Борба, 21. 03. 1986., стр. 8
_ Страх од _ пролећа
Драган Белић
Поште је страх од Евроће коначно тријумфовао, ж нашм тимови испали из европских хљупских там ммачења, сада ћемо са миром, без неизвесности, око по јединих треноса, посматрати све оно што се овога пролећа буде збивало у „Спортској среди“. За разли жу од јесење серије, тролећни наставци „Спортске среде“ одувек су, по природи ствари, представљали квалитетнији део спортског програма на телевизији: јача конкуренција, бољи тимови, атрактивнмије игре. „А поврх свега, лишени сте брига које вам намећу та триотско-навијачке страсти...
Ф После дужег времена, били сло, у мимуле две недеље, сведоци једног сложенијег захвата у домему драмског телевизијског програма. Дводелна ТВ драма „Хајдучки гај“, коју је Драго Кекамовић пи сао према прози Ивама Горана Ковачића, изнова пот врђује да се овом телевизијском роду мора трилази ти студиозно, професионално, са изразитом одговорношћу трема традиицмоналним трограмским задаци
ма. Утолико уложени труд, са веома занимљивим ре
зуљтатом, указује на то да се тек мицавањем имтровизација, неодговорног односа трема једној телевизијској врсти, те потцењивања њенит могућности, може превазићи дуготрајно стање кризе југословенс ке ТВ драме.
Ф Упућени тврде да је Би-Би-Си годинама снижао оне позоришне тредставе које треба да прихка жу целокупни драмски отус Виљема Шекспира, што ћерећи да су телевизијски људи одавно схватиљи ка кав је озбиљан тосао баратати огромним културним наслеђем плодног елмзабетанског писца. Овдаш њи гледалац, пак, са сличним страхотоштовањеж по сматра тај први цикљус Шекспирових драма, уважа. вајући изузетни патор уметничко-техничке екићте да начина свет великог писца триближи телевизијском гледалишту, не лишавајући га задовољства да присуствује великим позоришним спектаклима. Посљеди це таквог, веома сложеног захвата, гледаоци ће осе ћати дуго година, будући да овим потезом бибисијев ска традицијна бива обогаћена потпуно новим детаљима који Ће се, готово неосетно, преточити у подстицајне елементе за многе сљичне покушаје мнамио халних телевизијских мрежа.
Ф Вихенд-програм, у којем је гљавни јунак, про чеље суботе, био Иво Погорељлић, открио је занимљи ве мене у понашању овог пијамисте. Оно — „тет 20дина касније“, доцста је имало своје оправдање, бу дући да Погорелић, данас, одбацује све што је, на по четку његове каријере, долазило из сфере медијских трикова, усиљених сензација м нападне елитистичке самосвојности. Човек се, изгледа, озбиљно про женмо, али без темељних уступака: самосвојност је, "аравно, задржана, алм је добила сасвим нове одлике. Емисија је управо потенцијала такве мене, што јој је, нема сумње, био м основни квалитет; разуме све, уз све оно што Погорелић мзводм ње клавиру.
9 Филмски трограм ма телевизији, са пајавом тролећа, као да постаје нешто љагоднији, опуштенми“ ји. Тељевизијски уредници, према свему судећи, тра те стару биоскопску праксу да хлиматске прилике, у доброј меру, утичу на креирање репертоара, па при „агођење џ овом смислу опет потврђује да тељевизија посебно држи до свог традиционалног филмског статуса — најмоћнији приказивам,
Ако заборавимо на ове лааљиве примедбе, биће фда је реч о исцрпљењу које филмске залихе оставља ма веома ниској разини, поготово што телевизи ја сада „трошм“ чм до десетак фиљмова недељно. Ком, куренција, у смнисљу квалитета, остаје у другом пљању, а довитљивост уредника да новим и атрактивним циклусима _ предутреде то клизање наниже изгље да. је остављена за неку другу, бољу прилику. Сасвим супротно од „Спортске среде“!
Поема ·_ љубави
Рашко В. Јовановић
Дело Волеа Шојинже, једног од најзанимљивијих
· тисаца Нигерије, истовремено, једног од најпознати~
јих писаца афричког континента, данас, није њепозна то слушаоцима налцег радија. Пре две године, 11 тра грам Радио-Београда емитовао је његову — потресну драму „Заточеник“ дело за жоје се мнстирисао влас титим животним искуствима стеченим у борби за слобо ду цм независност своје земље. Радио-Сарајево, у оквиру Заједничког трограма, у треводу Срђана Шерера, емитовао је узбудљиву Шојинкину драму „Крв на лишћу“, дело које би се жанровски могло одредити као драма љубавц ц смр ти, али м као аутентичан израз младалачке тобуне тротив уистаљених животних норми, Приказујући злљо сретне судбине својих јунака, Шојинка је остварио спој драматике догађања ц израза укорењене тради, чије, чије је стално присуство дочаравано поетским средствима. Утраво стога, радио-драма „Крв на ми ћу“ дељовала је као посма љубави ч слободе. Редитељ Владимир Печар, успевао је да у'извође њу пред микрофоном нагљаси драмтику ситувммје, и тако цстакне мљадалачки бунт, Извођење је имало обе лљежја необузданог поклима љубави и, слободи. Прота гонисти — Нада Ђуревска и Иштван Габор — имали су у гласу израз одушевљеног тркоса. И креације ос таљлих имтертретатора Ксеније Лукић, Сеада Беитовч ва, Вере Миловаповић, Звонка Зрнчића ж других мису биље љишене ангажмама, у Ф „Освета црне маске“ Аљександра Обреновића, у суштине је радио-драма прича, у којој писац, веома вешто води неколико литија затлета, успевајући · оствари јединство акције и концизност казивања. Рас плет читавог догађаја, помало неочекиван, јер тпроиз" љази да је главни чинилац свега — дечја малита, ита дељује убедљиво. Као редитељ ове радио-драме тоја. вио се сам “аутор — Александар Обреновић. Било би боље да је ту улогу препустио другом, некоме ко ње би инсистирао на "алшем „урбаном фолклору, (11 тро __ грам Радио-Београда). ; : Ф „Недељом у опери“ мазив је сталне емисије Ра дио-Сљеменпа, коју зналачки уређује води Марија
ђ- Барбијери. Недавно смо у тој емисији слушали ,Рмго |
лето“ Вердија и „Кармен“ Бизеа. Оно што. посебно из дваја те емисије јесте избор најбољит снимака што се подеље улога тиче. Истовремено, ово је пример ус телог пласмана уметњичке музике ма) локалном ра-
дију.
"Шату у Египту. Тај збег је
ИЗБОР ИЗ ЗАЈЕДНИЧКОГ ПРОГРАМА
Партизански град на Синају
Ф У Ел Шату после 40 година |
Емисија је посвећена јутословенском збегу у Ел
феномен другог светског ра та. Био је својеврсни облик народноослободилачког пок рета само далеко од домовине. Живот у њему је организован као и на слобод ној територији у земљи.
На рубу Синајског полуострва, на међу Африке и Азије постојао је пре: четири деценије град од 28.000 становника који никада ни је унесен у географске кар те, али је ушао у историју. Осим казивања некадашњих становника „партизанског града“ на Синају, посебно сведочанство представљају аутентични филм ски снимци доласка наших избеглица у пустињу код Ел Шата и живота и рада чла нова збега од јануара 1944. до марта 1946. године. Већина тих докумената први пут се емитује на телевизији. Емисија је снимљена у Каиру, Гизи, Суецу, Ел Ша
ту, Сплиту, Шибенику и Великом Дрвенику. Сценарист и ' уредник: Бранко Миловановвић Редитељ: Милан Кундаковић (Уторак, 21.50)
_ Јединица
Ф ТВ-игра за децу
У причи о једном детету, ученику основне школе, аутори су настојали проговрити о томе како се деца данас сналазе у бројним обавезама које им, с једне стране, намећу понекад претеране амбиције родитеља, а такође и амбициозност неких наставних планова. У ствари, у ТВ-игри „Јадница“ обрађен је про-. блемски троугао: ученици — родитељи — школа.
„Јединица“ је снимљена у Основној школи „Аугуст Цесарец“ из Шпанског, школи која има добро организовану ликовну секцију која је на посебан начин искликала просторе своје школе. Поред ученика ове школе главне дечје улоге тумаче: Игор Љубичић, Кристијан Угрин, Томислав Вреск и Ивана Куљерић, а улоге одраслих Бранка Цвитковић, Власта Кнезовић, Марија Алексић, Младен Шерменет и Жарко Савић. Према сценарију Норме Шеремент, ТВ игру „Јадница“. режирала је Љиљана Јојић.
ТВ-игра „Јединица“ биће приказана у четвртак, У 1745 на Првом програму у заједникој ЈРТ шеми.
ВИКЕНД ПРОГРАМ
Сарајевска зима
У сусретима са Оскаром Даноном, Радетом Шербеџи јом, Арсеном Дедићем и уз музику; Јасне Злокић, Зори це Конџе, Жељка Бебека, Даде Топића и многих дру тих, упознаћемо Сарајево из једног новог угла.
Сви се градови препознају на исти, а сваки заволи на посебан начин. ·
Сарајево препознајемо по мостовима, олимпијским 60 рилиштима, галеријама, дис котекама, а заволимо у сус ретима са песницима, слика рима и музичарима. Друже ње са уметницима прерасло је у културно-уметничку манифестацију Сарајевска зима, која је почела 7. фебруара, а трајаће до 21. мар та 1986. године.
Кроз Сарајевске кратке беле ноћи воде Ена Бего-
вић, Неда Арнерић и Ринко Голубовић.
(Субота 22.10)
ТВ ДРАМА
Судбина.
уметника
Песник м драмски писац Ђура Јакшић имао. је буран живот: бунтовне природе, а опредељен уметничком из ражавању, Јакшић се подје днаким жаром бавио и сликарством. Сељакајући се по провинцији, издржавајући многобројну породицу, Јак шић је у историји српске књижевности постао пример песника — боема, ноћо бдије и разбарушеног неодговорног човека. На суду историје добија реч и сам Ђура Јакшић — да се одбрани од оваквог увреженог мишљења. О Јакшићу говоре и његова жена Тина и
пријатељи и колеге: Ђорђе Поповић-Даничар, Владан Ђорђевић, Стеван Тодоровић и Матија Бан.
Улоге: Драган Максимовић, Милош Жутић, Љуба Тадић, Мирко Беоловић, Ми ша Јанкетић, Чедомир Петровић, Мирослава Илић-Је фтић, Горан Букилић, Раде Марковић, Љиљана Стјепановић, Душан Голумбовски, Даница Марковић, Алексан дар Хрњаковић и други.
Режија: Александар Ђорђевић. (Понедељак, 20.00)
убровник после потреса
У вечерашњој емисији би ће речи о санацији и обнови споменика културе, оштећених у потресу '15. априла 1979. године. До сада је учињено много, па је комплетно санирано осам изузетно вредних објеката, ме ђу којима Кнежев двор, твр ђава Св. Ивана, стара музичка школа, катедрала и др. ћ
У досадашњој обнови значајна финансијска сред-
ства дали су град Дубров-'
ник, СР Хрватска и шира
друштвена заједница, а ци јела акција санације споменичког блага потрајат ће још десетак година.
У склопу емисије биће приказан и већи део документарног филма „Обнова Дубровника“, који је на ви ше светских језика у протеклих годину и по дана приказан на свим континенчима. Аутор емисије је Балдо Чупић.
(Среда, 22.00)
Песме с дубровачких скалина ·
Гледаоци ће моћи да виде делимичан снимак солистичког концерта који је Ибрица Јусић, кантаутор и један од наших најпознати јих шансоњера, одржао у Драмском позоришту „Гаве ла“ у Загребу.
Јусић је на концерту изводио песме које сваког ле та, уз гитару, пева на ска линама у Дубровнику, на задовољство својих суграђа на и многобројних гостију.
Већину композиција . Ибрица Јусић компоновао је сам, а неке је компоновао Ђело Јусић, а изводи и више шансона познатих фран цуских шансоњера Бекоа, Брела и Фереа.. Текстови песама стихови су познатих песника, као што су Паљетак, Голоб, Цесарић, Арсенијевић, Попадић, Шан тић, Бритвић, Јурас и друти. (Петак, 20.55)
Дивљи лабудови
Фе Снимак представе позоришта „Бошко Буха“
Снимак представе позори шта „Бошко Буха“ у Београду (у два дела)
Негде далеко одавде, тамо куда се ласте селе кад дође зима, живео је један краљ који је имао једанаест сино ва и једну кћер...
Тако почиње бајка Ханса Кристијана Андерсена, написана пре више од сто година, али и дан данас ак туелна и жива. Андерсен је позајмио крила „Хиљаду и једне ноћи“, а краљеве и
"вештице од Браће Грим, бра
ћу и сестре који се силом растају али и поново састају, нашао је код свих народа свих времена, и у свом
срцу. Бол због прогонства и сва лукавства која љубав измишља да би му доскочила срећемо и у нашем властитом времену, веома близу као и са свим далеко. Наша прича почиње у Тјери дел Фуего, једној земљи на другом крају света. Тамо су живела браћа Ел Суењо, сањар, Фуего, темпераментни артист, Фторен сио, нежни ботаничар, марљиви Ланселот и мајушни Чико, заједно са сестром Есперансом која је била њихова највећа узданица.
ТВ режија: Дејан Ћорковић (Субота, 14.05)
. 21.440 (П)Династија, америчСЕРИЈЕ а ; Ф Уторак 9 Субота · ЈЕ 1845 (1) Жута лагуна, енгле 16.25 (П) Никола Тесла, до- ска хумористичка сери маћа серија „___ја Ф Среда Ф Недеља
8.30 и 17.45 (0) Бенџи, Зеке и дечак из свемира, се
14.15 (0. Тајна црног змаја, рија за децу
западнонемачка серија 20.00 (0 Сиви дом, домаћа серија Ф Четвртак 20.00 (П) Слике времена 1760—2060, документар на серија
91,45 (0 Тражили сте, гледајте, америчка серија
21.05 (1) Лав од Фландрије, белгијска серија
ФПонедељак
8.30 и 17.45 (р Наш пријатељ Тито, серија за де
845 и 18.00 () Ми волимо животиње, серија за децу ,
9 Петак
8.30 и 17.45 (ђ Дај ми крила један круг, серија за децу
20.00 (4) Ветрови рата, аме ричка серија
21.00 (0) Записи с небодера,
документарна серија
ФИЛМОВИ
Ф Субота
20.00 (0) Звуци славе, енглески филм
14,50 (1) Туђа родбина, совјетски филм
Ф Недеља
1710 (0 Лабуд, амерички филм
Ф Уторак.
21,00 (р Биоскоп за грош, амерички филм
Ф Петак
21.50 (П) Ученик Гербер, аустријски филм
Ф Субота
"15.00 () Уметничко клиза-
ње: Светско првенство — плес, слободно 18.00 (1 Фудбал (Ж): славија — Мађарска
9.50 (1) Уметничко клиза-' ње: Светско првенство
— жене, слободно
10.50 (() Смучање: Светски
купу скоковима 21.25 (П) Спортска субота
Ф Недеља . 21.00 (ђ Спортски преглед
10.50 (П) Смучање: Светски
куп у скоковима 13.35 (ПИ) Уметничко клизање: Светско првенство — ревија победника 1710 (П) Рукомет — КПК (Ж): Раднички — Ауто мобилист Ф Понедељак 19.00 (1) Индирект
Југо-
СТРАНА
БОРБА — 21. МАРТ 1986. •
НОВОСТИ ИЗ СТУДИЈА __|ј
"Рањено детињство
Ф Документарни филм о страдању али и спашавању дјеце са Козаре
Ратови су увијек најте же погађали дјецу. Судба деце Козаре, по свом ма совном страдању и питањима сваке врсте, прева зилази најпотресније стра нице њене вековне истори је. Није било зла које им __брутални = злочинци нису причињавали Али, небројено је примера који говоре о помоћи козарској деци патриота у Загребу Сиску, Зеници. ' "Трагом тих докумената екипа Телевизије Сарајево у овим местима прона шла је актере тих догађа ја, учесника у спасавању деце. Документарни филм „Рањено детињство“, који је снимљен поред Загреба, Сиска и Зелине и У Горњим Подградцима, еми
12000 дјеце колико их је стигло на загребачки колодвор каже Ранко Прера довић, сценариста. О томе свједочи један од активи ста из Загреба Љутво Ахме товић, секретар Мјесног комитета КПЈ за Загреб · тог времена, те Ана Мелеш, једна од кључних ак тивиста Црвеног крижа — Милица Ивановић, пар тијски активиста из Горње Ријеке код Загреба, Од четири приче, једна се издваја у којој Нада Мар ковић логораш са седам мјесеци још увек трага за својим идентитетом. Дирљиве су и приче Ђуке Иветића из Горњих Подт радаца и његових спасиоца — породице Борован из Зелине.
Сал
товаће се 25. марта у окви ру серије „Време подвига“ (уредник Марија Јефтић) У 21 час.
— Хтјељли смо да пока жемо то родољубиво срце Загреба У "спашавању
снимања документарног филма „Рањено детињство“ у
Редитељ Гојко Шиповац сценаристи Ранко Прерадовић и Маринко Зурл, уредник Перо Радовић, сниматељ Јован Вујичић.
м. М.
Млади
+
освајај
На иницијативу Радне групе за музику ЕБУ (Ев ровизија) покренута је 1982. године занимљива за једничка акција: такмиче ње младих музичара, инс трументалних солиста до 19 година старости.
За разлику од. сличних манифестација и конкурса који се сваке године одржавају широм света, ова је имала посебну привлач ност: одржана је у концертној дворани пред теле визијским камерама, тако да је такмичење — осим публике у дворани — могао да прати и аудиторијум заинтересованих чланица Евровизије. Такмичари су имали могућност слободног избора инструмената на којима ће свира ти.
Ако је прво такмичење окупило мали број учесни ка, замисао је оцењена као веома занимљива и ус пела, па је у оквиру Рад не групе за музику ЕБУ донета одлука да се прире дба устали и одржава сваке друге године. Већ на другом такмичењу, 1984. године у Женеви, учество вало је више ТВ организа ција, а манифестација је побудила још шире интересовање и стекла значајнији публицитет.
Југословенска радио-те-_
левизија није слала предс тавнике на ова такмичења, али је преузела снимке са такмичења у Жене ви и приказала их прош ле године, најављујући мо
у свет
тућност активног учешћа на следећем такмичењу. То је и остварено. Млади југословенски музички уметници спремају се за међународну конкуренци+ју на 3. евровизијском так мичењу, које се одржава у Копенхагену од 20. до 27. маја ове године.
Конкуренција ће бити веома јака, јер је у међу времену повећан број земаља _из круга чланица ' Евровизије донео исту од луку. Пријављени су такмичари из 16 земаља.
У току су припреме за избор нашег представника за ово такмичење. Пријав љени кандидати из петју тословенских ТВ центара, представиће се у среду, 26. марта, уз пратњу Симфонијског оркестра РТБ под вођством Ванча Чавдарског, пред жиријем, публи ком и телевизијским гледаоцима у преносу из дво ране Коларчевог народног универзитета у Београду. Најбољи ће путовати у Ко пенхаген. Пренос овог так мичења почиње у 20 часова на Другом програму.
На такмичењу које се одржава под насловом „Млади освајају свет“ учес твују: виолинист Милан Колби из Љубљане, клари нетист Радован Кавалин из Загреба, трубач Саша Драговић из Новог Сада, флаутист Илија Зимбов из Скопља и пијанист Александар Маџар из Београ-
да. М. А.
· Истинита прича
Екипа ТВ Сарајево у Фочи управо снима сери-
ју »Мисија мајора Атертона“, у режији Саве Мрмка. У присуству но-
винара' прекјуче је снимљена предаја ратних застава Шумадијском и Ловћенском батаљону Прве
" пролетерске бригаде, које им је предао друг Тито за.
прељ њихов покрет Црну Гору. Како је речено на конференцији за штампу, ова сцена снимљена је на истом мјесту и у истом простору, па је вјерна реконструкција овог догађаја у Фочи 1942.
У серији је ријеч о војно-обавештајној _ мисији британске владе која стиже фебруара 1942. на челу са мајором Атертоном да утврди и ко се луд
нас стварно бори против окупатора и на страни савезника. Према ријечима Синише Павића, сценаристе, у овом пројекту видјећемо мање познате детаље о мисији Атертона. Досад се, тако. није знало о чему је 1942, године у Фочи Атертон разговарао са другом Титом.
„Мисија мајора Атертона“, снимана је у селу Граб код Требиња. Екипа је сада у Фочи, а посљедњи дио биће урађен на Палама и Хаџићима код Сарајева. Занимљиво је да ниједна сцена неће бити рађена у студију. Све су са терена.
У екипи од 65 глумаца је и Марко Тодоровић, који и овог пута тумачи
лик друта Тита. мл.