Борба, 28. 05. 1964., стр. 13

ша АИ КАКО СУ ОРГАНИ

9. | Препад

Ноћ је била тиха. Око ку ће у којој је _ логоровала банда стегао се чврст обруч, Команди КНОЈ је било познато да је на окупу цела банда, да је припремљена за дочек високих војних функционера и да ће поштовати. наређење којим су забрањене оружане акције и пљачке. )

Испред куће је безбрижво стајао стражар.

Најпре је ушао у кућу курир Нико који је долазио, као штохрече — са јав ке. Обратио се команданту Риби и затражио да са њим товори насамо. |

Кад су остали сами, Нико му је пренео „наређење“ да одмах пође са њим до неког сељака, отприлике један сат далеко,

Риба није размишљао, Још у немачкој војсци навикао је да испуњава на-

је шмајсер и кренуо са Ни КОМ, ·

Кад су били удаљени од куће свега неколико стоти_ пекара, изненада су напали кнојевци.

Али, препад није успео: Риба 4е истргао из руку војника. „Срећом“ и курир Нико је „успео“ да умакне.

Дуто су бежали. Кад им се учинило да су се довољно удаљили, предахнули су, и Риба је у страху 'ослушкивао јаку паљбу која се чула из правца где се улогорида његова банда.

— Имали смо неверова„тну срећу, спасли смо се, ре као ае Риба, Али, шта ћу сад: отели су-ми шмајсер!

— А мени нису, похвалио се Нико, — Угледао ја неку сенку која се бацила према мени, па скочим и побегнем као зец.

Аутом у Марибор

Риба је почео гласно да размишља: био је у недоУмици шта да уради. Знао је да се његова банда нашла у тешкој ситуацији и Није веровао да би се мотла пробити, Али, шта да предузме, где да крене7

Тада је предложио курир Нико;

— Овде никако не смемо остати! Кад сване, овде ће претрести сваки жбун. Што Даље одавде! Мислим да би најбоље било да одемо на

, Јавку, На крају крајева треба обавестити штаб шта се десило. Морамо. пронаћи поручника Мићу или неког из штаба.

7- А где је јавка7, упитао је Риба који, наравно, »због конспирације“ није за ЊУ знао.

: ' 4 Прилично далеко. У лизини Марибора.

— Добро! Пођимо! Пут,

ваљда, добро знаш! ренули су стазом, пошто

је Риба желео да избегне Друм Међутим, Ники се, Коме је поверен _ задатак

да Рибу, по могућству жиВог преда у руке Озне, учиНило опасним да корача сам са овим човеком. Риба је, наиме, захтевао да овај ко Рача испред њега, а он је

БЕЗБЕДНОСТИ ПА А А ДМ У У пау

ређења без поговора, Узео“

ишао иза њега држећи пиштољ у руци. Истина, прого ворио није ни речи, али управо то се Ники учинило опасним: најзад, Риба је мо тао и нешто да посумња,

Стално је Нико размишљао шта да предузме. Затим одлучи: ·

— Ипак, ће нам штаб замерити ако га благовремено не обавестимо о овом догађају. Ако наставимо пешке овим стазама, биће нам до Марибора потребне две ноћи.

— А шта да радимо

— „Овде доле код друма знам шофера који је наш човек. Он би могао да нас пребаци у близину трада.

. Риба се дуго колебао, али је напослетку ипак пристао. Кренули су у долину. Кад су се приближили дру му, Нико је рекао Риби да сачека, а сам је пошао по шофера.

Риба је сео на влажну траву. У даљини се још чуло пушкарање, експлози је бомби и штектање митраљеза. Његова банда борила се на живот и смрт, све док и последњи њен припадник није убијен.

Ники, разуме се, није било тешко да наговори шофера да превезе њега и Рибу до предграђа Марибо-

Илустрације Ј; Милановић

ра. Нико је прекрио шмајсер, а пиштоље су ставили У џеп. Затим су пешке кренули у град.

Сусрет са „замеником команданта“

Јавка је била у Анитином стану. ; .

Нико се прилично намучио док је успео да је пробуди, Док је Риба чекао у ходнику, објаснио јој је У чему је ствар, довео је Рибу који је изгубио своју „војску“ и сада треба да го вори са неким из главног штаба.

'Анита је увела Рибу у собу. Кад је ушао, видело се да је, потпуно заплашен.

Почела је да га теши, Си- ; пала му је стално ракију.

Са великим нестрпљењем чекао је повратак Нике који је отишао по „заменика команданта“.

А, овај, наравно официр Озне, закуцао је на Анитина врата већ. пола сата касније. ћ

Риба га није шознавао.

Курир Нико их је упознао и Риба је пружио руку „заменику команданта“. Ме ђутим, овај није хтео да је стегне. Почео је да виче:

— Шта радите овде; Шта то значи Командант наше јединице је, овде“ –

Риба је“ разрогачио очи: Због попијене ракије није више био потпуно присебан, и збуњено је почео да муца:

— Око нас су стегли 06руч, а курир и ја смо се једва спасли...

Заменик није желео да слуша даља објашњења:

— Војници у непријатељ ском _ обручу прихватају борбу и боре се. Њихов командант, међутим, напушта јединицу... Какав сте ви

МАУ У ар Сова о и У ТА ДА „ВОЈСКОМ КРАЉА МАТЈАМА" И

командант!... Ви уопште не заслужујете да ,носите оружје.

Риба предаје пиштољ

Риба је стајао блед пред замеником и једва је могао да проговори:

— Па нисам ја напустио војнике... .

Заменик је тада побеснео:

— Ви сте кукавица! Знам ја такве, као што сте ви! Ви умете само, да пљачкате, да каљате наш углед. Кад се, међутим, треба отворено борити против непријатеља, тада вас нигде нема. Од овог часа, ви нисте више командант! Предајте оружје!

Риба је предао пиштољ без речи, а „замешик“ је и даље беснео.

Од данас сте обичан вој ник и чин вам можемо вра тити тек кад се истакнете у борби. Изгубили сте пове реље главне коменде.

— Па ја уопште нисам бежао!

— Како нисте бежали Како сте онда доспели ова мог А затим — ви сте вео ма слаб командант! Како. је непријатељ могао толи ко да вас изненади“ Да ли сте имали стражу и патро лет '

— Управо кад је курир стигао, наредио«сам да патрола крене. Међутим, би: ло је касно.

— Само патроле и страже нису довољне за безбед ност јединица. Требало је организовати обавештајну службу, и непријатељ ни-

кад не би могао да вас на- |

ђе на спавању,

Откривени јатаци ,

Затим се „заменик“ као

мало смирио:

— Слушајте, Риба! У ва- |

#10] јединици било је, по свој прилици, неколико издајника. Можда су то чак и шпијуни Озне. Ако их није било у јединици, си“ гурно су међу јатацима на терену. То сад треба одм4 испитати. Сваки даљи 'рад је иначе немогућ. Па црве ни ће нас поубијати до по следњег! Морамо одмах приступити послу! Ко су ти ваши јатациг Шта зна» Ју: По чему сматрате да су стварно наши7 Помагали су вамаг Како Све то треба добро проверити, па

тажати мад УУЊИРТЕ КАРУШМЕ

БРОЈ 3586

| Водоравно; 1. Глумац који представља мисли, осећања

радње само по| кретима тела и изразом лица; 2. хемијски знак за радон неизмерно | дуг период време| на — хемијски знак за азот — моћан кратица за ампер; 3. Орган чула вида — кратица јединице мере за дужину дугачак женски пролећни огртач без рукава један млечни производ — уобичајена кратица на крају писма; 4. Пастирска песма, ко мад с певањем из сеоског жи-' вота — кратица за полупречник у математици — врста папагаја (мн,); Дуг временски пе риод — ознака на аутомобилима из Белгије — слободан про стор окружен стубовима и покривен, ходник са стубовима; 6. Једна нота — производ саторевања — страна марка мотоцикла — кратица за запремину у математици — _ тамо (лат); 7. Ознака за исток на теографским картама — један хемијски елемент, полупроврд | ник — узвик — река у Африци — лична заменица; Обнављање (стр.).

Усправно: 1. Део авиона, еписа; 8. Град у Турској — повратна заменица сваког лица; 3. Одречна речца — један инсект — типично филмека ша| ла; 4. Свеска, књига — крати;

| ца једне мере за тежину —

састављено ал лима 75 поОтАДАШЈЕИУ ПРИ ТУИУЊЋЕЋАГ помжитњиа, СДРАЈЕСМО 7ОЗОРеш7= (ОТВОВЕНО 7921.) ПОЧЕ то мо гваш пОПД пошОом ЗзвЕз27ОР, ПАК а ЈЕ У гтРЕТХУ ОСАМ Год а СРПЕНЋБЕРО ШЕСТ. УГТЕЕЋ нуатена, РРЕТВУ КАО СИРА 1 став берат ла МУШтА

ћемо наћи издајнике! Про | јењци; 5. Иницијали презименаћи ћемо их и осудити на | ба и имена совјетског књижев смрт, биће то апомена сви | лика (Како се калио челик“)ма који тако нешто помиш | део рудника — један љут ко-

љају!

Риба је навео све своје везе на терену, и детаљно објаснио њихову помоћ. „Заменик“ је све лепо бележио. Кад су завршили, „заменик“ је рекао:

— Хајдемо сад у штаб, Лично морам о свему томе да поднесем рапорт коман данту, Биће сигурно пријат но изненађење кад вас у“ гледа.

У рукама Озне

Риба се без речи подигао. Курир Нико је носио његов: пиштољ, Сели су у аутомобил, који је чекао пред кућом им одвезли се из града. У предграђу су скренули у неко двориште,

— Гостионица! изненадио се Риба. Његови сапут нити су ћутали.

Мзишли су. Светлост је за моменат заслепела Рибу, и кад су му се прибли жили неки људи — није мо гао одмах да их позна. Тек кад су били сасвим „пред

њим, препознао је унифор- |

ме. — Озна! Бежимо! „Заменик“ га је тада Уу" хватио за рукав и рекао: — Озна! Знам! Тако је. Управо смо те овамо и до вели! Риба зненађен да уопште "пружао отпор, ..

„Поверљиво“ лице је сле дећег дана обавестило „пре дседника Јанеза“ и поруч ника Мићу о уништењу Рибине банде,

је био толико иније (Наставиће се)

рен; 6, Римски број 1.000 —

% ПОГИАА У ИМЕНИМА становништво хомојва дато ПЕ ПОСЕДИНИЛМ ГЕОГРАФСКИМ пастира РЈУ а ПРЕМА НУВОТИРА РТА МОЈЕ СЕ 77 МИ СРЕЋЕ БРЗО, свтњски тоток, Зечтит ВРХ, вести УМ, тла РИТА. О РЕДА пугослтАаВвИис стеучнва тВеРДЕ ПА ЈЕ ОРО. ал КОЛА СЕ гагито У 834. СКОР ПОЈВУ 72 ма титтат „"РАлвотва У СУГОСТАДВИЛИЋ

лом — хемијски знак за неон 7. Стари град У Малој Азији — страна марка пенкала; а. Титула која се даје победни+ цима на конкурсима лепоте ливено гвожђе — предлог; 9. Староседелац Балканског полу

острва — предлог — шала; 10, Драж — коњи — упитна речца; п. Немачки предлог — наш град; 12. Пукотина у Земљиној кори дуж које се спустила или издигла једна страна, расед. (М. 0.)

РЕШЕЊЕ БРОЈА 3585

Водоравно: 1. АЕГ — пук; 2, Строфа; 3. Гладан — ромб; 4. Ирис — Тара; 5. Ташт — елан; Прењ — Елемир; 7. Буда калота; 8, Дик — ари.

Усправно: 1. С. Г. (Георгије Скригин) — пб; 2. Атли „Труд"; 3. Ерар — аеди; 4. Годишњака; 5. ФАС — тек; 6. Авт — Ела; 7. Паралела; 8. Укор — Амор; 8. Крма — нити; 1). А. В. (Александар Белић) Ра. ,

— Онда је 6-боље да стојим — рече Садчиков, _

— Али зашто — поче се смејати Трубецкој — па то би било оригинално..,

— Шалићете се касније. Д-дошао сам код вас са једном м-молбом,. .,

— Разумем. -

— Шта ми м-можете рећи о Нађи Бљахинојг · — Извините, да ли ви немате друга послаг Ако се о таквим девојкама интересујете, онда ко ће се бавити вртирешкама по уличним ћошковима2%

— Требало би да се о њима бринемо и ви и ми скупа. Али се дешава' и неједнакост: ви себи моделе лепите, а ми се, ето, морамо бавити вртирепкама. Ми немамо ништа с Нађом, н-нао интересује један њен познаник. ~

— 'Усто, извините, ја нисам достављач,

Садчиков се намршти.

— Видите — рече он — не т-треба тако да говорите, Боље би било да сте ме упи.тали о чему се ради, а после ако вам је до опширног п-причања, онда причајте, Нађа можда и не зна с ким пријатељује, Или се међу њеним познаницима може наћи ч-ч0век са ожиљком на челу, црномањаст, леп момак. Он је — убица и бандит и ја не могу бити с-сигуран зашто он долази к њој у ваш стан. Одлазите ли ви из стана;

— Наравно.

= А ко ос-стаје у станут

— Отац.

— И нико више7

— Нико.

— Немам више никаквих п-питања за вас,

Садчиков коракну према вратима, али га Трубецкој, збунивши се, заустави.

— Немојте се љутити, али ја имам извесних , предрасуда према милицији. Видиш тако неког грубијана, дежура тамо...

— Онда се обавестите о његовом имену и отидите у одељење, Они ће вам бити захвални, — И ти саобраћајци, знате, такође...

— Волео бих да видим да се с-саобраћајци уклоне с-само један дан са удице. Како би вас згњечили кипери!,.

— Да — сложи се Трубецкој — ви сте у праву, страшно је како ти кипери јуре као луди.

— Шта само оно хтео да кажем7

— Да, да... Повлачим своје речи. А На-

ваторијум, талентована је, паметна и честита. Уопште, то су дивни људи. Отац је радник, мајка — кројачица, али прави интелек туалци. Начитани, добри, јако, јако симпа+тични људи. Права реткост, Такве познанике, као што сте ви описали, она нема. То су све младићи — музичари и нико од њих нема ожиљак.

— Хвала вам.

— Ама осташите, молим вас... Извините за осорност,

— Ко с-старо спомене, оба ока да му ис-спадну.

— Ама зашто, човечет Очи су вам потребне. — И то је т-тачно. Све најлетше,

НАДЕЖДА СЕРГЕЈЕВА

Врата је отворио крупан млад човек, глатко избријан, у црном спортском оделу. Садчиков мало узмаче — предосетио ја да је наишао баш на оно што је тражио,

— Ја сам из рејонског стамбеног одсека

| -- Дела, покажите где треба овде мењати "патос7 ,

'очњацима, мало као посуто прашимном, али

Набу, погледавши у свог пријатеља, — Је

ли Серјожа2 ј — Наравно. ! — А где је сада К-кот7 — упита Садчи-

ков. — О-обећао је да ми телефонира и

нестао је.

'|___ Ја сам се с њим посвађала — одго-

ђуша је дивна девојка. Она студира конзер.

— добаци он и окрете се управнику зграде: ·

Нађа изиђе из купатила у лаком кућном огртачу и боса. Она лено осмотри оне који су дошли и упита их, зевнувши:

— У чему је ствар7 ;

Лице јој је било уморно, са плавим под-

ипак јако мило. ,

— Код вас је негде натруо под, па треба да видимо — рече јој управник зграде. Може ли се ући у собет У

— Уђите — одговори Нађа. ;

Садчиков је дуго куцкао под у предробљу, погледавајући при том на обућу, која се налазила испод гардеробе. Затим уђе У собу и спази ненамештен кревет, остатке јела на столу, празну боцу „Цвећа Абхазије“ и пепељару, пуну МНУНА

— Отворите другу с-собу — замоли он.

— Отворена је — одговори Нађа — тамо станује моја сестра.

| У другој соби није било никог. Затим Садчиков уђе у кухињу и купатило. Тамо такође није било никог, Он се врати у собу, осмехну се, припрети Нађи прстом и рече:

— Ја се вас, ето, лепо с-сећам, а ви сте мене заборавили.

— Одакле се ви мене сећате7

— Упознао нас је К-костја.

— гГдегт

— Па т-ту, поред киоска.

— Можда — одговори Нађа и _абјасни младом човеку: — Што ме гледаш, Серјожа, па то је мој муж, Костја.

— Назаренко — додаде Садчиков.

— Па да — прихвати Нађа — Кот.

— Хоћете ли в-ви још дуго бити код к-кућег — упита је Садчиков. — Треба да п-пошаљемо водоинсталатера...

— Нешто ћете рушити7

— Не — рече управник зграде — уобичајена оправка. .

— Па бићу још око два сата — одговори

вори Нађа, окренувши леђа Серјожи и намрштивши се, Затим она опрезно намигну Садчикову и додаде: — Развешћемо се.

— Ш-штета.—- рече Садчиков — он је добар м-момак, Нешто м-ми сада треба. Не могу да будем п-паметан где да га нађем. | Ако буде дошао, нека ми одмах телефонира. — А да ли зна број вашег телефона7

— Н-намћи ћу ја часак доцније и оставићу вам број.

Аутоматска телефонска говорница налазила се на улазу у зграду. Брзо окренувши број милиције, Садчиков је истовремено могао видети све оне који пролазе поред њега.

— Ало — рече он тихо, затворивши уста шаком — овде С-садчиков, Брзо пошаљите аутомобил са људима мени на Пушкинов трг. Узмите од јавног тужиоца решење да можемо извршити претрес, Да, Ја сам на улазу... .

Садчиков упитно цогледа у управника зграде.

— Стан број четири — рече овај — улаз из дворишта.

— Четири — поново Садчиков — улаз из д-дворишта. Сачекаћу их,

ПРОХОР ОЦЕЊУЈЕ

Прохор је телефонирао у гаражу и позва на телефон шофера Виктора Панкина. — Сада је он на линији — одговорише

упита управник зграде.

су дошли,

— Где су носиоци станарског прават —

— Нађа — викну млад човек — код тебе

му — зовите после једног сата. — Да не одет (Наставиће се)

Славко Одић

15.

Јединице 3. крајишке, као и неки батаљони Инжењерске бригаде, „који су претходнот дана били у левој побочници и на челу колоне, још нису били стигли. Маршал је послао курира по команданта 2. батаљона 3. крајишке бригаде. Овај је, међутим, пошто се чула паљба западније од овог рејона, отишао ,у извиђање у том правцу, те је ка Врховном штабу кренуо помоћник политкомесара батаљона. Зора је тек рудила, |

Када је помоћник комесара 2. батаљона, комплетно обучен у немачку униформу, почев од шињела, торбице и бомби, до немачког шмајсера, ститао до Врховнот штаба, „већ се било разданило. Изнад стазе се налазила колона Пратећегт батаљона и одмарала се. Марштал је седео на разастртом ћебету, а: Тигар је лежао до њега, положивши му главу у крило. У близини је стајао друг Ранковић. Ка да је помоћник политкомесаљра 2. батаљона стигао и ра' портирао, Маршал му је ставио ћуку на раме и након кра тке паузе запитао га где му је батаљон, а где командант, кад је он као помоћник политичког комесара дошао,

Задатак другог батаљона

Маршал се затим интересовас шта батаљон има од вој-

од ДРВАРА ДО ВИСА

нице и да ли су борци уморни и када су последњи пут јели. Када га је помоћник политкомесара известио о ситуацији у батаљону, колико је батаљон маршовао, колико је напредовао под борбом, о томе да је један вод одсечен, да у току ноћи није имао бор бе већ је био само на обезбеђењу, као једина оперативна јединица, те да борци нису ни вечерали ни доручкбовали, Маршал је на-

редио да се батаљону да су-о

ва храна из интендантуре Вр ховног штаба,

„Узмите собом само војницу“, наредио је Маршал. Рад ни вод оставите. Узмите само пратећу чету, муницију и ба цаче. Топове оставите!“

Маршал је после тога показао помоћнику политкомесара где ће и како поставити батаљон, упозоривши га да се испред њих већ налази жељезнички батаљон Инжењер ске бригаде. Упозорио га је и на то да воде рачуна о томе да тај батаљон није борбена јединица и да се не смеју на њега много ослањати. Такође га је упозорио да воде рачуна приликом упућивања патрола, да не дође због нес поразума до међусобних суко ба, те да доставља сваких пола "сата писмени извештаја сва ког сата да неко од чланова штаба батаљона долази да под несе рапорт о ситуацији и про менама.

После овог разговора су у штаб 2. батаљона командири

ПРТА: МИЛОРАЛ ПОБРИЋ

ренту, #1216: РАТЕ) ФРА БЗБСТЕРУ, АЈТРР са Бах ХТЕЈТА 2: (ТЕ водртиј Мо мкат стрит титаовиАР РЕСТО(у само маоттитео а лррамћ У Рудша РРАЖУ

ТАМНЕ УОПШТЕ РТЕРТА.

СПЕЦИЈАЛНОСТ

АПОГУ А урР РТДЕРОНТРРАТ КОЈТРИЈО ХОЋЕШ РАНТА СТО а.

поета см се спецеитајттаона ти У ГПОШАЗА ЊУ јаам

чета и упознати са задатком, те је батаљон, прошавши поред Врховног штаба, отишао напред, распоредио се и запо сео положаје. Штаб батаљона је предузео изванредне мере безбедности и опрезности. По јединицама су на брзину одр жани краћи партијски састан ци, на којима су комунисти упозорени на значај и деликатност поверенога им задатка, тј. обезбеђења Врховног команданта и Врховног штаба, Одржани су и састанци скојевских актива, те су кому

нисти и скојевци пренели за кључке и на остале људство батаљона,

Сазнавши за присустност Марштла и његов разговор са помоћником политкомесара ба

"таљона, борци су били распо ложени, весели и поносни што је њиховом батаљону при пала та част да непосредно обезбеђује Врховни штаб и свог Врховног команданта.

Око 5.30 часова стигли су

до Врховнога штаба 3, и 4, ба таљон 8. крајишке, а вероват

но и остали бригадни делови, „изузев 1. и 5. батаљона, који још увек нису могли да успоставе везу са штабом бри гаде. Ови батаљони су са једним батаљоном Инжењерске бригаде осванули у рејону Обршине, а касније су кренули у правцу југа, под коман дом Николе Пећанца, замени ка команданта 3, крајишке бригаде, претпостављајући да се колона Врховног штаба по вукла ма ту страну.

Покрет колоне Врховног штаба према комуникацији Гламоч Млиништа У логору Врховног штаба чекало се на редовну радиовезу са 1. пролетерском диви зијом, која је требало да обез беди пребацивање колоне Вр ховног штаба преко комуникације. Пошто су у 7 часова

Шаторско језеро (1488 м)

измењене депеше, којима је штаб 1. пролетерског корпуса наредио штабу своје 1, дивизије да обезбеди прелаз колоне јужно од жељезничке ста

нице Млиниште, и ова њега |

обавестила обратном везом да крене преко Вучјих пољана га Бубњеде пољане на Јастре ку, издато је

зна дато је наређење за

Као и обично у току ове офанзиве, и овог пута се зака снило са јелом. Наређења за покрет обично су давана недчекивано, а времена за трипрему хране редовнб је било исувише мало, пошто су

ово били безводни терени и највећи део времена отпадао би на изналажење заосталих намета снега по вртачама, на преношење снега до логора и топљење. Дању се морало водити рачуна о непријатељској авијацији да се ложењем ватри не би откриб логор, а ноћу су ватре опет биле непожељне и опасне, јер се готово увек логоровало на домаку непријатељских положа ја. И у позадини овог логора, 2. јуна 1944. године у непосре дној близини, за леђима тако рећи, налазили су се делови „Принц Еуген“ дивизије. Док смо се ми спремали за покрет У правцу Млиништа, „Принц Еуген“. нама за леђима, припремала се за покрет према Шатор планини, њих знали, али они нису за нас.

Тако је било и овога јутра. Наређење за покрет стигло је

када су све предрадње биле

готове и храна напола згтотов љена, С муком прикупљена во да, добивена топљењем снега, и напола зготовљено јело ис тресено је из казана, на брзину су товарене ствари и ка зани на коње по радним воловима јединица око Врховпог штаба и ужурбано се кре тало за колоном, чије чело никада није чекало на комор џије. Мали али издржљиви планински босански коњићи каскали су пожурићани од во дича да се што пре прикључе зачељу колоне.

· (Наставиће се)

Ми смо за