Борба, 21. 03. 1986., стр. 2
СТРАНА БОРБА — 21. МАРТ 1956. ви ф
Страх од _ јефтиноће
Дарко Горшек
ако утштедети милијарду долараг Тешко, али не и немогу-
ће, поготово што нам драстични, за сад незауставиви пад
цена нафте на светском тржишту, уз пратећи пад вредности долара, иде наруку. Самим тим, логична су питања о појефтињењу бензина, мада су одговори, које ових дана дају најодговорнији, мање конкретни.
Очигледно смо затечени ситувцијом, а уз хроничну несташицу долара и пословично мукотрпно усклађивање интереса, није нимало једноставно бити конкретнији. Јер, у овом тренутку, клиза — динар или долар, тако да изостаје аргумент о утицају долара на пад цена
просто је неухватљиво
нафте.
Друго, о чему се много више говори, јесте податак да ми 90 процената увезене нафте, било са клириншког, било конвертибилног тржишта, плаћамо компензационим аранжманима, које је,
измерити
ко брже
већ, много теже мењати. Мада су се наши представници ангажовали у скоро свим земљама из којих увозимо нафту и успели да издејствују пристанак за, додуше врло умерено, смањење цена, дилеме су остале. ј : :
Наиме, СССР из кога увозимо половину нафте, такође је најавио снижење цена, али — и смањење међусобне размене, јер, по свему судећи, нема намеру да увећава количине нафте за извоз. Иран, Ирак, Либија и Алжир и буквално живе од нафте, Пад цена смањио је и њихову привредну, наравно и куповну моћ. Дакле, поново смањење робне размене, увозних цена.
И у једном и у другом случају, наше привредне организације које извозе у ове земље погођене су. О домаћим произвођачима нафте, који цену своје производње прилагођавају ценама увозне, да и не говоримо. Значи, јасно је ко је против ниских цена увозне нафте, а сви побројани нису без утицаја.
С друге стране, земља у целости добија, јер на њен платни биланс и те како повољно делује пад светских цена нафте, Није нереално да већ у овој години, уместо 2,5 милијарде, за нафту дамо и 1,5 милијарду долара. Остаје само да се извага да ли је важнији тренутни положај ' извозника и произвођача нафте, који би требало да су се у минулом периоду осигураног извоза и високих цена властите производње оспособили и за сличне стресове, или економски положај земље у целини, самим тим и, посредно, поменутих.
Што се тиче цена деривата, све је у рукама СИВ, јер ов, у крајњој линији, одлучује о економској политици, а њен саставни део су порез на промет и многа друга оптерећења, која, поред рафинеријске цене, формирају крајњу цену нафтних деривата.
или, упоредо, обарање
Опет Улцињ! — рећи ће читалац. И опет опасност да ће и ново руководство упасти у грешку да се почне бавити само собом, што · се десило претходном које је прије само неколико мјесеци _ смијењено _ због неодговорног односа према друштвеним функцијама. Није, међутим, извршена потпунија кадровска диференцијација, јер су сви директори. иако је указивано на силне промашаје у Радним колективима, остали у својим фотељама, док је до готово потпуне смјене дошло на врху општине
Убрзо се испоставило да су били у праву они који су указивали да новом руководству пријети опасност, управо, из наслијеЂене директорске структуре. Већ ових дана један од
њих — ' Михаило Мило Ћетковић, који је, како сам рече, пуних двадесет тодина(!2) директор ГРО
„Приморје“ оштро се суко-
·био са новим предсједником Извршног одбора СО Улцињ Антоном Маркићем (раније био предсједник Општинског суда).
То. на жалост, није остало. само на нетрпељивости двојице одговорних људи већ је из ГРО „Приморје“ уследио жесток напад свих · структура на предсједника Извршног одбора, при чему је евидентан покушај минимизирања бројних резултата који се постижу у овој општини након смјене претходног руководства. Мисли се, прије свега, на резултате на плану завођења законитости, сузбијања дивље градње и узрупација друштвене имовине.
Увијек други криви
Међутим, У _„реферату“ који је у ОК СК, односно на његову недавну сједницу, стигао из ГРО „Приморје“ (прочитао га је у име четири партијске организације Милован Вујошевић), каже се, поред осталог: „Садашњи Извршни одбор понаша се им ради
ДРУШТВЕНА ХРОНИКА
олидарне паре "за силеџије
Ф Иако је прошло тек неколико мјесеци од цјелокупног смјењивања улцињског општинског руководства, већ почело поткопавање новог и омаловажавање првих постигнутих резултата
"
као да се прије није ништа догодило, а грађани се оправдано питају зашто су претходни руководиоци разријешени, тачније смијењени.“ И даље: „Надлежни општински органи, као и раније, нијесу ништа предузели у циљу заустављања и ликвидирања бесправне изградње у нашој општини“. Кажу и да су за највише партијске органе СКЈ и СК Црне Горе предложени људи који то, У најмању руку, не заслужу-
ју, а из онога што је рече-,
но о садашњем предсједнику Извршног одбора Скупштине _ општине Антону Маркићу такође произилази да он не заслужује функцију на којој се нашао итд.
И када би све ово било тачно (мада су све досадашње званичне оцјене, управо, супротне овима) друтови из ГРО „Приморје“ били би у обавези да кажу бар ријеч самокритике, али су они далеко и од помисли да у њиховој кући може бити слабости. За њихове недаће криви су сви други — само они не.
Такав утисак смо понијели и из разговора с директором ове радне организације Михаилом Ћетковићем и његовим сарадницима. Понашају се као свијет за себе, па је и поменути „реферат“ прочитан на сједници ОК СК иако је прије тога у Комитету било договорено да се то не чини док се наводи не провјере! (Ово је изјава Алек-
М: Секерезовић,
сандра Јаниновића, секретара Предсједништва ОК).
базе, па ни годину дана касније, од радова није било
Но, Општински комитет ништа. је ипак саслушао то изла- Тиме је, званично, претање и задужио своје стала важност поменутог
Предсједништво да испита основаност изнијетих оптужби. ражили смо и Антона" Маркића. Он каже:
— Покушао сам само да спријечим расипање друштвеног новца, и то средстава фонда солидарности, чиме сам изазвао против себе најприје директора ГРО „Приморје“, а он је потом _ мобилисао разне структуре у свом колективу мене. Ријеч је о сљедећем: јот: 1980. године ГРО „Приморје“ је без одобрења изградило построје-
одобрења за градњу, а Републички комитет за урбанизам је у међувремену донио и рјешење о поништењу рјешења СО Улцињ (по праву надзора) којим је било озваничено постојање и рад поменутих објеката ГРО „Приморје“ (дробиличнот постројења и фабрике бетона). Значило је да је све било „дивље“ подигнуто, јер је тиме био угрожен Генерални урбанистички план као и једини улаз у Улцињ — прича Маркић.
ња за производњу грађе Незаконите
винскогт материјала, да
одговарајуће рјешење — радње
како каже његов потпи-
сник Станко Милић, тада · Све ово, међутим, није начелник општинског Од- сметало Скупштини оп-
јељења за привреду — било издато под притиском тек два дана након пуштања у рад тих постројења! Од тада је прошло пуних пет година, а дробилично постројење и фабрика бетона су радили. У међувремену је ГРО „Приморје“ издејствовало и дозволу да гради асфалтну базу на истој локацији гдје су подигнута два друга погона, и гдје је по Генералном урбанистичком плану предвиђена изградња станова Но, за шест мјесеци, дакле, до' законски предвиђеног рока до када је требало да
штине Улцињ да донесе одлуку да се ТРО „Приморје“ додијели 120 милиона и то из средстава солидарности, за пресељење поменутих објеката.
— Ето, против тога сам устао — каже Антон Маркић — и изазвао против себе директора ГРО „Приморје“ Мила Ћетпковића и оне који су склони незаконитим радњама. И још нешто: „ГРО „Приморје“ је издејствовало с" право да своја постројења пресељава фазно, кад се које амортизује, а то значи — у недоглед. Другим ријечима,
почне изградња асфалтне та радна организација до-
бија 120 милиона за „пресељавање“ нечега што никада није изграђено, а то је асфалтна база.
Нијесам се могао сложити са тим да се тако бездушно расипају средства која нам Југославија даје за отклањање посљедица земљотреса и да се њима финансирају нечије грешке каже Маркић, додајући да се ова радна организација годинама понаша силеџијски: да ниједан посао није завршила на вријеме, да је дивље подигла магацин усред града и да је упропастила један драгуљ природе, каква је Велика плажа, сдносећи пијесак с ње и продајући га широм земље. И њен директор Ћетковић је — како истиче Маркић — бесправно подитао спрат своје куће итд.
Овдје с" одувијек свака страна има „своју“ истину, па је тешко објективизирати стање. Најгоре је што је улцињска чаршија у сукобима руководства редовно налазила за себе забаву, а приватни капитал, који у овој општини „носи“ чак 90 одсто свих њених материјалних добара, начина да ушићари. Ново улцињско руководство затекло је, рецимо, преко сто милиона ненаплаћеног пореза од приватника. Неки су годинама одуговлачити измиривање својих обавеза, све док не би од камате на средства која су одавно требало да буду У друштвеној каси, убрали довољно новца да те обавезе измире.
Ова општина — треба рећи и то — држи неславни рекорд 100 узурпацијама друштвеног земљишта, по дивљој градњи и по кршењу законитости. То је једина општина на читавој јадранској обали која „чува“ статус неразвијеног подручја иако има исте, или чак боље ресурсе, неголи, рецимо, Будва. Нерад и јавашлук — то је цијена неразвијености, а ту неразвијеност финансира шира заједница. Д. Ераковић
ПОВОДИ
,
,
_____ Стазе
"са запрекама
У протеклој 1985. години, финансијским планом Самоуправне интересне за једнице културе Београда од укупно
расположивих седамнаест старих мили-),
јарди, сценско-музичким институцијама главног града било је намењено 929 ми лиона динара, или готово 59 одсто. Већ овај податак довољно показује висину трошкова пословања. У овом трошковнику, међутим, значајну ставку имају изласци тих ансамбала изван матичних кућа или, пак, средина у којима свакодневно раде.
У протеклих пет-шест година, изван републичких и покрајинских – граница, наступило је 59 професионалних сценских ансамбала. Ови театри представили су се са 563 остварења у 123 града Југославије. Основна карактеристика те активности јесте нагли успон (али и пад) обима театарских гостовања.
Мобилни Атеље 212
Најбројнија и најзаступљенија у 0вој театарској размени јесу професиона лна позоришта из Србије и Хрватске. Више од 49 одсто свих гостујућих пред става приказали су управо театри из ових република. Статистика, такође, вели да је београдски Атеље 212 — барем у овом часу — југословенско „позориште на точковима“ број један. Веома мобилан, готово свуда присутан театар.
Театри Босне и Херцеговине, тачније осам професионалних кућа, представило се у овом периоду изван Републике. Изведено је 24 дела, на 56 представа. При томе, сарајевски Камерни театар 55 и Народно позориште Босанске крајине из Бањалуке извели су више представа на страни, него шест осталих позоришта заједно. У мобилности, свакако, предњачи Камерни театар 55 који је три представе свог репертоара извео чак у 11 градова Црне Горе, Хрватске, Србије и Македоније.
Једини професионални театар Црне Горе, Црногорско народно позориште, У ово време, на 13 гостовања изван Републике, одиграло је 15 представа. У Србији је наступило шест пута, са по једном представом у шест градова, У Скопљу четири пута; на Косову и у Војводини свега једном. За више од тшест година, међутим, тај ансамбл није ниједном дошао у Хрватску или Словенију. Шта се за. то време догађало. на сценским просторима Црне, Горе; Изведене су 62 гостујуће представе, у 18 места. Највише се, ипак, гостовало У Титограду.
Са 106 представа, на 84 гостовања У 48 градова свих република и обе покрајине, за ово време представило се једанаест професионалних позоришних кућа Хрватске. Најчешће су били гости у Србији, а најређе на Косову. Уз то, треба напоменути да су сценски простори Хрватске били знатно мање отворени за друге ансамбле. Једино је Драмски театар из Скопља (1982. године) приказао у Загребу дело Јордана Плевнеша „Ери гон“, а ансамбл Албанске драме Покрајинског народног позоришта ив Приштине наступио је већ далеке 1978. тодине у главном граду Хрватске, _са „Живом сфинтом“ Реџепа Ћосје и „Ервехејом“ Ахмета Цирезија.
Војвођанска позоришта приказала су изван ове Покрајине девет представа, при чему је најчешће наступало Народно позориште из Сомбора. Српско народно позориште из Новог Сада сусрећемо у овом периоду само два пута на сцени Хрватског народног казалишта у Загребу.
Ф Беспарици и другим потешкоћама упркос, све су видљивији напори у узајамном представљању позоришних достигнућа
између "република и покрајина. Али, и поред добре воље, таква сусретања не дају увек жељене резултате
Половина свих појављивања Изаан Македоније — било их је иначе 43 од стра не пет македонских професионалних театара — заслуга је Драмског театра из Скопља. Сви остали, знатно мање су се отискивали изван Републике. ' Статистика бележи да се, рецимо, 1979. године наступало у другим срединама девет пута, наредне двоструко више, да би се две године касније регистровало потпуно одсуство македонских театара на другим сценама, У истом раздобљу, у Македонији су изведене 32 гостујуће представе. |
Од 37 изведених представа, на 2 тостовања шест словеначких професионалних ансамбала, приказало је скоро половину у Хрватској. Загребачки сценски простор посећује ансамбл Словенског народног гледалишча из Марибора, а чест гост је такође, Младинско гледалишче из Љубљане, док Местно љубљанско гледалишче чешће путује у Бањалуку. За приказивање пет представа у Скопљу треба захвалити Словенском народном гледалишчу из Марибора, односно његовој континуираној сарадњи са Драмским театром из Скопља.
Хронично — без пара
Изван Србије за протекло време наступило је петнаест њених професионалних позоришних кућа, приказавши чак 182 представе у 57 градова. Највише гостовања остварено је у Босни и Херцеговини, али је највећи број изведен у Хрватској. Словеначки културни простор био је троструко привлачнији за позоришта из Србије, него македонски.
Неуједначено је представљање позоришних достигнућа на Косову и са Косова. У 1982. години четири је пута вишше гостовања изван Косова него ранијих година, док је две године касније забележено три пута мање излазака на' сцене изван Покрајине. Још је слабије са доласком позоришта из друтих средина. У 1982 години било је штест долазака. Годину дана касније само један, а 1984 — 31, од чега је петнаест дечјих представа.
Статистика показује да су војвођајски драмски уметници деведесет пута у овом раздобљу наступили у другим гра довима Југославије. Иако, на први потлед, ова бројка показује приличну покретљивост тих театара, невоља је што се њихов пут углавном завршава У Београду, једном у Борову, а само два пута у Загребу. Иначе, најатрактивније је (бројчано посматрано) Позориште мла дих из Новог Сада, које је одиграло 22 представе изван матичне куће.
Шта заправо, затвара позоризине стазе
Сигурно да је један од веома битних разлога већ пословична беспарица е којом сва позоришта у земљи непрестано воде битку. Јер, тешко је опстати и у сопственој кући, а камоли из већ празне касе издвојити новац за понеко тостовање.
В. Петковска
О ТОМЕ СЕ ГОВОРИ
Пракса бира директора
Директор бити, зна се, одавно, није никада било лако. ;
Повод овим редовима је, ипак, нешто друго: различито понашање самих директора око њиховог избора. За ову прилику ево три крагујевачка примера.
Први: Директор крагујевачке . „Шпедиције“ пише недавно председнику ОК СК. Цитирамо: „Када су ми двај град и Партија, пре годину и по дана дали задатак да руководим Радном организацијом – „Шпедиција“, било је јасно да ми је припао најтежи и по одговорности најделикатнији
других разлога утврђених законом“.
Сасвим је очигледно кота у свој колектив „Партизан“ неће на руководећу функцију. Тешко да се са тим неће сложити и општински органи за кадровску политику без чије се
представа ·
Ф Поверити неспособном човеку управљање друштвеном имовином нај-
већа је злоупотреба
посао у најнеповољнијим околностима... па зато тражим "од председника Комитета да се захтев Комисије. за жалбе ОК СК не расправља у ОО СК „Шпедиције“, већ на нивоу предлагача“. Чудно неко „поверење“ у Партију. Као да му је У својину поверила људе и средства „Шпедиције“! Да је чак и тако, нико га не може ослободити да не поштује законе. ове земље. А о томе се управо ради: не-
поштовање налога друштвеног правобраниоца самоуправљања и одлуке Суда удруженог рада поводом поништења огласа о пријему приправника (дипломираног правника). Посебна је прича што је преузео на себе и улогу „Основне организације Савеза комуниста, па одлучује шта ће се изнети, а шта неће на састанцима. Шта тек рећи о са-
моуправљању 2 Други: Доскорашњи председник Пословодног
одбора радне организације
„Атросервис“, са три ООУР, добио је најбоље карактеристике и прешао
на директорски положај у „Заставину“ Лабораторију. Његова већ бивша организација је у незавидном положају (истина није била у много бољем положају ни пре четири године; када је на њено чело дошао): „самоуправно се трансформише“ (читај припаја се друтим организацијама), а у ООУР „Трговина“ заведена
је привремена управа (збот губитака преко 200 милиона динара), чим је он из ње отишао.
Трећи: Раднички савет Индустрије хемијоких производа, коже, обуће и антизвучних материја „Партизан“ у недавно 06јављеном конкурсу за директора радне заједнице поред осталих услова. садржи и овај: „да у другој организацији удруженог рада није смењен са дужности због неспособности, неизвршавања задатака, због _ неправилног _ става према друштвеној имовини, збот нарушавања принципа самоуправљања _ или из
сагласности директори не именују.
Требало би да то буде уобичајена пракса у социјалистичком самоуправљању. Једноставно, да дотадашњи резултати рада буду најважнија легитимација за обављање одговорних привредних дужности. Мора се схватити да је, како то овде недавно рече Политичком активу др Мијат са: ковић, потпредседник : „Највећа — је злоупотреба поверити неспособном 40веку управљање друштвеном својином“.
С. Јанковић
„Своје мјесто у нашем си„Бор- ба“ треба још више ла потврђује свакодневним ангабитним питањимз ралничке класе и радног човјека. ло критичким
стему информисања
жовањем на
прилазом _ проблемима
афирмисањем резултата поприноси јачању југословенске социјалистичке зајелнипе равноправних народа и народности Ј угославије.“
" тито
вао је „Борбу“ пишњипе
и лом 50-голитшњице
златним венџшем.
У МА 2 у
у
%
_ БОРБА
Указом оп 18. фебруара 1962. Прелселник Републике оллико поводом излажења _ Орленом заслута са златном звездом Р указом ол 18. марта 1972. поволиста Орде ном с братства и јединства са
Г> два А и 2 ЊЕ
: 2з: МА а Ри
40-го Иса Мустафа.
Словенија: Иво 30
ИЗДАВАЧКИ САВЕТ: Душан Богданов Сенко (председник), Јевић. Душан Лражић. Владимир Швојковић, Вув Жугић. Бошко Ђуки Мирко Мариновић. Филомена Михајлова. Хадије Морина, Светозар дро, Реџепи, Бојана Марјановић, Здравко Чолић и др Мијат Шуковић,
ПРЕДСЕДНИЦИ ИЗДАВАЧКИХ САВЕТА У РЕПУБЛИКАМА И ПОКРАЈИНАМА: СР Босна рчић, СР Србија: Ђура Стевановић, СР Хрватска: Драго Аугуштин,СР Црна Гора:
Руководилап ООУР: Ђокипа Шетковић,
јелав месеп
плаћа се посебно.
ЗАЈЕЛВИЧКА РЕДАБЦИЈА „БОРБА“ — Београд, Трг Маркса 11408. Телефони: „Недељне Борбе“ 336-381 и 345-361. покали 226 п 227. Ружописи се не враћају.
ЛлописниШштвА У СВЕТУ: Атина. Берлив. Варшава. Москва. Њујорк, Њу де лхи, Триполи и Рим.
страција и штампарија „Борбе“. Трг Маркса и Ентелса иностранство пена претплате је — укључујући
Издаје в штампа Радна организапија „Борба“. 16-101-257-306-00799 код Београдске банке.
дништво, админи азноси 1.194, три месеца 8.582. шест месеци 1.163 пт годину 14.328. За Уплате не жиро-рачун у Београду број 60801-833-843. Број девизног рачуна: 80811-820-
уре:
УРЕЂУЈЕ РЕДАКПИЈСКИ КОЛЕГИЈУМ: Драган Вупчевић (спољна политика). Бранко Јовановић (Акту Зоњић (лописна мрежа), Миломир Краговић („Недељна Борба“. Владимир Красић уредника), Слободав Станић (заменив шефа цневне редакпије) Влалимир Станковић (спорт), политика), Здравко Чолиђ (главни и олговорни уредник), Пушав Чукић (шеф пневне Босна. и Херцеговина), Дратав Николић (СР Македонија), Јован Пјевиђ (СР Словенија), Црна Гора), Слоболан Станојевић («САП Војводина), Муртеза Даци (САП Косово), секретар редакције: Тони Гриховић.
(помоћник главпог уредника), Пимитрије Стојановић уредници републичких и покра
редакпије),
а Енгелса 1. Телефони: 834-531 ш 344-201 (то 10 пинија). Стенографи:
Душан Лражић (СР Србија),
Миодрат Богдановић, Слободан Вујица. Лраган Вукобратовић. Љуша Гачник. Сл ћ. Трпе Таковлевски. Јован Јауковић. Стипав Копиловић. Божо Ковач. Ерне др Бранко Павићевић, Недељко Папић, Радмила Попадић, Првољуб пејатовић,
и Херцеговина: Милан Пупар, СР Макелонија: Филип Пророковић, САП Војводина: Вера Ба
елна политичка библиотека) Лушан Каран
Богдан. Мрвош (култура). "техничка редакција).
Крсте Бијелић
их релакпија: МЕ рватсва), Славко Вукашиновић (СР
и поштарину двострука.
авка Георгијева-АнлреКичи. Владимир Красић, Ратко Релић, Рабит
др Иван Катарџиев. СР нић-Џарић САП Косово:
(Трибина). Милена Недељко Папић (заменик г лавног Бојана Марјановић (унутрашње
Енвер Пемировић (СР
332-971 и 332-072, Телекс 11104. 11410.
1. Поштански фах 592 Претплатна пена за
авионска поштариве