најчешће више не са зивају због тога да би се “з гласали предлози, него да би се одлукама већ усвоје-
ним у колективу дао карактер прописа. и. ЛАЈТМАН
проширење електричне мре же и јавну расвету. За такву расподелу определили
су се и одборници. Нова школа је неопходна селу. Постојеће школске зграде
старе су више од сто година, а удаљене су једна од друге 5 до 7 километара, па деца морају дуго пешачити. Пројекат за нову школу је израђен. Имаће 16 одељења, потребан број кабинета и велику фискултурну салу, а то ће бити прва ове врсте у комуни. Преко школске деце Социјалистички савез је анкетирао родитеље о њиховом доприносу за изградњу школе. Преко 70 одсто анкетираних одговорило је да ће учествовати у изградњи добровољним радом и новчаним прилозима. Предлог нису прихватили само становници удаљених заселака. Поставили су, наиме, услов: учествоваћемо у изградњи школе, ако се уреди и пут. Такав ултиматум поставио је, управо, један земљорадник из Вишњевца. Дајем за школу 10.000 а ако ће Општина градити и пут, даћу 100.000 динара. Предлог овог сељака је У начелу прихваћен. У Народном одбору припре мају референдум да би се прикупила потребна средства за школу а можда и за путеве.
Нова радна места за мештане
У овој малој и пољопривредној општини све јаче се испољава проблем вишка радне снаге. Свакодневно у суботичке фабрике и установе путује око 500 радника и службеника. Међутим, радне снаге из пољопривре де, која уводи механизацију, има толико да је ни Суботица не може потпуно апсорбовати. Ранијих година се мислило да треба гра дити фабрике и тако упошљавати мештане. Убрзо се показало да су таква о-
чекивања нереална, јер ни је било средстава за нове погоне. Али, када су бирачи увели самодопринос, тада су се сетили да се сопственим снагама може решавати и овај проблем. Дошли су, управо, на идеју да један стари магацин адаптирају и тамо отворе радио ницу за израду оквира за слике. Радионици су дали име „Украс“. Општина је купила најпотребније машине и запослила 36 жена које су годинама примале социјалну помоћ. Радионица је три месеца од отварања остварила 100.000 динара чисте добити. Своје производе већ пласира и у великим градовима. Столарска задруга „Вираг Балаж“ била се нашла на ивици ликвидације. У неколико просторија склапала је и фарбала старомодни намеш тај. Данас колектив ове радионице више не израђује такав намештај, већ делове за собни и канцелариј ски намештај који сенћанска фабрика „Тиса“ извози у Енглеску и друге земље. „Вираг Балаж“ је „Тисин“ кооперант. Кооперирајући са „Тисом“, чантавирска ра дионица ће се брзо развити и повећати број упослених са 60 на 180 до 200.
Ј. ПЈЕВИЋ
Партизански марш у Битоли
Битола, 16. априла
У оквиру прославе 20-годишњице народне револуције да нас је организован партизански марш до места Смолевоу чијој је близини пре 19 година формиран Први битолски партизански одред. У маршу је учествовало неколико хиљада излетника, феријалаца и грађана Битоле. Преживели борци Стеван Трајковски и Лазар Хаџипоповски евоцирали су пред учесницима успомене из народноослободилачке. борбе.
ћ Т. ЧАКУДЕСКИ
Механизована пролећна сетва у околини Сенте
сигурни да су створили бар најнеопходније _ услове за успешан старт економских јединица, на чему сада управо и раде. У припреми су два правилника — о рас подели чистог прихода целог предузећа и о расподели унутар економских једи ница. Њихова је концепција: у свакој економској јединици џи сточарство и ратарство. .Покушаће, кажу, за: сада тако; јер сматрају да је сточарство тренутно јошт доста упућено на ратар ство и обратно. Међутим, ако се покаже да се односи међу економским јединица ма, организованим и као са мосталне делатности, могу успешно _ регулисати „нови правилници доносили би се већ идуће године, када 0овим садашњим истиче важност. У комбинату „Сента“ пошли су, дакле, једино исправним путем: пре свега — „велико спремање“ у кући, па тек онда — економске јединице.
Д. МИХАИЛОВИЋ.
Не пракпикују да дају пизјађе
На недавном | скуту Синдиката тољотривред них радника у Београду било је доста похвалниг речи о колективу пољотривредног добра „Криваја“ у Бачкој — подигнуто је прилично станова за раднике, постоји љета биоскопска дворана са друштвениљ тпросторијама, – здравствена станмца са лекаром отште траксе ц зубаром, ч да се, уотлште, доста учмнало на побољшању животнихг пи радних слова. После скупа, репортер толази у „Кривају“, не толико ради ње саме, ко лако због других којима би искуства овог колектива користила. Први 7тисакж донекле потврђује оно што се о „Криваји“ чуло у Београду: кроз трозоре _ велике — нове зграде у кругу утраве добра види се лепо уређенџ, ресторан, а вероват но су ту пц биоскопска сала ц друштвене тросторије... Алт, на жалост, белљежнлаца је остала празна. Заменик директора, главни инжењер Илић, дочекао је госта речима: „Не трактикујемо ми да дајемо никакве изјаве новинарима“. _ Следила су „убеђивања“, алт је друг Илић, остао при сво же: о „Криваји“ — ни слова!
Можда се радило о то словној тајни, можда је овде тажва тражкса, тек: у „Криваји“ „не трактикују да дају изјаве новинарима“, у
Д. МИХАИЛОВИЋ
у Македонији ове године почиње производња сувог громђа
Скопје, 16. априла У Македонији ће ове године први пут у нашој земљи бити произведено суво грожђе. Суво грожђе ће производити скопска фабрика за пре раду воћа и поврћа „Вардар“. Користиће се грожђе „султанина“, које се показало као најпогодније за сушење. Грожђе за сушење произвешће се ове године на осам хе ктара, а до 1965. године ове површине повећаће се на 1 хиљаду и 500 хектара. Тада ће произвођачи сувог грожђа у Македонији не само за довољити потребе југословен ског тржишта. већ ће се зна тне количине грожђа и извозити. (Танјуг)
_ АДВОКАТУРА. НА НОВИМ КОЛОСЕЦИМА
На скуповима адвоката избиле су недавно у први план и доминирале необично жустре полемике о положају адвокатуре и улози и месту службе правне по моћи која се развија у комунама. Адвокати сплитског 0кружја су први „креснули варницу“. Замерили су општинској служби правне помоћи у Сплиту (која је, узгред речено, постала врло популарна у граду) што ради бесплатно.
Председници – адвокатских организација Хрватске су затим приближно овако изнели ситуацију У својим срезовима.
Осијек: Народни одбори истичу службу правне помоћи као конкуренцију адвокатима. Винковци: Служба правне помоћи саставља поднеске за 50 одсто јефтини је од прописаних адвокатских тарифа.
Ријека: Служба правне помоћи, поред давања савета, саставља поднеске и има пуне руке посла. Али адвокатски колектив сматра да та служба никако не сме да преузме заступа ња пред судовима.
Вараждин: У општини је основана служба правне по моћи, а од адвокатског ко~
лектива се не тражи сарад
ња. Адвокати сматрају да ту службу треба ограничити на давање савета и не дозволити јој да се јавља као нелојална конкуренција, јер се то код ње већ испољава.
Чланови пленума Саве-
за адвокатских комора, на свом недавном састанку, да ли су свој прилог дискусији. Сарајево: У сарајевском срезу у седам општина годину дана успешно ради служба правне помоћи. Ње ни носиоци су адвокати ко ји су са народним одборима у уговорним односима.
Љубљана: У Словенији се, поред досадашњих 0блика службе правне помоћи, дискутује о стварању адвокатских бироа. У Кра њу је предложено да се правна служба организује као установа са самосталним финансирањем. Адвока ти удружени у таквим кан целаријама могу да се специјализацију за поједине области, а то нарочито тражи привреда.
Нови Сад: У таквим канцеларијама настаје хијерархијски ред, а тада адвокатура није слободна. Ако се жели специјализаци ја онда службу правне помоћи посебно треба форми рати у стамбеној заједници, у синдикату, у социјал ном осигурању.
Председништво Савеза адвокатских комора Југославије је на пленуму У извештају о стању у адвокатури осудило покушаје у Словенији да се у синдикалним већима, занатским и трговинским коморама оснивају друштвене адвокат ске канцеларије, јер је сма трало да то води ликвидацији адвокатуре. А затим препоручује да се служба правне помоћи у првом реду оснива у малим и удаљеним местима где нема адвоката, с тим да се она ограничи на давање савета (узгред _ речено, служба правне помоћи се афирмисала баш у градовима и великим местима), односно да
Крашке
се не сме дозволити да она преузме функције адвокатуре, јер би наводно било штетно мењати организаци оне облике данашње адвокатуре. % Не улазећи дубље у ову сложену материју може се
ипак рећи да је дискусија.
показала да се данашњи систем адвокатуре сукобљава са праксом коју је створио живот комуне. Чињеница је да је служба правне помоћи, — као нова друштвена институција поникла из потребе да се законски прописи грађанима учине приступачнијим и да им се помогне у бржем остваривању права — адвокатима донекле смањила број клијената.
Закон је дао право народ ним одборима и друштвеним организацијама да. 0оснивају службу правне помоћи коју могу обављати правници. А нормално је и
оправдано да се она разви~
ја и да прима нове облике, чији су ствараоци често баш адвокати (Љубљана, Сарајево, Ријека итд.). Поставља се питање да ли су оправдане тежње да се један позитиван и тек настали процес ограничава
ше има оправдања примедба изречена на овом састанку да адвокатура не иде у корак са догађајима, да је треба поставити на новим и здравијим принципима у складу са положа
јем комуна и децентрали-_
зацијом јавних служби, а да се награде адвоката учине зависним од њихове стварне помоћи грађанима.
А. ТИРНАНИЋ
ИЗ НАШИХ ПРЕДУЗЕЋА
Обезбеђена сировина за производњу кадмијум акумулатора
Ваљево, априла
Недавно отворени погон за
производњу никл и кадмијум сулфата предузећа „Индкооп“ у Ваљеву, закључио је уговор са фабриком „Крушик“ у вредности 100 милиона динара за испоруку ових полуфабриката за производњу кад мијум акумулатора. До сада су ове сировине увожене из иностранства. М. Ј.
Вршачки „Електрон", производиће делове за телевизоре и транзисторе
Вршац, априла
Вршачки „Електрон“ који се од недавно налази као потон у саставу београдског пре дузећа „Белинд“ приступиће ускоро серијској производњи делова за телевизоре и транзисторе. Још у току ове године „Електрон“ ће упослити
око 130 нових радника. м. п.
Фабрика „Сава Кова-
чевић" из Врбаса повећала производњу за 23 одсто
Вобас, априла
Поред неколико других пре дузећа, и фабрика свилених тканина „Сава Ковачевић“ из Врбаса увела је награђивање по учинку. Нови систем нагтрађивања утицао је на пове ћање производње за 23 одсто, а личног дохотка за 20 од сто.
ђесши
КУРСЕВИ ЗА ЗДРАВСТВЕНО ПРОСВЕЋИВАЊЕ У АЛЕКСИНАЧКОЈ ОПШТИНИ. — Десет курсева за здравствено просвећивање женске сеоске омладине завршило је рад у разним местима алексиначке општине. На курсевима
је било 176 омладинки. (Н. Ц)
ТЕЧАЈЕВИ ЗА ТРЕБИЊСКЕ РАДНИКЕ. — Курсеве за
стручно образовање, који се верзитету у Требињу, похађа ских и трговинских радника.
одржавају на Радничком униоко 200 грађевинских, метал(д. Мл
ПРОДАВНИЦА СА САМОПОСЛУЖИВАЊЕМ У ПРИЛЕПУ. — У центру Прилепа, на Булевару маршала Тита, ускоро ће бити отворена прва продавница са самопослуживањем
у овом граду. За адаптацију
просторија и набавку опреме
утрошиће се око 12 милиона динара. (Б. Г.)
СЛУЖБА ЗА ПРАВНУ ПОМОЋ У КИЧЕВУ."— Народни _ одбор кичевске општине, донео је одлуку да се оснује служба за правну помоћ грађанима. Ова нова општинска уста-
нова повремено ће радити и по околним селима. (С, М.)
СТАМБЕНА ИЗГРАДЊА
У ЗАВИДОВИЋИМА. — Ове.
године у објекте друштвеног стандарда завидовићске комуне уложиће се око 254 милиона динара. Између осталог. изградиће се укупно 112 станова. Прошле године у Завидовићима
је изграђен 61 стан. (А. П.)
КЛУБ МЛАДИХ МУЗИЧАРА У ЗАДРУ. — Омладинци
и омладинке из Задра, љубит су музички омладински клуб. сторије. Сви приходи који ће чланови клуба ће употребити мената. (3. С) 4
ељи забавне музике, основали Клуб је већ добио радне просе добити од разних приредби, за набавку музичких инстру-
У СЕЧЊУ СЕ ОСНИВА КОМУНАЛНА БАНКА. — У
општини Сечањ основаће се Комунална банка.
ће њено седиште бити у Јаши
НОВИ ВИНОГРАДИ У ЦРМНИЦИ. —
Привремено
Томићу. (П. П.)
Пољопривредно
добро »Црмнички виногради“ подићи ће у Црмници виногра де на још 170 хектара површине од познатих домаћих сорти
вранца и кратошије. (П. С
АКЦИЈА ПРИКУПЉАЊА
КРВИ У КОСЈЕРИЋУ. — Оп-
штински одбор Црвеног крста у Косјерићу организовао је акцију прикупљања крви. која је дала врло добре резултате Лекарски помоћник Обрад Марјановић дао је досад 43 пута
крв. (А. М.)
КРЧЕЊЕ ШИКАРА У БЈЕЛОПАВЛИЋКОЈ РАВНИЦИ.
У Косовом лугу код Ламилов
грала, искрчено је 150 хектара
'1 укупно 200 'жектара шикара које ће се привести култу-
ри, (П, С.)
и конзервира. Јер оне су из бијале из дискусија већег броја адвоката. Утолико ви-
м. Ђе