Борба, 18. 02. 1986., стр. 3
љ
СТРАНА
3.
18. ФЕБРУАР 1986. — БОРБА.
САВЕТОВАЊЕ О АНТИСОЦИЈАЛИСТИЧКОМ И АНТИКОМУНИСТИЧКОМ ДЕЛОВАЊУ, У К >
__ КРИЗА РАЂА ПРИТИСКЕ
НАСТАВАК СА1.СТРАНЕ
Оне се у томе у пуној мери служе и својом економ ском моћи, односно средс твима политичког потчиња вања и диктата, војним пре тњама и неретко и директ ним ангажовањем „својих војних потенцијала за остваривање _ хегемонистичких циљева.
Резерве и скепса
пите унинивитетеао-
Хамивасилев је. даље рекао да смо У последње 'вре ме јаче најавили заокрет ка успешнијем остваривању Уставом утврђених производних односа у удруженом. раду, друштвено-економског и политичког система, као наше основне револуционарне стратегије. Но, све док се у том правцу не покажу у пракси опипљиви и значајни резултати, јављаће се резервисан и скептичан став према нашем систему .и међу онима који су нам наклоњени, Те резерве и скепса захватају део сопијалистич ких снага не само ван наше земље него и у њој, што свакако иде на руку антисоцијалистичким и антикомунистичким снагама, јер им пружа могућност за идеолошко-политичке шпекулације против концепције социјалистичког самоуп рављања, коју, на основу
_ наших искустава, приказу-
ју као практично безвредву и неоствариву, односно економски нерационалну.
— Агресивније деловање антисоцијалистичких снага зи антикомунистичких идео логија и на нашем тлу ни је, дакле, нека апсурдна и занемарљива појава. Она има, своје разлоге, а још увек и живе изворе, своју друштвену основу из које се потхрањује и репродуку је. Зато ове друштвене снате које су чврсто опредеље не за систем социјалистичког самоуправљања морају на ту појаву гледати трез вено и према њој се поста вити делотворно и с тачном мером политичког реализма. Не смемо је игнорисати ни потценити, али немамо. разлога ни за'неки неаде» кватан аларм; рекао је Хаџмивасилев. Застој у развоју |
У свом реферату о антисоцијалистичком деловању и идеологијама у светлу ра звоја савремног света и на шег унутрашњег развоја, др Душан Драгосавац истиче да рад антикомуниста код нас олакшава застој у раз воју социјализма. Мање смо отпорни на туђе продоре у Савезу комуниста, има доста оних који се изговарају на кризу, као да Савезу ко муниста криза може бити
· алиби за опортунизам им сек
таштво.
И Југославија им Савез ко муниста изложени су, каже Драгосавац, антикомунисти чкој пропаганди са битним обележјима специјалног рата. Та пропаганда жели да прикаже Комунистичку пар тију односно СКЈ као да нема смисла за хуманост, на уку, умјетност. Они оптужу ју Савез комуниста да се не правилно односи према интелигенцији. — Антикомунисти — каже даље Дратосавац — на стоје нашу револуцију при казати као репресију, као да се револуције могу реша вати искључиво репресијом. Ако је ријеч о сили и репре сији она је била па и данас је на другој страни:
— Савез комуниста се у свом програму определио за научни, за марксистички поглед на свет. Против је фашистичког клерикализма и стаљинског атеизма. центру програма. Савеза ко муниста је друштвена акција. Тежиште је на промени друштва, а не на атеизму и ететизму. Програм сК је друштвене феномене ставио у контекст класне борбе и изградње социјализма. Наши грађани, без обзира које су нације или народности, или религији припадају. да ли су теисти или атеисти, раде заједно, живе
„ Идруже сеу удруженом ра
ду, у друштвеним организа цијама и упућени су једни на друге. Због тога се треба одлучно фупротставити све му што антагонизира одно се према њима, било по на ционалној, било по вјерској теистичкој или атеистичкој припадности. 5
Замена теза | ==
ГУ реферату о друштвеноекономским коренима, клас ној природи и облицима испољавања национализма, Хамдија Поздерац исти че да борба против ових појава мора бити концент рисана пре свега на борбу за побољшање социјалног,
дионалне
у друштвених
економског и културног по ложаја основних друштвених снага чији је интерес даљи развој социјалистич ког самоуправљања и наравноправности, А тек у контексту овога и на општедруштвене, политичке аспекте односа У друштву. Јер, свака замена теза, која би тежиште ставила на борбу против анти социјалистичких и антикомунистичких позиција, а за немаривала борбу за социјалистичко самоуправљање, одузимала би социјалистич ким снагама значајан део историјске иницијативе која је објективно пресудни чинилац и за одбацивањеи пораз свих алтернатива самоуправљања. ;
У нас није у кризи сокијалистичко самоуправљање, него систем етатизације и отуђивања права и кон ституције радничке класе и радних људи, који показује своју чемоћ да ефикасно регулише друштвена кретања, наставио је Поздерац. У кризне ситуације нисмо доспели , зато што наводно има превише само управљања, него зато што га је стварно мало, посебво у реалној. могућности ра дничке класе и радних љу ди да овладају проширеном репродукцијом.
Устврђујући да је највеће достигнуће југословенс-
МЛАДИ И НЕЗАПОСЛЕНИ ЛАК ПЛЕН: Шукрија на јучерашњем саветовању
ке револуције у томе што се непосредно и слободно испољавају посебни интере си, Хамдија Поздерац подвлачи да то својство не мо же бити подложно критипи. Критици мора бити под ложан сваки покушај поли тизације тих посебних инте реса, те императивно издизање њихово на ниво опште вредности. Не може се зауставити процес изградње федеративне заједнице, јачања република и покрајина као суверених суб јеката у југословенској заједници. Оспорити ту осно вну вредност, градити унитарну Југославију или сепаратистичку Југославију у смислу стварања сепаратистичких република — ве лика Србија, велика Хрват ска, велика Словенија, велика Македонија итд. немогуће је. ,
Говорећи, на крају, о штансама снага које се осла кају на антисоцијалистичке и антикомунистичке иде ологије,. Поздерац је констатовао: десне снаге су данас без сумње много агресивније; оне су У еуфоричном наступу, међутим, шан се тих десних снага су стварно мале, јер било ка кав покушај рестаурације и националних односа у њиховом грађанском облику, заправо, није могућ. Најзад, револуцију смо и извели као радикалну негацију неравноправно сти које је иманентно граЂанском друштву. 4
Снаге које делују са догматско-бирократских, одно сно етатистичких; позиција су данас мање агресивне, али, према мишљењу Поздерца, имају много. веће шанеа у будућности. Тим пре што оне често наступају са. предзнацима социјалистичког самоуправљата, а стварно делују против њихове суштине у свим областима друштвеног живота: Социјалистичке снаге углавном потцењују те снаге, све своде на бирократско-етатистичке снаге, а так ва непрецизна фразеологија више не задовољава ни кога. Не може се више објашњавати радничкој кла си да делују бирократскоетатистичке снаге, да оне узурпирају власт радника и обнављају најамне односеу бићу социјализма.
Зато и 13; конгрес Савеза комуниста Југославије мора протећи у знаку бор-
бе против етатизације одно са у друштву, против биро "кратско-етатистичких тенденција које се снажно на мећу не више само у унитаристичкој форми, него и У сепаратистичкој, "рекао је, између осталог, Поздерац. О српском национализму
После референата, савета вање је протекло у презен товању извода из десет са општења о . национализму и његовим тезама и носиоцима у појединим срединама које су аутори изнели у краћим цртама.
Осврћући се на идеологи ју маспокрета у Хрватској 1971. Иван Перић каже да је хрватски национализам након тог периода онемогу Бен као осамостаљена политичка снага чегасу и данас свесни хрватски националисти. Но, зато они нуде нову варијанту па тако „Мате Мештровић, мали син великог оца, инсистира да се делује у систему, а не мас поку“. Националисти су тврдили да се залажу за равноправност, а потом су нацију узимали
као интегративни део сваке „психички здраве личности“. Перић је говорио и о покушају рехабилитаци~
је усташтва као и четништва упозоравајући посебно на политизацију језика као „константу хрватског национализма“. Унитаризам, по речима Душана Јањића, па и када се јавља „у име“' српске -на ције, већ је у историји пот врђен као опасност за судбину самоуправног и демок ратског преображаја југословенске с" вишенационалне заједнице и за сваки народ и народност. То је и опас ност која егзистира на свим друштвеним _ нивоима (данас, посебно, на нивоу репу блика и покрајина) и која се не може везивати само за један од народа.
Српски сепаратизам · је само на први поглед „очајничко повлачење“, а, у бити, агресиван је, јер иза тезе „Србија је сама себи до вољна“ крије не изолационизам већ насртај на друш твено-политичко уређење и интегритет других народа и народности. Истовремено, он је наводни савезник У борби СК и других напреддних снага против сепаратизма других, који је, по њему, на пример, изнудио уставне промене. Забринут за судбину Југославије за све потешкоће у друштву окривљује Хрвате и у последње време Муслимане и Словенце, затим, на Косову Албанце, у Војводини Мађаре, каже Јањић. Е
Нијаз Дураковић сматра да се марксизам не може заснивати на антирелитиозној репресији нити се социјализам може добити без свих прогресивних. сна та. У Социјалистичком савезу, међутим, још има дос та секташења и премда смо, према његовом мишље њу, програмски добро поставили однос цркве и друшттва, што су веће. и теже -девијације, веће је и сек таштво. Акција Савеза комуниста мора бити много смиренија, смишљенија и ту се, примећује Дураковић, може доста научити од самог клера који врло вешто користи све наше слабости. у
У борби против национализма најважније је то што је национализам прог рам поробљавања, у сушти ни недемократско одузимање власти нације од народа, вели Лев Крефт. Против национализма може се
борити само већим разво-,
Марко Лолић, Борис. Мужевић и Али
јем самоуправљања, соција листичке демократије, јача њем · односа у федерацији и суверенитета народа у на цији, а не само. радничке класе. Национализам се по везује са етатизмома у сукобу са национализмом ваља истицати програм ревитализације социјализма, јер постоје симптоми идеј ве склерозе друштва те је потребно и социјалистичко визионарство, а не само гр чевита одбрана свега што постоји, сматра Крефт. Фуад Мухић наглашава да су циљеви свих национа лних идеологија у Босним Херцеговини или негација њене државности, или при свајање ове републике од неких националиста који тамо живе. Говорећи опши рније о муслиманском национализму, он наглашава да смо се сусрели са тим национализмом израженије након иранске револуције, ширењем панисламистичке идеологије обновљене као
целовитог учења. Илустру-.
јући националистичке тезе он је навео и покушај да се прикаже како је навод но у БиХ српски народ из двојен из матице, како је из ње 200.000 Срба присилно исељено, како се У њој проводи · егзодус писаца, књижевника и научника. Сличне су и тезе хрватских националиста
сматрају да западни део Босне и Херцеговине по ло гици историјскот права тре ба да представља простор неке будуће велике Хрват ске. Клеронационалисти, та кође слично тврде.
И Македонци се исељавају
Данашњи националисти, каже Иштван Рајчан, који величају један или други народ на рачун осталих, који у историји траже ослонац за своје хегемонистичке амбиције, којима национална државност служи за стицање политичких привилегија за свој народ, сви подједнако говоре 0 угрожености своје нације. То чине националисти: Срби, Мађари, Румуни, Слова ци, Русини или Хрвати у Војводини. ·
Националисти говоре да је обезбеђивање националне равноправности скупо, изнад материјалних могућности друштвг, да су „национални кључеви“ у ствари сразмерна и равноправна заступљеност превазиђени, јер иду на уштрб способних и квалитетних кадрова из најбројнијег народа и најбројније народности, а тобож доводе на функције оне који су мање способни Јачају националистичке појаве и конфронтације у крутовима католичког клера у Војводини.
У свом саопштењу о национализму у Македонији, Никола Чинго истиче да сложеност македонске. националне и друштвене ства
рности је изражена и вео-..
ма неповољним демографским процесима који се остварују у СРМ. Док на једној страни долази до изражја стални низак природни прираштај македонског становништва и процес ста лног, додуше мање интензивног у задње време, трај ног исељавања Македонаца У далеке прекоокеанске земље, на другој се страни ос тварује изузетно брзи прираштај албанског становништва. Међутим, користећи те објективне и природне про цесе, те снаге настоје да шире психозу несигурности за Македонце у тим крајевима и на разне начине подстичу стварање ширих области са чистим албанским становништвом. То са
који,
своје стране, још више пот храњује и онако постојеће подозрење и одбојност код македонских шовиниста У
"односу на албанску народ-
ност. Без обзира на чињени цу што брзи прираштај ал банског становништва није само израз осмишљене политике великоалбанског на ционализма и иредентизма него представља и сасвим природан процес, уколико се настави садашњим темпом могуће је очекивати да ће се у првим деценијама идућег. века. остварити један од основних циљева великоалбанске стратегије да се албанско становништво бројно изједначи са уку пним македонским становништвом СРМ и да отпочне процес његове преваге, што ће имати велике негативне реперкусије и на Македонце и: на саме Албанце.
Армија на удару
Статистика по речима Симеона: Бунчића која се у Армији води указује да учешће пропаганде са националистичких _ позиција према Армији опада у односу на број физичких и других ексцесних испоља-
вања. Тако је, на пример
непријатељска активност са позиција национализма пре ма Армији у последње 4 го
дине порасла за неколико,
пута да би учешће пропаганде у томе и поред апсолутног пораста релативно опало за 38 процената. На пади су грубљи, дрскији, учесталији. Псовке и увре-
: де се у последње време за
мењују опасним физичким нападима на људе. Националистички изгреди појединаца постепено се комбинују са организованим деловањем група. Проширен је простор дејства ових гру па. Оно што је 81. године било лоцирано скоро искљу чиво, на подручје САП Косово, у новије време, у не што измењеној форми, пре носи се и на неке друге крајеве, градове и регије Југославије. Националис=
ЋОРСОКАК_
Ако се из ћорсокака у ко ме је наша историографија данас не изађе, тешко ћемо проћи као друштво, Хоће ли Њентрални комитет СКЈ поставити то питање, Јер, и ло ред тога што је објављена Историја СКЈ, шкрипи око рада на вишенационалној ис торији, историји народа и на роднести. Да ли ћемо и око тога поново отварати дулеме, па то проглашавати демо кратијом2 То је лажна битка, свесно вођена, (др ДУШАН ЂБИБЕР).
тички испади бележе се м у срединама које до сада готово да се нису сусретале са.овом врстом друштве ног зла. Учестала су и настојања "да се успоставе контакти са војним лицима истомишљеницима. Ти поку шаји су, међутим, до сада брзо уочавани и пресецани. Повезаност непријатељских снага у земљи са онима ван ње је сасвим _ очигледна. Узор су фашизоидне десни чарске организације Запада, рекао је Бунчић.
Проучавање клерикализма и клеронационализма као и његовог специфичног облика тражи строго разгра ничавање и раздвајање рели тгиозности од клерикализма наглашава Стипан Копиловић. Прво је приватна ствар трађана, гарантована Уставом, а друга је злоупотреба религије у политичке сврхе, што је Уставом изричито забрањено,
Клерикализам 'у нашем културном, историјском и политичком контексту испољава се као тежња да се религијом и _ религијским уверењима људи и деловањем верских заједница ма нипулише у политичке, антисоцијалистичке сврхе. У том правцу су усмерена и настојања да се стварањем посебних социјалних, лаич ких група оствари верско-политички интерес у поли тичком систему.
Говорећи о неким облицима антисоцијалистичког деловања на Косову, Азем Власи истиче да у мозаику антисоцијалистичких иде ологија и снага које су при сутне у друштвеном живо ту САП Косова, свакако до минантно место заузима албански национализам и ире дентизам. |
И поред крупних резултата који су постигнути на Косову у борби против на, ционализма, те у елиминисању узрока који га потхрањују и последица које су створене његовом грубом ескалацијом, ипак се суоча
но ка појединим
ника мађарске народности).
-мотиви су му тезе о угрожености, асимила
цији и прогањању Мађара.
истиче „мађарску ствар“ за коју се треба
жртвовати.
Јањић даље истиче да се пут одбране мађарског културног идентитета види У
"повезивању са Пештом, као
тром. Подржава се представа о културној супрамацији Мађара над Словенима која произилази из непосреднот припадања езропској културној традицији, односно хиљадугодишњој мађарској култури. Код је-
вамо са бројним проблеми ма и потешкоћама које ту борбу лимитирају и резулта те умањују. Бројни социјал ни, економски и развојни про блеми са којима се прилич но оштро суочавамо објек-
тивно иду на руку национа лизму. Затим, у нашој идеј ној. акцији још увек има опортунизма, стихије, неор ганизованости, па и незнања. И неспособности да се та акција ефикасније и ор ганизованије води.
Идеолошка дефанзива
Подносећи у поподневном раду саветовања саопштење о научним дометима и идеолошким странпутицама у нашој историографији др Станислав Стојановић је подсетио да је прошло више од 20 година од УПЕ конгреса СКЈ на коме је Тито упозоравао на појаве шовинизма нарочито у историографији, на немарксистичке, некритичке и ненаучне оцене догађаја и личности из националне ис торије, на понекад чак директно преузимање одређених буржоаско националистичких оцена, те на то да научни спорови добијају карактер политичких.
Колико смо данас превазишли стање које је с рнзлогом, било овако оцењено пре више од двадесет тодинаг Немамо, на жалост, етзактних анализа. из којих би произилазили са-
свим поуздани и прецизни
одговори. Савез комуниста се тиме мало бавио. Мада не може бити спорно да је наша историографија за протекле две и по деценије постигла велики напредак, веома дуго је запостављено неговање историјске свести каква би била примерена нашем друштву данас иу времену које долази. Поступно се готово изгубило из вида да није могућ било какав значајнији помак у било којој од наших националних историографија а да истовремено не буде у најужој вези с развојем ор тански повезане југословен ске историографије.
Тако се десило, наставио је Стојановић, да је недопустиво дуго (у томе ни при ближно немамо премца у свету) просто игнорисана друштвена потреба да се осигурају услови за рад на Историји народа и народности Југославије. Поједини историчари износе песимистичке судове да југословенско · друштво у овој политичкој ситуацији — у контексту општих процеса дезинтеграције — и нема интереса за јединственом
историјом народа и народности Југославије.
Данас се може, с доста основа говорити о извесној по
· Мимо очекивања, у данашњој расправи на саветовању није.било много полемичких тонова. Реакцију су изазвале једино речи Душана Јањића, једног од оних који имали припремљено саопштење о национа лизму у СР Србији, односно део који обја-. шњава суштину мађарског национализма. Јањић констатује да је у најновије вре ме у порасту и мађарски национализам, од носно етноцентризам у Војводини, ослоње њен, пре свега на израстању средњег слоја иојачаној малограђанској свести; на тен денције обнове односа најамног рада и капитала, Отуда је, каже Јањић, основно поље деловања овог национализма усмереањима економског по-. ложаја (експроприсаности која се доказује, на пример, мерама пореске политике или одређењем земљишног максимума припад-
су
листа налази -
ционализма,
Уопште, лајтЈУ први план
културним цен значи да нема
свакот другог
метњиу области историогра фије, упозорио је Стојановић. Дошли смо у контрадикторну ситуацију да, у време изузетног пораста интереса за историјске теме и историјска штива, има мо поплаву квазиисториотрафског шунда и „идеолошку дефанзиву“ наших историчара. Праве научне критике готово да и нема. Почиње да се говори и пише чак о „лаганом одумирању“ историје као науке, а истовремено се ствара нека врста „паралелне историје“ с отвореном амбицијом да сруши „митове и химере“ и изврши „демистификацију“ особито наше ближе и.то наше револуционарне прошлости.
Данас је међутим, ван сваке сумње да је наводна „демистификација“ историје наше револуције послужила само ширењу и снажењу идеолошког и политичког фронта који није наш, а који и ревидирањем прошлости настоји да издејствује себи идеолошки легитимитет у садашњости, нудећи се као актуелна алтернатива Савезу комуниста; фронта који уједињује — и мимо републичких и покрајинских граница борбу против онога што је најсветлије у нашој прошлости с борбом против онота што нам је највредније данас.
Како препознати
национализам И Р
6 Први учесник у дискуси ји по основним рефератима и саопштењима Томислав Перуничић је опширни је анализирао нека оспора вања идејне и класне суштине општенародне одбране и друштвене самозаштите. Упозоривши да се код нас одомаћила површност У процењивању деловања контрареволуционарне свести, Перуничић је рекао да грађанска десница не скрива своје амбиције и хушка на разарање система. "и:
У том свом _ „задатку“, истиче даље он, иде се тако дјалеко да се лансира теза како је наша концепција ОНО и ДСЗ милитари стичка, режимска, скупа, инертна и неефикасна, те инфериорна према потенци јатном агресору. Контрареволуција посебно насрће на ЈНА, при чему националисти протурају — „аргументе“ о њеном тобожњем догматском и унитаристичком бићу.
На злоупотребу етногене зе осврнуо се Милија Кома тина. Жеља да се поједини народи прикажу потлуно чистим, у ствари је, по његовим речима, настојање да се докаже како су ти
народи другачији од дру-.
тих наших народа. Мотиви су идеолошки и политички
у чему се види једини начин заштите од „делујуће асимилације“. Присутне су и тезе о Тријанону, Великој Мађарској, мада је општа ознака овог национализма извесна „суздржаност“ у „одређењу према политичком припадништву Југославији, и „суд бини“ Југославије, а посебно „суздржаност“ према самоуправљању. Део ових национа
свега, католичког клерикализма, односно У клеронационализму. а Срета Стајић се није сложио са оценом. Душана Јањића о узроцима мађарског нарекавши да је за све људе исти земљишни максимум, као што се не може говорити о некаквој вертикалној повезаности мађарске народности. Напоменуо је да се таква оцене не могу износити без познавања праве ситуације. у Реплицирајући на ово, Душан Јањић је. рекао да се слаже са Стајићем да оцене о мађарском национализму нема, али то не
денцијама, а био бих срећан да сам се пре варио ми у погледу мађарског, српског и
навео истраживања на којима је засновао своју дискусију. '
ПОЛЕМИКА 0 МАЂАРСКОМ НАЦИОНАЛИЗНУ |
дног дела мађарских националиста при- | сутне су и тезе о потреби такозване верти_ калне (па и политичке) повезаности мађар |Ске народности у оквиру целе Југославије
::
простор и у оквирима, пре
и појаве. Говорио сам о тен.
напионализма. Он је потом
м наша наука је дужна да са марксистичких позиција
преиспита такве тезе гра-
ђанске науке:
Драган Пантић упозорава на спрегу грађанске деснице и такозване левице. Њи хови се ставови, каже .0н, све више приближавају, на рочито у основној оцени ка ко је СК на делу показао
потпуну немоћ да изиђе из.
оквира грађанског друшт-
ва. По речима Давора Шо- .
ттића, клерикализам се У Хрватској данас јавља У веома агресивној форми. Савез комуниста је у при личној мери изгубио способ ност за идентификацију на "нионализма, каже Ранко Кончар. По њему, то је директан рефлекс кризне ситуације, али не и само то. Богданка Херман је упозорила да се код нас прете рано користе милитантни термини „непријатељ“ „удру жена опозиција“, које поз најемо из арсенала политичке емиграције. Хајредин Хоџа је говорио о национализму у Југо славији, а посебно о албан ском. Истакавши да нејасно показујемо да су нацио налисти у суштини главни непријатељи свог народа, Хоџа наводи као пример по кушај контрареволуције на Косову, који је био директ но уперен против интереса албанске народности. Захтеви „Косово — република“, насилно исељавање Срба и
"Црногораца, превелике миг-
рације албанског становништва, стварање етничхи чистог Косова — све су то, по Хоџи, појаве које могу имати катастрофалне последице не само по Косо во, већ и по Југославију и Балкан. Циљеви иреденте да Косово уједини са Албанијом у суштини воде ства рању нове затегнуте ситуа ције на Балкану.
Лако је дефинисати однос антикомунистичких сна та према нама, али какав је наш према њима, имамо ли ми некакав програм из ласка из кризе, запитао је Фрањо Кожул и додао да онолико с колико је слаба Партија, толико је јака опо зиција. Не би било добро да на конгрес изађемо само ређајући непријатеља. Кожул је такође приметио да је у нас присутна класична битка за власт, на нивоу република и покрајина са „поглавицама наци ја“.
У дискусији су учествовали још и Војан Рус, Фик џет Еминовић, Првослав Ра
Стрчић и Душан Соколовић. “
Данас се саветовање наставља. Предвиђено је да ре ферате поднесу др Стипе но и Петар Живадинови Извештачи:
Вв. ВИГЊЕВИЋ И. ТОРОВ
ПРЕДСЈЕДНИШТВО РЕПУБЛИЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Утврђена листа кандидата
(Сарајево, 17. фебруара) Председништво – Републичке конференције ССРН Босне и Херцеговине на својој последњој седници, на основу критеријума које је предложило Председништво ЦК СК ове Републике евидентирало је кандидате за председника и секретара Републичке конференције ССРН, као и чланове Савезне ССРН из ове средине.
На листи кандидата за председника Републичке конференције ·с·ССРН су Иван Бригић, рођен 1936. године, Хрват, председник
| Градске конференције СК
Сарајева; Кажимир Јелчић, рођен 1934, Хрват, председник Пословодног _ одбора АПРО „Херцеговина“, Мостар др Никола Филипо-
"Херцеговине
вић, рођен 1926. године, Хрват, професор на Филозофском факултету у Сарајеву; др Звонко Стенек, рођен 1932, Хрват, профеСођ на Правном факултету у Сарајеву; Владо Смољан, рођен 1926, Хрват, председних · Пословодногт одбора СОУР „Соко“, Мостар и др Марко Шуњић; рођен 1927, Хрват, професор на Филозофском факултету у Сарајеву. За секретара Председништва Републичке конференције ССРН. Босне и кандидовани су Едина Рашидовић, рођена 1945, Муслиманка, потпредседник Пословодног одбора Скупштине града Сарајева; Сабахета Садиковић, рођена 1947, Муслиманка, члан Извршног већа Скупштине СР Босне и
Херцеговине; Невенка Селимовић, рођена 1936, Српкиња, члан Председништва ЦК СК Босне и Херцеговиве и Љиљана Станишић рођена 1940, _ Српкиња, председник _ Међуопштинске конференције ССРН Горажда. -
За чланове Председни- _
штва Савезне конференције ССРН из ове републике, поред председника Републичке конференције
ССРН, који има тај статус“
по функцији, кандидовани су Мирко Остојић, рођен 1923. Србин, председник Савезног друштвеног савета за међународне односе и др Вехид Смајловић, рођен
1928. године, Муслиман, председник Пословодног одбора СОУР ЖТО Сарајево. а ЕД,