Борба, 31. 12. 1992., стр. 41
BORBA 31. XII 1992, 1, 2, 3. | 1993.
·NOVOGODIŠNJA FAZA INTERVENCIJE U SOMALIJI <
Harare. — Mogadiš živi u znaku preduzimanja neviđenih mera bezbednosti uoči današnjeg dolaska američkog predsednika Džordža Buša, koji će provesti novogodišnju noć sa marincima u glavnom gradu Somalije.
Kako javljaju istočnoafričke radio-stanice, marinci su juče pročešljali sve zgrade, pogotovo višespratnice, u Široj okolini američke ambasade. Razoružali su više Somalijaca, a izuzetne mere obezbeđenja preduzimaju se i oko aerodroma, kao i duž puta do same ambasade.
Predsednik Buš, koji je bio spreman da angažuje čitavu američku diviziju radi zavođenja reda u Somaliji, da bi naknadno pristao da se vojna operacija, „Obnoviti nadu“ realizuje pod pokroviteljstvom Saveta bezbednosti UN, stiže danas u Mogadiš.
Ako je verovati nezvanično saopštenom planu, Buš će se obratiti jednom skupu marinaca u samom Mogadišu, provešće novogodišnju noć, dok bi sutradan, prvog januara, mogao da poseti Baidohu, grad odaljen oko 200 kilometara južno od Magadiša.
Radio-talasi i drugi mediji su krcati svih detaljima vezanim za
STAV ALBANIJE PREMA KOSOVU
predstojeću posetu Buša, kome je to prilika za novi medijski spektakl, tako da i ne stižu da izveštavaju o tome da li je upućen neki novi konvoj međunarodne humanitarne pomoći u zabita mesta u unutrašnjosti Somalije gde se još umire od gladi.
Operacija „ODbnoviti nadu“, koja je počela pre nepune tri sedmice sa prvobitnim ciljem da se „svim raspoloživim sredstvima obezbedi doturanje međunarodne humanitarne pomoći milionima izgladnelih Somalijaca, dosad je angažovala oko 20.000 vojnika, čiju okosnicu čine američki marinci i francuski legionarli. Predsednik Buš, kako se očekuje, neće propustiti da u Mogadišu izrazi zadovoljstvo zbog toga što “operacija „Obnoviti nadu“ zasad protiče bez otpora, dok su hrana i lekovi počeli da redvonije pristižu do onih kojima su najpotrebniji.
Ostaje tek da se vidi da li će Buš svoj susret sa marincima i svetskim medijima iskoristiti i kao novu priliku za popularisanje recepta da se vojno interveniše svuda gde Vašington oceni da to treba učiniti u humanitarne svrhe. Tanjug
Tirana. — Albanski predsednik Sali Beriša, ponovio je albanske stavove u vezi sa Kosovom, na-
· goveštavajući da računa sa internacionalizacijom tog pitanja. Kako je juče javila albanska novinska agencija ATA, Beriša je u razgovoru sa novinarima ocenio da će se Kosovo „suočiti sa opštim nacionalnim otporom“ dodajući prognozu da će Albanci „imati podršku međunarodne zajednice“.
Kao suštinski argument u prilog, kako je rekao, „međunarodne podrške u rešavanju pitanja Kosova”, Beriša je naveo nedavnu izjavu američkog predsednika Džordža Buša. Tu izjavu, u kojoj je Buš najavio da su SAD spremne da upotrebe silu protiv
Srbije u slučaju širenja sukoba. na Kosovo, albanski predsednik ·
je okvalifikoao kao „izražavanje prijateljskog stava prema pitanju Kosova“.
U pogledu albanske politike prema susednoj Makedoniji, Sali Beriša je rekao da je ona „prijateljska i zasnovana na principima dobrosusedstva“.
Izražavajući uverenje da makedonski spor sa Grčkom neće uticati na Albaniju, Beriša se založio za — kako ga citira ATA — „politiku integracije ı dobro-
Udžbenid za . МакКедопсе о Абатр
Skoplje. — Početkom iduće godine u izdanju skopske izdavačke kuće „Prosvetno delo“ biće objavljena četiri udžbenika na makedonskom jeziku namenjena učenicima makedonske nacionalnosti u Albaniji. Pripremaju se i bukvar i čitanka za prvi razred, čitanka za drugii radni listovi za treći razred 05novne škole i tiražu od 1.000 primeraka.
susedstva sa Italijom, Grčkom i Turskom“.
Albanski predsednik je ovom prilikom rekao da Albanci u Makedoniji, koji prema njegovim rečima čine 30 odsto makedonskog življa, treba da predstavljaju „faktor približavanja“ Albanije i Makedonije. On je pozitivno ocenio korake koje je u tom pogledu .preduzela Makedonija i izrazio nadu da će do slične situacije doći „na svim te-
- ritorijama nastanjenim Albanci-
ma u bivšoj Jugoslaviji“, navodi ATA, ne precizirajući na koje se poteze Makedonije ta izjava odnosi. Sali Beriša je, javlja ATA, „izrazio žaljenje zbog nemogućnosti dijaloga sa Srbijom usled neuspcha Panića“, dodajući — bez bližih objašnjenja — da će Albanija u spoljnoj politici „znati da razlikuje Srbiju od Crne Gore“.
Osvrćući se na nestabilne prilike na Balkanu, Sali Beriša je nagovestio „promišljenu albansku politiku“, ocenjujući da jc politika Tirane „dosad u potpunosti bila podržana“.
•
__вУАЈСАВЗКА _
(> Злабом!
e Skladišta nuklearnog oružja
VERONA VICENZA GHEDI- Ф ара МОМПСН!АР BOVOLONE 0 | CONSELVE ZELO 2
< Baze sa nuklearnim bombama
AVIANO МОМТЕ САШУАВМА
RIMINI—
SCIAVES „U.
—+ ODERĆO ::. 7
JADRANSKO
CORDQVADO
MORE
Коптомегхе око Вахе Алапо
Aviano, velika baza NATO u severoistočnoj Italiji, ovih dana je nekoliko puta bila и септи ра2nje evropske javnosti u vezi sa mogućom međunarodnom intervencijom na prostorima bivše Jugoslavije. Prvo je iz Rima bila lansirana vest da je ova baza
- stavljena u stanje pripravnosti,
da bi iz istog mesta ubrzo stigao njen zvanični ali ne baš uverljiv demanti.
Ova je baza, naime, pomenuta kao najpovoljnija za sletanje
aviona onih država-članica Severnoatlantskog pakta koje bi pristale da učestvuju u operacijama održavanja „čistog neba“, odnosno zone neletenja nad Bosnom i Hercegovinom.
Sada su slične vesti stigle iz Holandije, čiji su vojni krugovi saopštili da je već spremno 18 aviona tipa „F-16“, koji bi „već za nekoliko dana“ mogli početi “da dejstvuju upravo iz baze Aviano, jer je ona najpogodniji po-
ILIJA ĐUKIĆ U INTERVJUU RADIO JUGOSLAVIJI
ne poslove SR Jugoslavije Ilija Đukić je izjavio da Savezna Republika Jugoslavija želi mir.
U intervjuu Radio Jugoslaviji on je juče naglasio „da je uveren da će svaka njena vlada u tom pravcu delovati, da će u godini koja nastupa Srpski narod obez-
бисте! Јеђћап В:5 2. јапџста
Moskva, — Predsednik Rusije Boris Jeljcin razgovarao je juče telefonom sa američkim predsednikom Džordžom Bušom povodom njihovog predstojećeg susreta u Sočiju, gde dva lidera treba da potpišu sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja, poznatijeg kao „Stat II“, javlja AP pozivajući se na rusku agenciju Itar-TAS.
Jeljcin je u saopštenju potvrdioda su se on i američki predsednik Buš složili da se sretnu 2. i 3. Januara u ruskom gradu Sočiju, pde će potpisati taj sporazum. Dva lidera će, kako se navodi, iskoristiti tu priliku i da razmotre niz bilateralnih i regionalnih pitanja.
Očekuje se da Jeljcin i Buš stignu u Soči 2. januara, a da narednog dana potpišu sporazum Stat II.
Amerikomci profiv intervencije u Bosni Vašington. — Najnovija ispitivanja javnog mnjenja u SAD pokazuju da su američki građani protiv vojnog angažovanja svoje zemlje u Bosni i Hercegovini, javlja Frans Pres.
lako sc amoerički mediji utrkuju
bediti pravo na samoopredeljenje, a SRJ punopravno učešće u
Ne smeju se politički kriterijumi stavljati ispred i iznad borbe za mir i demokratsko rešenje sukoba“. Intervjuu će ova stanica
emitovati na šest jezika uoči 1993. godine.
u kritici domaće administracije zbog njene navodne neefikasnosti kada je krvoproliće u Bosni u pitanju, najnovije ankete „Vol Strit Džornala“ i teievizijske stanice „En-Bi-Si“ pokazale su da dve trećine ispitanika smatra da SAD ne treba ozbiljno vojno da se angažuju u toj bivšoj jugoslovenskoj republici. Ovakav stav ispitanika zabeležen je u tim američkim medijima upravo u trenutku kada je američki predsednik Buš upozorio d će uslediti šire američko angažovanje u BiH, ukoliko dođe do povrede zone zabranjene za letove nad njenom teritorijom. Turska se priprema za vojnu intervenciju
· Ankara. — Ministarstvo inostra-
nih poslqva Turske saopštilo je sinoć da se „narednih dana očekuje da Savjet bezbjednosti UN donese odluku o intervenciji u Bosni i Hercegovini“. Ministarstvo je naglasilo da se „Turska vlada priprema za zadatke koji proističu iz toga“.
Predstavnica ministarstva inostranih poslova Turske Filio Dinčen saopštila je na konferenciji za štampu da „odluka о рипој kontroli zabranjene zone za ]еtenje nad Bosnom neće biti dovoljna“. lazni punkt za operacije u bosanskom vazdušnom prostoru. Iako se i u Hagu naglašava da svaka eventualna akcija holandskog ratnog vazduhoplovstva mora kao preduslov da ima odgovarajuću odluku Saveta bezbednosti, pripreme za intervenciju u Bosni su očigledno uveliko odmakle. Zato i objavljujemo ovu mapu na kojoj su, pored baze Aviano, označeni glavni vojni punktovi NATO u severnom delu Italije. R.L.
отбе пе тодо domefi rešenje
Beograd. — Ministar za inostra-
Sto se više množe brige, naša spoznaja o miru i potrebi tolerantne međunarodne saradnje postaje sve intenzivnija. Bobme ne mogu doneti rešenje. Demokratska razrešenja suprotnosti oduvek su bolji put od svih ostalih — i u unutrašnjoj, i u međunarodnoj politici svake zemlje, rekao je Đukić. Tanjug
Turska je i ranije tražila ograni-
čenu vojnu intervencim na
srpske položaje i na zemiji“. Tanjug
Izabrana nova bugarska vlada
Sofija. — Bugarska je sinoć dcbila novu vladu. Na njenom čelu nalazi se Ljuben Berov (67), dosadašnji ekonomski savetnik predsednika Republike dr Željs
ZŽeleva. Za izbor premijera Ljubena Berova i njegove ministarske ekipe glasalo je 127, od ukupno 240 poslanika Narodnog sobranja Bugarske.
Potpredsednici vlade su Valentin Karabašev (32), Nejčo Neev (44) i Evgenij Matinčev (53), Resor odbrane dobio je dosadašnji zamenik ministra odbrane Valentin Aleksandrov (46), čime se nastavlja praksa da tim ministarstvom rukovodi civil. Direktor nacionalne policije Viktor Mihalov (48) preuzeo je ministarstvo unutrašnjih poslova, a profesor Pravnog fakulteta Mišo Velčev (73) postao je ministar pravosuđa. U vladi Ljubena Berova samo je jedan član ranijeg kabineta Filipa Dimitrova — to je ministar industrije Rumen Bikov (34), koj je zadržao raniju funkciju.