Борба, 18. 02. 1986., стр. 13
|
| живања су
и и ЕН ере НА ЕЦ НА и амрн
СТРАНА
13.
од ЈУТРА ДО ПОВЕЧЕРЈА
ф Комунисти челни војници
На изборном састанку комунисти јединице Милорада Вучи ћа, констатовали су да су током протекле године били челни у јединици на јачању борбене готовости и морално политичког стања, као и неговању наших револуционарних традиција. У разговору у којем су учествовали Владан Глигорић, Раде Кисић, Раде Јерковић, Владимир Будимир Будимски, Бошко Маричић и Небојша Говедарица, истакнути су резултати остваре ни током изборног периода који ову јединицу сврставају међу најбоље у оквиру више војне јединице.
За новог секретара основне ор ганизације изабран је Миодраг Мишковић. : Б. М.
0 У свечаном строју
Пред ратном заставом Шесте пролетерске источнобосанске на родноослободилачке ударне бри гаде најмлађи војници јединице Станка Трајковић у касарни „4. јули“ Добој, у присуству старје шина, представника друштвенополитичког живота добојске ко муне и родитеља да ли су свечану обавезу. Војницима је честитао старјешина Станко Трај ковић.
У име радних људи и грађана добојске комуне војнике је поз дравио Мевлудин Суљић, предсједник ОК ССО Добој. Након потписивања свечане обавезе и обиласка Спомен собе УТ пролетерске источно-босанске НОУ бригаде У Дому ЈНА организовано је војничко весеље. 3. М.
Ф Доктор за аеродинамику
Бранко Пухарић, први је међу старешинама ЈНА, који је докторирао из области теоријске и експерименталне аеродинамике. На Машинском факултету у Београду одбранио је дисертацију „Прилог изучавању аеродинамичке жилавости борбених авиона“. Његова истра„оригинална, а добијени резултати значајни и ин. тересантни, како са становишта експерименталних, тако и теоријских истраживања аеродинамике“, оцена је критичара из света науке.
Пухарић ради 25 сати дневно! Кажу сликовито његове колеге. То је једино што је и сам признао. А онда је додао: „Тако је то када се посао заиста золи
Кола 0.
Ф На курсу марксизма
Ових дана у јединици Витоми ра Грујића. одржана су прва предавања за нове полазнике курса марксистичког образовања.' Полазници су чланови СКЈ са стажом до три године и истакнути омладинци — могући кандидати за пријем у СКЈ. Курсом руководи организација СК у јединици, а предавачи .су углавном старешине — искусни комунисти, који су и раније били веома активни на том плану. Велики број заинтересованих, које смо сврстали у три настав не групе, најбоље говоре о привлачности тема, из програма курса, истиче Зухдија Лојић, секретар комитета организације СК у јединици, Мм. К.
Ф У акцију јединствено
Омладинци касарне „Народни херој Иван Стефановић Срба“, на изборној конференцији, закључили су да ће убудуће у све акције ићи масовно и јединстве но. Уводним излагањем досадашшњег председника конференције Душка Савића, као и новоиза браног ·председника Стјепана Слатког, указано је на све резул тате, које су омладинци оствари ли у свом једногодишњем раду. М. Б.
ИЗ ИСТОРИЈЕ ЈУГОСЛОВЕН
СКЕ ФИЛАТЕЛИЈЕ. — Прве на'
ционалне марке на тлу Југосла вије. добила је Кнежевина Срби ја 1. (13. маја) 1866. године и Кнежевина Црна Гора 19. априла (1. маја) 1874. године. Као прве југословенске марке, сматрају се марке Државе Срба, ХР ватаи Словенаца, којесу пуште не у течај 3. јануара 1919. годи не и имају за мотив композици ју „Роб кида ланце“. Марке су _ израђене за подручје Словеније, али су употребљаване на ве ћем делу новонастале заједнич ке државе. У току другог светског рата прва серија заједнич ких марака за Демократску Федеративну Југославију имала је две вредности и ове марке још јехштампала Државна маркарница у ослобођеном Београду и пуштене су у течај 14. и 16. децембра 1944. године. То су биле две марке окупиране Србије из серије са мотивима српских ма-
18: ФЕБРУАР 1986. — БОРБА 5
»
ПРОВЕРА БОРБЕНЕ ГОТОВОСТИ ТЕРИТОРИЈАЛАЦА
НИШКОГ РЕГИОНА
ТРЕЋИ ПУТ ПРВИ
Ф Убедљиво прво место поново освојила екипа Пирот 1. Висок, степен обучености и физичке припремљености у извршавању борбених задатака
МЛАДОСТ И СНАГА: Екипа Бољевца на старту
На снежним теренима Басарског камена, у конкуренцији петна ест екипа општинских штабова те риторијалне одбране региона Ниш екипа Пирот 1, надмоћно и трећи пут за редом постала је првак ре-
тиона у патролном трчању. Захва љујући изузетном ангажовању шта
ба територијалаца Пирота смучарског клуба Миџор, друштвено-политичких организација и бројних радних колектива града на Нишави, треће такмичење припадника територијалне одбране региона Ниш у патролном трчању у потпу ности је успело.
Обраћајући се такмичарима у име друштвено-политичких организација и Скупштине општине Пирот Миодраг Костић, председник Извршног савета, изразио је задо вољство што је слободарском и спортском Пироту поново додељена улога домаћина овог значајног такмичења. |
— Мислим да сусрети припадника територијалне одбране имају вишеструки значај за проверу њи хове борбене спремности и издржљивости у суровим зимским услови
ма. Овакве активности „које одпри, и
падника територијалне "одбране за хтевају максималну обученост и психофизичку припремљеност има ју посебно место у напорима које наше друштво улаже у јачање укупне одбрамбене способности зем ље, истакао је Костић.
У име Организационог одбора та кмичења такмичаре је поздравио и такмичење прогласио отвореним пуковник Милан Младеновић, пре дседник: Организационог одбора.
Он је истакао да се целокупна обука и васпитање у јединицама,
командама и штабовима територи јалне одбране организује и спрово
вости. Оваква такмичења су права прилика да се објективно оцени степен обучености, увежбаности и физичке припремљености де ла припадника територијалне одбране у извршавању тактичких, а посебно борбених задатака, рекао је Младеновић.
На залеђеној такмичарској стази и, по орканском ветру вођена је права битка за сваки секунд и сва ки погодак. У петнаест такмичарских екипа у конкуренцији и чети ри ван, није било такмичара који није дао све од себе да би стигао до циља, на стази дугој десет километара. Макон збрајања времена и пого дака добијен је редослед екипа: убедљиво прво место освојила је екипа Пирот 1. На друго место пла сирала се одлична екипа Ниша, а високо треће место заслужено је припало екипи штаба територијал не одбране Димитровграда. Остале екипе пласирале су се следеБим редоследом: Алексинац, Бела Паланка, Бабушница, Куршумлија Прокупље, Дољевац, Ражањ Жито
рошина. Пласман екипа ван конку ренције: прва је екипа ВП 5982, Ниш, друга екипа ВП 8297, Пирот трећа екипа СУП Пирот и на чет 'врто место се пласирала екипа Пи рот Џ. '
Најуспешнијим екипама и такми чарима пехаре, медаље и дипломе уручио је председник Организацио ног одбора Милан Младеновић.
На састанку Организационог одбора, у Пироту одлучено је да домаћин четвртог такмичења припад ника територијалне одбране регио на у патролном трчању буде, феб руара 1987. године Ниш.
ди путем такмичења ради постиза ,
ња што боље укупне борбене гото
Љ. ЂОРЂЕВИЋ
М
РАДОСТ ПОБЕДЕ: Милан Младеновић уручује пехар екипи Пирот 1
ПРВЕ МАРКЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ
настира, које су добиле претисак грба и текста „Демократска Федеративна Југославија“ и оз наку нове вредности. ПРИГОДНА СЕРИЈА ЈУБИЛЕЈ АМСЈ. — Поводом 40-годишњице Ауто-мото. савеза Југославије 25. фебруара пушта се у течај пригодна серија од две марке у номинали од 10 и 70 ди нара на којима су приказани во зило техничке помоћи на путевима „Помоћ-информације“ и са нитетски хеликоптер. Ликовну обраду марака дао је мр Димитрије Чудов, академски сликар из Београда, а штампање је оба вљено техником вишебојног оф сета у Заводу за израду новчаница у Београду у табацима по 25 комада. Првог дана пуштања „у течај у поштама 11101 Београд и 41101 Загреб биће у употреби пригодни поштански жигови пр вог дана, а РО „Југомарка“ изра дила је одговарајући коверат пригодног карактера у част пр
ра који су дошли после Бориво-
"нових марака Југославије сва-
вог дана изласка марака, Југословенски филателисти и сви филателисти у свету запазили су да је у изради југословенских марака дошло до из весних новина. Наиме, ранији стандард пар академских слика
ја Лазаревића, такође академског сликара повукли су се иза активног рада на. креирању југословенских марака. Академски сликар Андреја Миленковић отишао је у пензију, а ака; аиски сликар Драгомир Лучић у слободне уметнике. Мада је отворен конкурс за израду ликовних и графичких решења
ком заинтересованом лицу, већину креација дају уметници, ' који су у сталном радном односу код издавача. То су мр Дими трије Чудов и Радомир Бојанић — Пон, оба академски сликари из Београда.
Др Бранислав НОВАКОВИЋ
грађа, ТО 7834, Сврљив; Блаце, ме“
(ОМЕТА ЈНА
МАЈ СТОР СВИХ ЗАНАТА
ЛЕВЕЛЕСЕТ. ГОДИНА ФИЛМА „то ЈЕ ПРОНАЛАЗАК БЕЗ БУДУЋНОСТИ“ — ДОГАЂАЈ У ИНДИЈАНСКОМ САЛОНУ — СНОВИ БРАЋЕ ЛИМИЈЕР ПОСТАЈУ СТВАРНОСТ — ОД ПЛЕБЕЈСКЕ ЗАБАВЕ, ДО СВЕТСКОГ БИЗНИСА — ПЕТ СТОТИНА ФИЛМОВА жо· РЖА МЕЛИЈЕСА — „СЦЕНЕ ИЗ ЖИВОТА ОНАКВОГ КАКАВ ЈЕ“ — ФАШИСТИ ВОЛЕ ИСТОРИЈСКЕ СПЕКТАКЛЕ — ВЛАДАВИНА ХОЛИВУДСКЕ ИМПЕРИЈЕ ХРИСТОС БЛАГОСИЉА КУРТИЗАНЕ ЦИРКУЗАНИ, ВАТРОГАСЦИ И ЛУДАЦИ — ЧАПЛИН,
СЕНЕТОВИ
Припрема: Драган БЕЛИЋ
Та мала, ситна скитница
Сенетеови атељеи нису били само школа за глумце, односно „солисте“, већ и за „хорове“. Имао је две такве екипе — фамозне „ки стонске полицајце“ и „лепотице ку пачице“. Сенетове девојке носиле су, за оно доба, „излуђујуће“ кос тиме, што ће рећи да је овај мај стор гега играо и на црти филмске еротике, не кријући да сексе пилом својих „купачица“ настоји понудити. свом гледаоцу и нешто више од хаотичне и неуморне јур њаве полицајаца, ватрогасаца и ра зузданих грађана.
Из скупине Сенетових „купачи
ца“ изаћи ће касније позната звез да холивудског филма Глорија Свансон.
Највеће Сенетово откриће, сасвим сигурно, био. је Чарли Чаплин, вероватно најчувенији и нај популарнији филмски лик у исто рији кинематографије. самосталношћу и упорност да ради мимо скупине оних који су, из над свега, држали до брзине изба цивања филмова, веома брзо је од војила Чаплина од Сенета, а наговештај да се мала, ситна скитница може "развити у лик универзалног филмског кловна, изгледа да се још тада 'зачео.
Чарле Спенсер рођен је 1889. го дине у Лондону, као син глумца који је играо у варијетеу Већ као дечак, Чаплин полази трагом оца, а 1910. године стиже први пут у САД са путујућом позоришном тру
Жеља за
цану отменост пропалог _2ристократе који гледа сиромаштву право у очи. Штап је покушај стицања достојанства, дрски брк указује на сујету“ — записао је Теодор Хаф.
Наравно, у то сенетовско доба лик је још увек потчињен ритму бурлеске, што ће рећи да пати од схематских облика.
У четрнаест кратких комедија које је, 1915. и 1916. године, снимио за фирму „Есенеј“ (реч је о првим филмовима из серије „Шар ло као,..“ — где ће се појављивати скитница, боксер, морнар, по лицајац, пијанац), финитивно обликовао свој комичарски карактер, “а прелазак на рад за фирму „Мјучуел“ (1916. и 1917), потпуно су усталили нову звезду неме комедије. |
Ту је, коначно, постао непоправ љиви индивидуалиста који је непрестано у сукобу са непријатностима овога света.
Човек и пас
још један почетак, напустио
Уследио је тодине 1918, пошто је компанију „Мјучуел“.
За „Ферст Нешенел“ снима два филма, „Пасји живот“ и „О десно раме“, комедије знатно дуже од двочинки из ранијег периода. У првом филму Чиплин први пут добија за партнера једно живо биће, пса Скрепса, и Чарли на делу доказује људску солидарност. Био
Чаплин је де-.
пом Фреда Карноба. Већ приликом друге америчке турнеје доспева до Сенетовог „Кистона“, 1914. године. У првом филму Чаплин је пропа ли денди,'са моноклом и цилин_дром, али већ у другом, усваја свој, чувени костим који ће, са мањим модификацијама, задржати скоро до краја каријере.
Тако је настала мала скитница из Сенетових суманутих комедија, скитница која учествује у свеоп штој јурњави, придржавајући га глави тесни цилиндар, док га на падају они бесни, брадати џинови или вијају кистонски полицајци.
Има историчара филма који ве' рују да Чаплин није био једном заувек дати лик, већ да се непре стано прилагођавао и усавршавао,
зако поштовао салона обрисе павидралнос ровом сајесма: г С аи вог регрута.
56. Е ; Након. ова два филма средње
За годину дана, колико је про- · дужине, Чаплин ће од следеће, вео код Сенета, Чаплин је насту пио у тридесет и пет краћих фил мова.
Израчунато је да је у прва четири био само глумац, да је за сле дећих осам већ давао идеје, док је у наредних седам напредовао чак до статуса коредитеља.
Већ са двадесетим филмом постао је сам себи редитељ. Ту годи ну код Сенета, у којој је напредо вао од сасвим непознатог глумца до праве звезде неме епохе, Чаплин је ваљано искористио да оба ви онај припремни посао експери ментисања са ликом.
Изглед маргинализованог појединца, декласираног алтернативца, Чаплин је обликовао кроз маску и костим који ће остати њетов заштитни знак у следећим деценијама. је то значајан помак у односу на раније комедије, јер Чаллинов филмски рад почиње да се развија у смеру епског приповедања,
тикомичних варијација. |
Филм „О десно раме“ (повремено превођен _ наслов код нас; „Пушку о раме био је замишљен као Чаплинов допринос ратним циљевима Америке у првом светском с рату. Међутим, он је отишао много даље од уобичајене родољубиве пропаганде (додуше, Чарли у филму, мада случајно, заробљава и самог немачког кајзера), јер је успео, поред свега, да исмеје круте милитаристичке шеме, а сатиричким опсервацијама потенцира несаломиву ин-
1919. године, до свог првог дугометражног филма — „Малишан“
психолошке профилације. и тра-
(1921) урадити још два остварења средње метраже, припремајући „се за своје звездане тренутке у међуратном Холивуду. Наредних година настајаће ремек-дела његовог стваралаштва, а Чаплин ће би ти и један од ретких комичара филмске ере који ће, релативно безболно, наставити да снима и након открића звучног филма.
Заправо, крајем првог светског рата Чаплин ће потпуно обликовати виталне принципе своје фил мске поетике, наговештавајући вре ме пуне комичарске зрелости. За необично кратко време — непуну деценију — овладао је свим важним странама филмског заната, било да је реч о глумцу, редитељу, сценаристи, гегмену, па и продуценту. А са престанком великог светског клања, лик малог скитнице прелио се са америчког екрана на читав биоскопски свет..,
·,, Ко је тада могао да претпостави да ће Чаплин, непуне две деценије касније, да сними и филм по имену „Велики диктатор“2
Београд — пре Њујорка!
Почеци кинематографије на тлу Југославије, односно тадашњих ју жнословенских земаља махом се не разликују много од почетака у другим земљама Европе.
Прва јавна представа, уопште прва пројекција на Балкану, одржана је у Београду, 6. јуна 1896. године (занимљиво, пре Њујорка, а готово паралелно кад и у већини других европских престоница). Следиле су прве пројекције у Загребу, Љубљани и другим гра довима, и може се рећи да је у нашим крајевима, нарочито у се-
"верном делу земље, релативно бр-
зо развијена солидна приказивачка делатност, упркос недостатку неких реалних предуслова за ширење филма (велики градови као извориште масовне публике и сли чно).
Заостајање јужнословенских земаља за филмским светом започиње, заправо, негде око 1905. године, управо у време када се јављају зачеци националних кинематографија. И док страни сниматељи крстаре нашим пределима у потрази за етзотичним сензацијама, а вешти филмски трговци приређују пројекције у путујућим биоскопима, тек мало домаћих људи почиње се занимати за филм.
Крај
од СУТРА, НОВИ ФЕЉТОН:
Видовдански процес
Ф Потера за атентаторима — Бомба је експлодирала иза регента — У ствари: суђење Партији — Батинама до „истине“ — Затвор у димњаку — Робијаш постаје детектив — Шта је било са 30.000 регрута2 — Посланици у тамници — Родољуби, или велеиздајници — Тајне подрума у Александровој 16 — Кад полиција „диже“ револуцију...
„Чаплинов костим оличава отр- . '
БРОЈ: 1081
Водоравно: 1. Западнонемачка Социјалдемократска партија — течно ткиво; 2. Убрзо — животиње које се хране месом кичме њака; 3. Ступањ поређења придева; 4. Атмосферски талог — ин дијска држава; 5. Египатски бог сунца — Ћопићев роман —.ини цијали лидера КП Италије; 6. Воз — табак; Шаторско насеље — корачница; 8. Зачин — стварно — иницијали овјетског ша хисте, био првак света; 9. Део намештаја — напрћва у којој де те стоји и учи да хода; 10. Музички инструмент; 11. Котва зелена алга, расте по устајалим водама; 12. Туниска новинска агенција — ваздух (грч).
Усправно: 1. Кратица назива велике државе — буљина; – 2. Крастав — град у Грчкој; 3. Наша песник („Кора“) — кратица за множину — сто квадратних метара — врста кафе; 4. Дрво жутих цветова и плода кисело-трпког укуса — део тела град у Сирији; 5. Омладинска радна акција — енглески: у реду — свеза — народноослободилачки рат; 6. Рђаво — нота солмиза ције — хиљадити део литра (скр) — доњи део посуде; 7. Неигправност — град у Алжиру — планина у Истри; 8. Чехословачки шахиста и шаховски писац — узвик — грчко слово— вре та капе; 9. Крик — љубавник; 10. Наше мушко име — одбаци _ 9 вање ногама са места на коме се стоји. 4
Водоравно: 1. Хипохондар; 2. Рт — Карден — те; 3. Ирадоро "||
— кут; 4: Дето — ма — кило; Иманите = тор; 6. М — алов ура — НТ (Никола Тесла); 7. 06 — ама — Пари — а; 8. Нос анализа; 9. Обад — Ск — аков; 10. Тер — јуан — ала; 1. пик (Иван Крилов) — дармар — ан; 12. Порт о Пренс.
пума јаз нинининнни РЕШЕЊЕ БРОЈА: 1080 | , и:
с“ ПИ Бр га по |
ранија љиннаркињеви
а
ин араниввинанеанвиииававља
и -