Борба, 03. 12. 1969., стр. 2
СЕЗОНСКА
_ | САВЕТОВАЊА
Саветовања _ савезника из Атлантског пакта и Вар шавског уговора у току ме сеца децембра постала су У неку руку већ рутинска ствар. Све чешће се чак и временски поклапају као овог пута — што свакако није случајно и што указује на све већу међузависност тема о којима се расправља.
Велика тема једног и другог саветовања овог пу та је европска конференција о безбедности. Позив за ову конференцију упутиле су земље Варшавског Уговора још пролетос из Будимпеште. а У октобру позив је обновљен из Пра та са конкретним дневним редом: да европске земље прихвате декларацију о одрицању од употребе силе и да прошире међусобне трговинске, техничке и на учне везе. Конференција би. према овом предлогу. мотла да се одржи у првој половини идуће године.
Ови предлози наишли су ва мешовит пријем на Западу. Мноте земље су показале интересовање за овакву једну конференцију која пружа многе шансе — пре свега за попуштање затегнутости. за смање ње издатака на наоружање и за проширење трговинских. техаолошких и других односа. Предлог из Прага је истовремено дочекан у неким круговима Запада и са прилично резерви под изтовором да се заобилазе крупна акутна питања а у ствари због 6бојазни да би оваква европска конференција и попуштање затегнутости могли
утицати на даље слабљење НАТО пакта, Полазећи ол овако ис-
преплетених интереса. а на сугестију Американаца. министри иностраних послова НАТО разматраће компромисну формулу одтовора. према којој се позив на европску с конференцију неће ни прихвагати ни одбијати. али ће се другој страни упутити позив на дискусију о смањењу конвенџионалних сружаних снага у Европи.
Оваквом формулом изтледа да је избегнута дискусија о немачком пита-
БОНСК
Владо Теслић
њу, на чему се досад инси стирало и што је био вели ки камен спотицања. Али, неке иницијативе нове вла де канцелара Бранта показале су. пре свега. да се Бон ослобађа туторства НАТО када је у питању немачки проблем и да же ли самосталније него досад да тражи решења са директно заинтересованим странама. Оваква формула. истовремено. омогућује Американцима да повежу евентуалне _ разговоре 0 смањењу _ конвенционалних оружаних снага у Европи са америчко-совјетским преговорима о контроли стратегијског наору жања који се воде у Хелсинкију. Повезивање ]едних и других преговора свакако би знатно ојачало позиције САД као руководеће силе НАТО која има и највеће конвенционалне снаге у Европи,
Све у свему. у предлозима НАТО и Варшавског пакта има све мање међу собних разлика које би мо гле да буду сметња разговорима Штавише лобија се утисак да су две стране све ближе разговорима из међу блокова. на којима би евентуално могле да Учествују и друге земље. али који би првенствено третирали и регулисали међублоковске односе.
Такав развој оставио би нас доста далеко од оних питања која су битна за европску безбедност а која траже учешће свих земаља и која првенствено полази од стварања услова за пуно и равноправно деловање свих европских држава. Блоковска догова рања првенствено би јачала блоковски _ статус кво. дакле и узроке мно тих европских проблема. а такође и сужавала простор за самостално делова ње ванблоковских земаља и снага. Међутим, демокра теки и шире конципирана европска конференција, на коју треба гледати У процесу као полазну тачку за свестрану сарадњу, помогла би превазилажењу данашње поделе и на војном и на политичком и на економском плану.
потинС
Одлуци владе канцелара Бранта да потпише уговор о неширењу атомског оружја, претходила је трогодишња политичка битка на Рајни, по мнотим елементима једна од најтежих и најсложенијих. Сам уговор је извесним непрецизним формулацијама или рупама У потледу обавеза атомских сила да се и саме атомски разоружају, дао неке сфикасне аргументе Аденауеровим наследницима и следбеницима да се'боре против њега са доста успеха и да се. не откривајући своје праве побуде, У исто време изјашњавају за принцип неширења атомског оружја. слободу мирољубивог коришћења атомске енергије и ограничавање моћи су= пер-сила. Сличне примедбе имало је и низ других држава, од Јапана, Индије до више европских. мада су мотиви били лрукчији.
Нова бонска опозиција, Лемохришћанска унија, званично је по последњет часа остала против потписивања уговора. иако у томе није била ни близу јединствена,
_ Неколико месеци пред смрт, Конрад Аденауер је Утовор о нештирењу атомског оружја оценио као „Мортентано план на квадрат“. што би требало да значи протрам тоталногт уништавања немачке привреде. То је био. у не-
литичког тестамента.
„ Цео демохришћана, са Штраусом на челу, чијим плановима је то конвенирало. остали су фанатични противници Уговора. За љубав великих фраза, Штраус је тај уговор. У једном тренутку еуфоричног надахнућа, крстио као „Версаљ космичких размера“, уз додатне
КУ руку. део његовог по-
Обрен М илићевић
коментаре да се путем њега издају и крчме немачки интереси. Но тај курс није могао да процре у све демохришћанске групације, те је сам Штраус изостао са дебате у Бундестагу (12. новембра) о Уговору, што је надоместио уводником У „Бајерн куриру“.
Брантова влада је затражила и брзо добила из Вашингтона и Москве додатна објашњења и уверавања, што јој је омогућило да се одлучи за потпис Уговора и да тако скине још једну хипотеку наслеђену из старих дана. Уз то. и немачка атомска индустрија јој је пружила подршку, као и немачки атомски физичари, опењујући да се не може избећи потписивање уговора. односно да ће тај чин користити прогресу атомских истражи-_ вања и технике. Шта више, влада је изјавила. са извесним разлогом. да је више од осталих ненуклеарних земаља побољшала Уговор у своју корист.
Све је то слабило жестину отпора опозиције, заједно с чињеницом да су се демохришћани први пут у том питању сукобили отворено (неки и не-
помирљиво, као Штраусово крило. на пример) са Вашинттоном.
Брант је ратификовање уговора условио споразумом између Међународне атомске комисије и Евроатома о контроли, о чему се тренутно разговара и на скупу шесторице у Ха-
гу. Та препрека ће; не-. ипак бити са- || Британцима.
сумњиво, владана. А потпис на У-
говору је пре свега израз политичке победе над онима који су у дубини својих планова тајили
жељу да се кад тад до- |
могну атомских обарача.
а
А
|. _ У СТРАНА — БОРБА — 3. ДЕЦЕМБАР 1960, | | | ПРОТЕСТИ ЗБОГ МАСАКРА |||
цији парламенту у којој за
»Лајф«, »Тајм« пи »Њусбик« објађили серију фошотрафија. – Шаа ће Никсон рећи на конференцији за шшампиу
ПРОТЕСТ САЈГОНСКИХ КАТОЛИКА: преко 700 Сајгонаца жтевају озбиљну истрагу о масакру се делегација са тетицијом налазила 9 згради група католика
истред скутиштине пароле са истоветним захтевима
ови докумешти о Сопг Ми
(Вашингтон, 2. децембра, Танјуг). — Откако је слободни репортер Семјур Херш средином прошлога месеца објавио прва открића бивших војника јединице која је спалила село Сонг Ми и убила близу 600 мушкараца, жена и деце. осам младих Американаца испричало је сада листовима им телевизијским и радио-станица-
ма шта се све у томе селу
дочења свалила су вривицу не само на поручника ке- '
десило Њихова јавна све-
лија, који ће бити изведен прел војни суд, већ и на команданта батаљона капетан» Ернеста Медину, против кога досад није подигнута оптужница.
Бивши војник Чарлс Вест изјавио је да је капетан Медина дао инструкцију јединици да „уништи Сонг Ми и све што је у ње му“, док је Ричард Џедлтон рекао да је видео како је Медина пуцао на једно дете. Један трећи бивши војник, црнац Вернадо Симпсон из Мисисипија. испричао је како је убио око десет лица и потврдио да је капетан Медина издао овакву наредбу: „Уђите у село и убите и спалите све што. видите“. Овај бивши војник каже да се кривица не може свалити само на неколико људи, и да треба поставити питање „ко је Медини дао наредбе“ 2
Очекује се да ће Савезни апелзциони суд данас донети одлуку о захтеву да се штампи забрани. даље објављивање исказа очевидаца. пошто то прети да се одмота читаво клупко крвавих догађаја.
Последњих дана у јавно= сти су се појавили извештаји о другим злоделима америчких војника у Вијетнаму. Велике америчке ревије „Лајф“, „Тајм“ и „Њусвик“ у бројевима за ову недељу први пут су објавиле серију фотографија о покољу у селу Сонг Ми које су снимили војни новинари.
На једној од тих фотографија види се гомила искрвављених тела, међу њима много дечјих.
Описујући под којим је околностима снимио ту фотографију, фотограф-репор тер Хиберл је синоћ рекао на телевизији: „Изван села налазила се висока гомила лешева. Један сићушни дечак, имао је на себи само кошуљу. пришао је гомили телеса и пружио руку ка једном од мртваца. Један војник који се налазио иза мене клекнуо је и са тридесет метара убио дечака једним метком“.
На другој фотографији међу женама и децом који су се у страху тесно збили једни уз друге види се једна девојчица како закопчава дугме на својој црној сеоској одећи. Репортер Робертс рекао је да су амерички војници почели да скидају ту девојчицу, али су се уздржали кад су видели да се Иберл спрема ла фотографише ту сцену. Но, један војник је запитао: „Шта ћемо сада да учинимо с њима2“ На то/ле лруги _ добацио: „Убијмо из. ~
„Чуо сам рафал из машинке, прича Робертс, и када сам се окренуо, видео сам их све мртве, и девојчицу и децу, и старице“.
утутилљо је петиу Сонг Мију. Док поставила је
"
а!
Листови „Њујорк тајмс“ и „Вашингтон пост“ посветили су последња два дана низ страница сличним исказима очевидаца покоља, као и открићима о другим злоделима.
Председник Никсон заказао је за следећи понедељак конференцију за штам пу на којој ће, како се очекује, први пут нешто лично рећи о поступцима америчке војске у Вијетнаму и, можда, најавити повлачење још једног мањег контингента трупа — да би умирио америчку јавност.
| Научници у
караншину
(Хјустон, 2. децембра, УПИ) — Једанаест науч ника и техничара лабораторије васионског цен тра у Хјустопу стављено је у карантин, пошто су јуче били изложени мо гућном дејству Месечеве
материје пренесене — на Земљу бродом „Аполо-12“. Појединости ове
незгоде нису саопштене. Представник васионског центра изјавио је да се она догодила у лелу ла бораторије у којем су научници вршили прва посматрања највсћих Ме сечевих стена пренесених досад на Земљу. Једанаест научника и техничара остаће у карантину, заједно с аст-
ронаутима Конрадом, Го рдоном и Бином, до 10. децембра.
5
брајтов програма.
Пешотодишњица Фул програма | )
|
брај шобђоћ
!
· УСПЕШНА. ПРОСВЕТНО
НАУЧНА
САРАДЊА
ИЗМЕЂУ СФРЈ И САД
Ових дана се навршило пет година од потписивања споразума између влада ЈУгославије и САД о финансирању одређених програма просветне и научне сарадње у оквиру познатог ФулЈуго- словенско-америчка _ комисија за овај програм је тим поводом констатовала да је досадашња сарадња дала добре резултате и да се од-
вијала на обострано задоБОљЉСТВО. За протеклих пет година
Комисија за Фулбрајтов програм са седиштем у Београду реализовала је одлазак на студије у САД 240 Југословенских научних рад ника, професора и студгната, као и долазак 76 америчких професора и стулената на југословенске универзитете, С обзиром на постигнуте резултате, Савезно извошно веће је недзвно одлучило да од 1. јануара 1970. године учествује у заједничком финансирању овг ргзмене. Висина југословенске партиципације износиће 20 одсто од средстава која обезбеђује влада САД.
Поводом петогодишњице потписивања споразума, председник Одбора америчког Сената за спољне по-
слове Вилијам Фулбрат, на чији је предлог америчка влада својевремено усвојила закон о просветној и научној сарадњи сао другим земљама, упутио је писмо председнику Савезног савета за образовање и културу Вукашину Мићуновићу. У писму се изоажава жеља ла се и убудуће ова сарадња настави и поздравља одлука југословенске владе да суделује у трошковима извођења програма како би се размена стручњака и даље ширила.
Мијатовић отпутовао у Рим
Јуче је из Београда отпу товао у Рим члан Извршног бироа Председништва СКЈ Цвијетин Мијатовић који ће у Централном комитету КП Италије водити разговоре са представ. ницимл дирекције ЦК кпи.
иСа Мијатовићем је отпутовао и заменик начелника одељења за међународне односе и везе Председништва СКЈ Лука Солдић.
Очекује се да ће у Риму доћи и до сусрета прелставника СКЈ са представницима социјалистичких партија Италије.
________________________-_________---—-
Увалић уручно протест отиравнику послова Лустралије
Поводом експлозије бом бе пред зградом амбасаде СФРЈ у Канбери, помоћник државног секретара за иностране _ послове др Радивој Увалић уложио је јуче, преко отправника послова аустријске амбасаде у Београду М. Р. Касона, енергичан _ протест влади Аустралије. .
Протест је — како се сазнаје — изражен због терористичке делатности непријатељске емиграције и непредузимања од стране аустралијске владе ефикас нијих мера за заштиту југословечских дипломатскоконзуларних представништава и особља у Аустрали ји. Изражена су, такође, очекивања у то да ће влада Аустралије предузети енергичне мере за пронала жење и кажњавање криваца као и За обезбеђење нормалног рада југословен ских представништава У духу бечких конвенција
Макмаон изразио жаљење (екуловском
да па ама ниепа
(Канбера, 2. децембра, Та ијут) — Југословенски амба садор у Аустралији Тојко Секуловски посетио је данас аустралијског министра
иностраних послова Виљема Макмаона поводом експлозије бомбе пред зградом југословенске амбасаде У Канбери. Амбасадор Секуло вски нагласио је да ова, као и претходне акције терорис та. има за циљ да нанесе штету развоју југословенско-аустралијских – односа. Министар Макмаон је још једном изразио жаљење аус тралијске владе и дао уверавања да ће влада уложити максималне напоре да се 'пронађу и казне: починиоци и инспиратори атентата и предузети _ најенергичније мере како би се стало на крај терористичкој активно сти према 1угословенским представницима у Аустрали ји. 4
———
ЧЕСТИТКЕ Титу из ИПОСТРАНСТ
Председник Републике ј сип Броз Тито примио је Ч ститке поводом Дана Релуб лике од следећих државну ка: председника Федератув не Републике Бразила Еми лиа Гарастазуа – Медисиа председника Исланда Крис тијана Елђарна, председну.
ка Републике Кипђа архив пископа Макариоса, предс дника Костарике Хосеа Хо акина Трехоса Фернандес председника Републике Лу берије _ Вилијама (С. та. бмана, _ председника рске _ Републике – Џевде. та _ Сунаја, – председника Уједињене Арапске Репуб. лике Гамала Абдела Насе. ра и председника Републи. ке Венецуеле Рафаела Кад дере.
Поводом Дана Републике председник Тито примио је честитке и од председника Чехословачке Лудвика Свр боде, првот секретара ЦК КП Чехословачке устава Хусака и председника Јерменске Арапске Републике Абдула Рахмана ал Иријанија. ж | /
Савезу удружења бораца народноослободилачког ра та Југославије стигле су по водом Дана Републике честитке борачких организаци ја Совјетског Савеза, Пољске и Мађарске.
Совјетски комитет ратних ветерана изражава уверење да ће „сарадња, прекаљена у току година минулог рата. и даље расти и ја чати у интересу свих миро љубивих снага“. Комитет
совјетских ветерана жели борцима народноослободи лачкот рата и свим грађани ма Југославије нове успехе у борби за мир, напредак и социјализам.
Срдачна честитка и братске поздраве Савезном одбо ру и члановима СУБНОР у путило је и Удружење 60раца за слободу и демократију Пољске. „Уверени смо — каже се у тој поруци да се заједничким снагама оних који су се борили про тив нацизма и фашизма за време последњег рата могу остварити циљеви којима тежи човечанство — мири братска коегзистенција народа“. |
Удружење мађарских пар тизана упућује СУБНОР то пле честитке и жели свим народима Југославије плодан рад и много успеха у изградњи социјализма.
'
Џагџиван Рам предеедник
Конгресне странке Пидије
(Калкута, 2. децембра, УПИ) — Индијска Странка конгреса (већина која је уз премијера _Индиру Ганди) одредила је синоћ министра за исхрану и пољопривреду Џагџивана Рама за председника странке.
Наименовање Рама уследило је после недавног расцепа у партији и збацивања Ниџалингапе са поло-
ЗАСЕДАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКОГ ТРЖИШТА У ХАГУ Лондон: Помпиду наставио Де Толову политику
(Од специјалног дописника „Борбе“)
(Лондон, 2. децембра) Де Гол је заборављен, Жорж | Помпиду је тај на чија се плећа навукао гнев Британије жељне да се по што-пото нађе у Заједничком европском — тржишту. Од новог француског пред седника у Хагу се много очекивало и ваљда је и због тога и толико велико разо чарање које је изазвао ње гов говор приликом јучера шњег отварања „самита“ ев ропеке „шесторице“.
Разочарање је у ствари прилично слаба и неадекватна реч да би се верно описало расположење којим је на острву дочекана луче рашња. ни мало нова варијанта француског председника да „шесторица“ морају прво да комплетно среде ситуацију У сопственој кући пре него што се одлуче да отворе вратнице заинте-
ресованим кандидатима. пре свега нестрпљивим
„Председник Помпиду наставио је да одуговлачи "решавање про блема __британског — прикључења — Европи, што
је шокирало и запрепастило лидере осталих земаља Заједничког тржишта“ —
реаговано је већ ноћас у пр вом телевизијском комента
Ру. „Он је одбацио или јав но игнорисао, сугестију оста лих партнера да се ово пи тање постави на дневни ред већ првих месеци идуће го дине. што је све присутне неодољиво подсетило на она одбијања из периода Де Гола. поновљена овога пута У суптилнијој форми“.
Западнонемачки канцелар Вили Брант, са друге стране. изазвао је аплаузе читаве чете овдашњих спе 'цијалних | извештача који се већ неколико дана нала зеу Хагу спремни да регис трују историјски тренутак почетка британског отиски вања с преко Ла Манша. „Канцелар Брант представио се у Хагу као прави во ђа европске заједнице“ пише данашњи „Тајмс“ анализирајући излагање чо века број један нове бонске коалиције. Овај лист, као У осталом и сви остали исти че _разумност и умесност Брантовог мишљења да те куће проблеме ЗЕТ ваља ре шавати већ на пролеће. паралелно са молбама за при јем нових чланова подвлачећи у закључку изјаву за паднонемачког _ канцелара да Европа без Британије и осталих заинтересованих земаља није оно што би мог ла и требала да буде.
Синоћни интервју западнонемачког министра иностраних послова Шела бонс кој телевизији изазвао је ју трос у Лондону серију повољних коментара и приву као посебну пажњу. Шел је, истиче се У првим овда шњим реаговањима на ра дију. сасвим У праву када тврди да Париз мора бити заустављен у својим уцена ма, Заједничког тржишта. као и да би корист од британског приступања ЗЕТ била већа ол штете коју би изазвало евентуално франнуско напуштање ове зајед нице. 5
Ћорсокак у коме су се на шли хашки разговори „европске шесторице“ долио је воду на воденицу оних коти никако не желе да виде Британију припојену партнерима са континента. Најбучнији и најзадовољнији међу њима је конзервативни „Дејли експрес“ који у свом јутрашњем уводнику разрађује тезу да о прикљу чењу Британије Европи не могу одлучивати ни Брант ни Помпиду већ само бри тански народ, а он је — пре ма овом гласилу торијевске“ опозиције — великом већи ном против упуштања У ову
авантуру. · · Сл. ПАВЛОВИЋ,
И МОСКОВСКИ ОГРАНАК САВЕЗА ПИСАЦА СССР ОСУДИО СОАЖЕЊИЦИНА
(Москва, 2. децембра, Тан југ) — Руководство московског огранка Савеза писаца СССР придружило се осудама на адресу књижевника Александра Солжењинина, који је пре непуних месец дана искључен из Савеза писаца. Лист „Московска правда“ данас пише да је Солжењицин, према оцени руководства московског огранка, својим делима и понашањем доприносио појачавању антисовјетске пропаганде, па таква његова позиција „у пракси значи прелазак у непријатељски лагер“.
У СССР досад објављен је само Солжењицинов роман „Један дан Ивана Денисовича“ у коме се описују страхоте логора из пе-
риода Стаљинове владавине, Његови други романи објављени су у иностранству. Солжењицин тврди да су му рукописи тих романа заплењени, и да он не зна на који начин су доспели у иностранство. Средином прошле године, у писму листу „Литературнаја газета“, Солжењицин је протестовао због неовлашћеног штампања његових дела. Од 23 писца који су на састанку руководства московског огранка критико-
|
вала Солжењицина, тројица — Собољев, Михајлов и Касиљ — спадају у ред познатијих. Четрпаести | конгрес КИЧ 1911.
Парламентарни избори у ЧССР одложени до 1971. године
(Праг, 2. децембра, УПИ) — · Представник владе саопштио је данас да се парламентарни избори у Чехословачкој одлажу до 1971. године. Јозеф Хавлин, представник _владиног уреда за штампу и информације обавестио је но винаре такође да ће се 14, конгрес у КПЧ, на коме ће бити изабрани нов Централни комитет и Президи јум, одржати 1971. године. Према његовим речима, У току идуће године радиће се на даљем конголидовању ситуације како би се створили одговарајући услови за одржавање избора и Конгреса,
жаја лидера странке. До крајњег рока, који је истекао синоћ, ниједан други кандидат није пријављен.
ЏМагџиван. Рам ће преузети положај председника Конгресне странке од при“ временог председника Субраманијама на свечаности која ће бити одржана 29. де цембра.
ОРУЖАНИ СУКОБ САУДИЈСКЕ АРАБИЈЕ И ЈУЖНОГ ЈЕМЕНА
Насер разматра могућност посредовања
(Каиро, 2. _ децембра АП) — Председник Насер разматра могућност преу“ зимања посредничке улоге У једнонедељном необјављеном пограничном оружа ном сукобу између Сауди! ске Арабије и Јужног Је мена, пише данашњи „ал ахрам“, и додаје да је Ка иро започео контакте више арапских земаља Ре ди разматрања ситуације са свим њеним _ могућим импликацијама на скораш њу конференцију _најви“ ших представника ара“ ских земаља.
а ЕрЕВИТ
О ДОСТОДСЕА
У ПРОТЕКЛЕ три деценије број туриста у свету 1056 ћао се од 40 на 138 мили“ па. годишње, Истовремено Ј“ рочено да преко 80 00679 укупних прихода од тур“ та отпада на индустријске азвијене земље. До 98" биспропорције долази 309" тога што земље у развој не располажу сопствени“ средствима нити тприливо“ иностраних инвестиција Х0 је би им омогућиле да рез" вију своју туристичку пр: вреду, у складу са савре“ меним застевима,