Борба, 10. 11. 1988., стр. 2
Победници и губитници
Зоран Манџука
Избор Џорџа Буша за 41. председника САД био је сасвим очекиван, републиканци су још једном, трећи пут за редом, победили демократе који су постали жртва несхватања промена у америчком друштву i
понедељка“ донео је Сједињеним Америчким Државама (и свету) новог, 41. председника. То је, готово сасвим очекивано, Џорџ Буш, који је , делујући осам година у сенци Роналда Регана — који крајем јануара идуће године напушта Белу кућу — био „најбољи човек број 2 Америке“.
KK је изгубио2 Овај новембарски „први уторак после првог
-
Управо зато — ко је изгубио2 Јер, није мали број оних који, истина више инстиктивно него хладно разложно, скептично размишљају о томе да ли Џорџ Буш може бити успешнији као креатор, што се од њега сада очекује, него као извршилац политике, што је до сада радио. Овде одмах ваља додати: избори су јасно, чак и убедљиво, показали да је још мање оних који су мислили да то може да буде Мајкл Дукакис. И овог новембарског уторка, уосталом, баш и. као и оног изборног пре четири године, изостала је очекивана неизвесност гласања.
Гласачи су — заправо тек нешто више од половине оних који су се одлучили да искористе и ово своје право — готово рутиснки обавили посао, предизборна кампања је, уосталом, била лишена било каквих наговештаја који би подстицали надахнућа, или, пак, њен ток усмерили на нешто шире (и значајније) од физички исцрпљујућег, али политички непотпуног надметања два кандидата. Вероватно најпотпунију илустрацију оваквих помало и опорих осећања сажео је непосредно уочи одлуке угледни „Вашингтон пост“ закључком „да ћемо као појединци сваки од нас бирати и гласати заједно са жалосно малом пропорцијом бирача који сваке четврте године проверавају вежбу грађанских права. Али, колективно као институција, ове године одустајемо“. Глас ни за једног,
Све ово, наравно, не мора да се покаже и као сасвим исправно. Јер — и то се чуло — обесхрабрујућа кампања не мора да значи и долазак обесхрабрујућег председника. И ове године Америка је на изборима била знатно више окренута себи него свету, док је, са друге стране, пажња „остатка света“, посебно савезничког, уобичајено била усмерена ка Америци. Овог уторка — речено је током викенда у Лондону — Американци могу да учине нешто више сем интелигентног скока у мрак. Ове године мрак је мрачнији него обично и то не зато што је будућност теже прочитати, већ стога што ни прошлост ни садашњост нису довољно светле. Енглеска претеривања2 Можда блага, али и Буш и Дукакис, утисак је, нису понудили довољно светла.
Све остаје по старом2 Већина оних који су гласали — показало се — управо то и очекује. Пре осам година Роналд Реган је снажно уздрмао америчко јавно мњење и идућег јануара Џорџу Бушу оставља наслеђе које очигледно одговара већини личних ставова и, нарочито, интереса америчких бирача.
-
Ту је, у ствари, и замка из које није успео да се извуче демократски кандидат — за странку упозоравајуће опасно већ трећи пут заредом. Поново се чуо повик: „Не припадам ниједној организованој политичкој партији. Ја сам демократ“. Дукакис је имао несумњиво тежак посао да се бори против задовољства које, ипак, преовладава у САД, а налазећи се на челу странке која је, по свему судећи, постала жртва несхватања демографских, социјалних и идеолошких промена у земљи, он није успео да се избори за своје политичке принципе. Јасно се разликовао у ставовима око неких питања — абортусу, или криминалу, на пример — али је, као и потпредседник, осто недоречен око стања привреде, нарочито око за бираче и кључног односа према порезима. Џорџ Буш је симболизовао осам година Роналда Регана и — то му је било довољно.
Буш наслеђује Америку која је суочена са све мање спољних изазова, пре свега у односима са главним супарником и партнером, са Совјетским Савезом, који је, иначе, дискретно и очекивао овакав исход. Америку, где просечан бирач — а он одлучује — тражи и углавном добија нову наду за пораст личног стандарда, ниске камате и још ниже порезе, слободну конкуренцију у економском либерализму који је оличен у свему оном што се већ дуго зове „реганизам".
Америку која већ осам година има позитивне стопе раста друштвеног производа — понекад су премашивале осам одсто, а за ову годину се процењује на пожељних 3,5 процената. Привреду са инфлацијом од неких 3,5 одсто и стање готово пуне запослености, односно „природну“ стопу незапослености од само 5,5 одсто.
Иза свега овога крију се и нека искушења која могу бити непријатна. Реган за собом оставља и трговински дефицит земље од око 130 милијарди долара, буџетски дефицит од скоро 150 милијарди. САД су од највећег светског кредитора прерасле у највећег дужника, иако се положај земље битно разликује од дужничких брига осталих. Камате за огроман федерални дуг прождиру готово 38 одсто пореза америчких обвезника (у поређењу са 22 одсто пре осам година), обезбеђујући — како тврде неки западноевропски стручњаци — још невођеним генерацијама једно стечено право које би оне више него задовољно дале за будзашто... ,
Укратко, на видику су неки ризици који се не могу често понављати, али — очигледно је — Американац пре свега размишља о садашњости, а тек потом о сутрашњици.
Све у свему, очекиван избор Џорџа Буша не указује да би скоро могло доћи до крупнијих промена и у америчкој спољној и у унутрашњој политици. Искуство, уосталом, показује да су и представници оних политичких струја који се описују као америчка десница чинили одлучне и охрабрујуће кораке у 'светским пословима — то, разуме се, може да чини и Џорџ Буш. Збивања на домаћем плану показују да политика комерцијалног реализма има предност над сувише идеолошки обојеном платформом демократе који, чак и да су чинили најбоље што могу, ипак нису могли да победе. Не бар у овом времену и у овим приликама. Америчко време и прилике протичу у знаку Реганових „осам добрих година“.
Џорџ Буш је стога и очекивани добитник ове изборне бит-
_ ке, а тек ће време показати да ли осим Мајкла Дукакиса има
још губитника.
афокризам
Социјализам опет побеђује, Удовољава захтевима штрајкача.
Миленко ПАЈОВИЋ
човјека“ )
ства и једимства са златним венцем.
„Своје мјесто у нашем систему информисања „Борба“ још више да потврђује свакодневним ангажова-
њем на битним питањима радничке класе и радног
тито
Председник Републике одликовао је „Борбу“ Орденом заслуга са златном звездом и Орденом брат-
и КУ"
ТРЕБА ЛИ НАМ И КАКАВ ЈУГОСЛОВЕНСКИ „ЊУ дил“ (7) ЗА „БОРБУ“ ГОВОРИ ДР ТИХОМИР ЈОВАНОВСКИ, ПРОФЕСОР ЕКОНОМСКОГ
ФАКУЛТЕТА У СКОПЉУ
Нови радови са постојећим средствима
Одређивање извора средстава за ову врсту радова, њихово прикупљање и алоцирање, било би рационално ако би се вршило на нивоу федерације Ф Прикупљање средстава на бази продаје државних хартија од вредности, опорезивањем штедних улога и коришћењем слободних средстава из домаћих и иностраних извора Ф Јавним радовима се може убрзати и развој неразвијених република и покрајина и смањити социјална тензија у њима
— У досадашњој еволуцији светске економије, развоја производних снага и производних односа, више пута и на више места извођени су јавни радови. Досадашња друштвена пракса и резултати тих радова указују на нека питања о којима се мора водити рачуна приликом размишљања о увођењу или коришћењу ових искустава. Пре свега, изградња јавних објеката мора да има третман радова општег друштвеног интереса. То је зато што је увек била реч о изградњи инфраструктурних објеката који стварају боље друштвене услове за одвијање економског, друштвеног, социјалног и политичког живота у националној економији. Ово сазнање упућује и на закључак да је у досадашњој пракси јавне радове најчешће организовала држава или друштвена заједница, разуме се, у сарадњи са одређеним предузећима, конзорцијима, односно, са организаторима извођења тих јавних радова. Досадашња пракса упућује на одређена позитивна искуства, позитивна дејства јавних радова, али и на одређена њихова негативна дејства, рекао је на почетку др Тихомир Јовановски, професор Економског факултета у Скопљу.
С обзиром да се јавни радови изводе у националним економијама у којима постоји вишак
друштвене понуде у односу на друштвену потражњу (а то је стање дефлације) ови радови у таквим условима, у основи, утичу на оживљавање производње, на ублажавање или решавање питања незапослености, на подстицање повећања понуде, али у исто време и потражње, у зависности од тога на ком пољу се радови изводе. С обзиром да се у време дефлације погоршава социјална структура становништва увођење јавних радова утиче на одређено побољшање тешког економског и социјалног стања радника и грађана који се запошљавају на јавним радовима.
Против дефлације
Пракса извођења јавних радова је показала, а то је и са теоретског аспекта доказано, да ови рацови утичу, путем свог мултипликативног дејства, на повећање броја запослених и у другим привредним гранама, код којих се ти радови не изводе. Због тога се и каже да се путем јавних радова остварује такозвани мултипликатори запослености. Изразити пример утицаја јавних радова на извлачење националне економије из стања дефлације, био је после велике економске кризе, када су извођени јав-
ни радови у САД, познати под именом „њу дил“. Међутим, ови радови могу да имају и одређена негативна дејства. То је у основи детерминисано начином финансирања тих радова. Ако се финансирање јавних радова остварује путем додатне емисије новца онда ти радови не могу а да не утичу на пораст стопе инфлације. Шта може Југославија
Када је реч о Југославији, питање јавних радова мора се посматрати са једног другачијег аспекта. Ово због тога што у Југославији постоји унутрашња економска и монетарна неравнотежа која се манифестује у релативно високој стопи инфлације. Значи, није реч о дефлацији, него о инфлацији. Даље, у Југославији инфлација у основи има карактеристике структурне инфлације, инфлације трошкова, односно, инфлације цена. Ради се, значи, о инфлацији која је пре свега детерминисана реалним факторима. Монетарни фактори утичу на стопу инфлације, али је њихов утицај далеко слабији него што се то обично мисли или тврди. Југославију карактерише и стање тзв. стагфлације, што значи да се при високој растућој стопи инфлације остварује недовољна, односно, негативна стопа
раста друштвеног производа. У таквој економској констелацији очито је да се производни фактори недовољно и неадекватно користе, наглашава наш саговорник. У југословенској глобалној економској политици, по мишљењу већег броја економиста, одређени број инструмената глобалне економске политике уместо на динамизирање утиче на смањивање привредног раста, а тиме и на смањење понуде. У ситуацији када је увоз рестрингиран а извоз форсиран, однос између понуде и потражње се мења у корист потражње. Исто тажо, путем политике реално позитивних камата и реалног девизног курса динара један, не мали део дохотка друштвене привреде прелива се код становништва. Путем динарске и девизне штедње врши се такозвана десоцијализација друштвеног капитала. Камата коју становништво добива на динарску и девизну штедњу или се даље „капитализира“ или се троши, на штету друштвене понуде. Ова констатација важи и за друге економске субјекте друштвеног сектора који ангажују своја новчана средства с циљем да остваре камату, уместо да их улажу у друштвену репродукцију.
С обзиром да се у југословенској националној економији, на бази негативног економског
OMISIJA CK SKJ ZA INFORMATIVNU I PROPAGANDNU DELATNOST
Približavanje „novinarskih istina“
Marko Lolić: Valja izbeći nesnalaženja i nerazumevanja jer je 17. sednica dala jasan politički stav i o Kosovu, i o mitinzima, i o ustavnim promenama 6 Milutin Milenković: Nemila situacija sa istupanjem Janeza Stanovnika 0 Krsman Milošević: Kontinuirano se plasiraju zlonamerne informacije o Armiji 0 Milan Rakas: Preti li jugoslovenska orijentacija padom tiraža? 0 Milojko Drulović: I štampa i politika ogrešile se o Kosovo & Radivoje Brajović: Razlike i posle 17. sedniсе Ф Dragoljub Paić: Nije dobro ako se uređivačka politika orijentiše samo prema jednoj sednici i jednom zaključku & Vasil Tupurkovski: Ozbiljno prestrojavanje na liniji izlaska iz krize
(Beograd, 9. novembra) — Kako se u javnom informisanju Oostvaruju zaključci 9, 16. i 17. sednice CK SKJ? Koje su slabosti ispoljene i šta nam, svima skupa, valja činiti da bi se brže rešili teški problemi na Kosovu?
Na ova pitanja pokušala je da odgovori današnja sednica Komisije CK SKJ za informativnu i propagandnu delatnost na kojoj je, između ostalog, zaključeno da je neophodno učiniti sve kako bi se otklonili dalji nesporazumi i razlike oko kosovske situacije. |
Prema mišljenju Marka Lolića iako je doprinos štampe u bici za kurs 9. sednice bio veoma značajan, za neka važna jugoslovenska glasila Kosovo kao da nije svakodnevna i trajna obaveza. Zato, naglasio je Lolić valja izbeći nesnalaženja i nerazumevanja u javnim glasilima, jer je 17. sednica CK SKJ dala jasan politički stav i kompletnu ocenu stanja. Prema Loliću, to je učinjeno i u odnosu na mitinge, ali i u odnosu na ustavne promene u SR Srbiji:
— Nepotrebne su i štetne rasprave u javnim glasilima da li promene Ustava rešavaju same po sebi celinu kosovske problematike, ili, pak, ne rešavaju ništa. One su značajan elemenat za jedinstveno funkcionisanje SR Srbije, iako, same, ne rešavaju složeno stanje na Kosovu. Na tom pravcu potrebna je široka i energična mobilizacija svih organizacija i institucija sistema, što znači i javnih glasila.
Koliko novina toliko istina
Procenjujući da je veoma značajno što je Skupština Saveza novinara Jugoslavije zaključila da je odnos novinara prema problemima na Kosovu ispit odanosti načelima poziva, Marko Lolić je naglasio da su komunisti u javnim glasi-
BOpHH
месец 19.260 динара 60801—602—79 „Борба“,
фах 592.
lima dužni da зе izbore za prekid neprincipijelnog razračunavanja i da osiguraju svestrano informisanje o zbivanjima u celoj zemlji. Zaključujući izlaganje Lolić je podvukao da su javna glasila dala
veoma neuobičajeno. Za takav postupak ambasador bi bio opozvan, a i novinar, takođe.
_ Petar Rakočević je ukazao da -·još ima glasila, koji delovanje neprijatelja na Kosovu beleže kao
„povremene ekscese“
dok je
visoki publicitet 17. sednici CK SKJ tačno uočavajući njen veliki
značaj i odjek u javnosti. „Bilo bi »» # 27
neophodno, rekao je on, da se ta „temperatura“ koja je jedinstveno stvorena dalje održi i razvija. Izgleda da bi i naša štampa, i komu-
nisti u njoj, trebalo da održi, ina ·
delu produži, i svoju vlastitu 17. sednicu. Jer se na marginalno čep- ~
rkanje o samo nekim delovima 17.
sednice i različito osvetljavanje prilika na Kosovu — ne može sa-
mo slegnuti ramenima.“
Učestvujući u raspravi Milutin ~
Milenković se osvrnuo na neka reagovanja u svetu posle 17. sednice:
— Ako je do 17. sednice bilo u delu Jugoslavije napada na Armiju, insinuacija o njenim pučistič-
kim ambicijama. itd, 17. sednica je ·
pokazala jasno odbrambeno lice naše armije koje je razoružalo sve zlonamernosti o vlastoljubivim ambicijama JNA.
Po Milenkoviću zbila se i nemila situacija sa istupanjem Janeza Stanovnika u inostranstvu. Po „Njujork-tajmsu“ („Politika“ je prećutala taj tekst, a „Borba“ ga prenela) Stanovnik je rekao da odb ija da se sretne sa Slobodanom Miloševićem, da je to odnos gde je svaki dijalog propao. Američkoj štampi pričati takve stvari je
O ŠTAMPI NA DEMOKRATSKOJ OSNOVI: Marko Lolić
„koliko imamo novina i TV ekrana, toliko imamo i istina“. Pripadnici JNA, po njegovom sudu to doživljavaju na bolan način. Ukazu· jući da zahlađen odnos između pojedinih glasila stvara utisak za· hlađenja između pojedinih rukovodstava, Milošević se osvrnuo i na list „Komunist“ u kojem su „vidljive podele“. Napis o jugosloven-
Više samokritike
ne bi škodilo
Javljajući se još jednom za reč, Marko Lolić je pojasnio svoje stavove
је и штампа Радна организација „
o pisanju „Rilindje“ i „Jedinstva“. Razlike u ovim glasilima proizvode veliku štetu. Oni imaju istog osnivača pa je jasno ko ocenu o njihovom pisanju treba da izrekne. Glasam da se o štampi govori na demokratskoj i masovnoj osnovi. Treba pogledati koje posledice proizvodi najamska upregnutost jugoslovenskih glasila i u tom smislu nam više samokritike ne bi škodilo. — zaključio je Lolić.
-
у е кцијски колегијум: Заједничка редакција, Трг Маркса и Енгелса 7. Важнији телефо Ре ЛИН о РМ а ООУР: 347-136. Дневна редакција (ДЕСК): 347-027. Југославија: 345-139, Свет: 347-345. Стваралаштво: 345-361. Спорт: 346-236. Дописна мрежа: 339-356. Недељна „Борба“: 336-381. Секретар редакције: 346-143. Пословни центар: 335-532. Одељење претплате: 335-246. Стенографи: 332-971. Телекс 11104, 11410 и 11408. Рукописи се не враћају. Претплата за један и месеца 57.780 — шест месеци 113.360 — једну годину 231.120, и на жи “, Број девизног рачуна: 60811—620—16—101—257300—00799 — код Беобанке у Београду. Изда-
рба“. Уредништво, администрација и штампарија „Борбе“, Трг Маркса и Енгелса 7. Поштански
УР „Борг
stvu, ponuđen svim izdanjima Ovog lista, objavljen je, po njegovim rečima, samo u devetom izdanju namenjenom JNA i organima federacije. Ostala izdanja su odbila da ga štampaju. Zaključujući izlaganje Milojević je ustvrdio da se kontinuirano plasiraju zlonamerne informacije o armiji, što nije ništa drugo do pokušaj nametanja drugog modela odbrambenog sistema u nas.
Prema mišljenju Milana Rakasa podele u jugoslovenskom informativnom prostoru su daleko dogurale. — U „Borbinoj“ kući, rekao je Rakas susrećemo se, pritisnuti podelama, s pojedinim drugovima
; za koje sam verovao da nisu opte-
rećeni nacionalizmom. Oni nas otvoreno upozoravaju da jugoslovenska orijentacija preti padu naših tiraža. To predviđaju čak i listu „Sport“. Prema tome, u javnim glasilima imaćemo lelujanje: malo jugoslovenstva pa malo neutralizma, pa malo istrčavanja — ukoliko ne zaoštrimo analizu svega što nam se dešavalo do 17. sednice. Nije teško doći do zaključka da smo postupali, uglavnom, po principu „veži konja gde ti gazda kaže“..Svako, međutim, tvrdi za glasilo u kojem radi — da je ono u redu. Jedino ćemo, izgleda imati pravu analizu za Vojvodinu gde je rukovodstvo palo.
Po Rakasovom sudu treba raščistiti neke izjave sa 17. sednice i posle nje. Jer, „vidite kako se brzo nadoveže Stanovnik itd”. Ako to ne rasčistimo imaćemo dalje produbljivanje podele.
Cinizam prve vrste
Rakas je, potom naglasio da su ·
svi stavovi zvaničnog rukovodstva Srbije prošli na 17. sednici (potreba sprovođenja demokratskog centralizma, stav prema odnosima u Srbiji, potreba za personalnim promenama). Zato, po njegovom
| sudu ne može stajati ni izjava o to-
Прихватљив предлог
Др Тихомир Јовановски предлог ко, нансирања јавних радо
да становништв фонд, у оквиру с тим средствима вршила прелокац трошњи, да би се услови привређивања.
БОРБА, 10. новембар 1988.
страна
наглашава да је прихватљуу
ји се у последње време истиче да би путем il ва могли да се остваре неки циљеђу. 9 Да се порезом усмери један део инфлаторног п а и економских субјеката у посебан савезу; авезног буџета или ван њега, с циљем д
финансирају јавни радови. Тиме би се уз ија одређених новчаних средстава у у. путем јавних радова побољшали општу
рихр.
а се
Ф Одређени део неискоришћених средстава за проџу.
водњу могао би да се запосли. 8 д • Одређени број радника, који су запослени, али Због стагфлације нису у стању активно да раде, могао би да te
упосли у јавним радов
тако, и одређени број радника,
има преко својих организација. И
који нису у радном односу,
био би активиран на стварању општих погодних услођа
привређивања.
„аде: Лот А са НННП РАИ ИО 4
утицаја инфлације, погоршава социјална структура становништва (путем раслојавања) и економских субјеката друштвене репродукције, смањује се и степен коришћења фактора производње. Погоршање социјалне структуре становништва и погоршање економског стања одређеног броја економских субјеката, све више утиче на смањење реалне стопе потражње, а тиме и на могућности убрзања привредног раста, односно, одржавања потребног ритма друштвене репродукције.
Одређивање извора средстава, за ову врсту радова, њихово прикупљање и алоцирање, било би рационално ако би се вршило на нивоу федерације, тврди Јовановски. Тиме би јавни радови у Југославији утицали на смањење економских и социјалних тензија, иако би се оствариле у националној економији у којој постоји инфлација. У томе основно правило понашања требало би да буде прерасподела новчаних средстава и њихово алоцирање на јавне радове, уместо у директну потрошњу, на поштовање јединствених економских критеријума при алоцирању и коришћењу средстава.
Који је начин могућ за прикупљање средстава То би се
могло остваривати на бази про
даје државних хартија од вредности становништву и радним организацијама на југословенском тржишту новца, односно, продајом хартија од вредности, затим опорезивањем штедних
улога одређеним процентом, кр. ји не би умногоме утицао на KO. модитет штедних улагача у тро. шењу остварене камате, а могла би да се користе и друга среј. ства, као што су слободна сред. ства у датом моменту, на дужу рок, опорезивање имовине, ка и друга средства из домаћих у иностраних извора.
На питање какви би радову могли да се финансирају на овај начин, Јовановски каже да би то морали бити радови који суу функцији побољшања услов привређивања за читаву југосло. венску економију. То би, на при. мер, могле да буду телекомуни. кације, саобраћај и све друг што Југославију повезује кар економску целину, односно, што би повезивало Југославију са суседима и шире, са Европом. Ис. то тако, због одређених разлика у степену развоја између појединих република и покрајина у глобалној стратегији финансирања јавних радова могли би да нађу место и пројекти који би убрзавали привредни раст одређених република и покрајина, или би смањивали социјалну тензију у њима. Тиме би се створ: рили услови за равномернији и динамичнији развој на југословенском простору, каже на крају разговора др Тихомир Јовановски, који, иначе, предаје монетарну политику и међународне финансије на Економском факултету у Скопљу.
Драган НИКОЛИЋ
Kosovo se ne može odgoditi
GOVOREĆI o problemima senzacionalizma i privatizacije u javnim glasilima, Marko Lolić je ukazao da „na ovaj manir moramo biti po-
sebno osetljivi“:
— Posebno u situaciji kada imamo naoštrenu javnost, iziritiranu
mnogo čime. I kada, po štampi, izgleda, da je na Kosovu, malte ne уе izgubljeno. Naš stav mora biti — na Kosovu nije, ne sme i ne može biti
ни: централа 334-531. Главни и одго-
"рачун у Београду број
ništa izgubljeno. Kosovo je dug koji se ne može odložiti, a to podrazumeva i odgovarajući rad putem informisanja i propagande. \
BORBA II Ta JV M АЕ РА ТЕАТАР ЕН
me kako je pobedila neprincipijelna koalicija. Sva je sreća što na sve ove špekulacije nije naselo srpsko rukovodstvo, već je, po oceni Rakasa, nastavilo da radi po zaključcima 17. sednice.
Milojko Drulović je rekao da su se i štampa i politika grubo ogrešili o Kosovo, jer „nepotpuna informacija ne ide u prilog ni demokratizaciji štampe, ni demokratizaciji društva“. Komentarišući zagrebačku TV emisiju „Spektar“ emitovanu 24. oktobra Drulović je istakao da je šteta da jedno značajno medijsko sredstvo protura teze sa nacionalističkih pozicija i zagovara rastav Jugoslavije.
Prema mišljenju Radeta Brajovića, niko ni vrh politike, ni politička rukovodstva, ni štampa, ni društvo u celini — nemaju prava na pozitivnu ocenu o Kosovu. Ističući da borbu protiv kontrarevolucije nismo vodili na revolucionaran način, Brajović je ustvrdio da smo „bili samo pratioci pojava koje je kontrarevolucija izazivala u društvu“. Po njegovom sudu najdublje razlike u štampi ispoljile su se upravo na primeru Kosova čemu su pogodovale i podele u rukovodstvima koje su, na izvestan način, i gurale štampu u deobe. Kao primer on je naveo mitinge o kojima se različito sudilo i u štampi i u politici. Sve do govora Stipe Šuvara u Kumrovcu na sceni je bila vrsta ograđivanja od onoga što se dešavalo u bazi. Razlike se na žalost produžavaju i posle 17. sednice, a u takvim uslovima mnogo će
194
se sporije dobijati bitka na Kosovu. Mladen Žuvela se založio „da vidimo ko i zašto deli štampu kad imamo jedne te iste zaključke CK SKJ“, dok je Momčilo Baljak, između ostalog ustvrdio da nije U skladu sa zaključcima 17. sednice da se obnavljaju neki stari sporovi! a pojedinim rukovodstvima namčć: ću stare i nove hipoteke.
— Ako zaključci 17. sednice, rćkao je Baljak po pitanju zborova, Ustava SR Srbije, zahteva za pe sonalizacijom odnosa prema odgovotnosti — služe nekima ka0 krunski dokaz protiv srpske politike — onda je moguća koalicija na temelju birokratskog partikulati? та. 1 и tom svetlu je važan odn05 prema izjavi Janeza Stanovnika.
Dragoljub Pajić je rekao da su na Kosovu mnogi videli upravo ono što su hteli a ne ono što s6 US tinu događalo. Prema njegovom sudu nije dobro ako se uređivačka politika orijentiše samo prema jednoj sednici i jednom zaključku.
Zaključujući sednicu Vasil Tu' purkovski je naglasio potrebu 0” biljnog prestrojavanja javnih glasi la na liniji izlaska iz krize, a Ро tom su predloženi zaključci. U nji ma, između ostalog stoji da se ko munisti. u jugoslovenskim glasilima moraju u potpunosti angaž0 vati na tumačenju i sprovođenju zaključaka 17. sednice, da su obi vezni da objektivno i pravovremć: no informišu o Kosovu, kao i da jč potrebno ostvariti tešnju međurć
dakcijsku saradnju. R. DUBLJEVIĆ
Први број „Борбе“ изашао је у Загребу, 19 фебруара 1922. У НО рату „Борба“ излази У Ужицу од 19. октобра до 27. новембра 1951, у, у а од 1. октобра 1942. до 27. фебруар
· Од 15. новембра 1944. „Борба“ наставља излажење у Београду, а од 23. марта 1948. п У Загребу. Од 1. јануара 1988. „Борба“ се штам“ па у Београду као јединствено издање.