Борба, 12. 12. 2000., стр. 7

| “Гво| адени

Н век" је | мој лич| ни избор: | Новица АнЕ дић

(Снимио; М. Поповић)

ДОДЕЉЕНА НАГРАДА ИЗ. ФОНДА “ИВАН ТАБАКОВИЋ"

Јелени Трпковић за развој ликовне МИСЛИ

Овогодишњи добитник награде 13 Фонда "Иван Табаковић", уста-

Јелена Трипковић, одлучио је жири одбора за доделу овог значајног признања Српске академије наука и уметности, Јелени Трпковић награда је додељена за изложбу "Колажа одржану у Галерији УЛУСи 26. априла до 8. маја ове годиЖири је радио у саставу: акадеИМ Дејан Деспић, председник УО Фонда, Олга Јеврић, Младен Србиновић, Радомир Рељић, дописни члан Никола Јанковић, као И историчари уметности Гордана Харашић и Никола Шуица. У 'о6зир су ушле изложбе одржане између 26, маја 1998. и истог датума ове године, Чланови жирија констатовали су да је у то време било више значајних изложби високих уметничких домета, али су се определили за Јелену Трпковић, која се изражава техником колажа У чему је достигла високе резултате и тако се нашла на линији истраживања самог Ивана Табаковића", Њено дело, по оцени жирија, "представља остварење од изузетног значаја за развој ликовне мисли, што је и основа за награђивање уметника и из овог Фонда . Награда у виду повеље, плакете с ликом Ивана Табаковића и приређивања самосталне изложбе у Галерији САНУ, уметници ће бити уручена 28. децембра, у Изложбеном салону Галерије Мр

Међународне научни ску Породица Јована Илића у иости

“

ЈУ оквиру симпозијума 0

Маги Магазивовић у 11 325

сова у Бетон хали учествују

Милиџа Јовановић, Вери 06“

Радовић Љубинковић, Дра-

гана Букмировић, Иван ВлаИ етића

јић 8 Татје

__ Атељеа. 212.

а - · -Мијач за представу "Дивљи мед и новљене 1982. године, је'сликар |“ -1 ) Ре уд з

ИЗЛОЖБА И ПУБЛИКАЦИЈА "ГРБОВИ ГРАДА

БЕОГРАДА"

Изложба “Грбови града Београда", отвара се у Скупштини града Београда, вечерас у 19 часова, а истом приликом биће представљено и истоимено свечано библиофилско издање које ће се појавити у 99 нумерисаних примерака, ау издању Српске књижевне задруге.

Према речима Синише Живковића, (уз Драгомира Ацовића) аутора издања, реч је о хералдичкој публикацији, у којој су представљени сви постојећи грбови града. То је ексклузивно издање, а представља први део тротомног херал-

РА АИ АКО Нишу;

погледати

излах ;

кб . . Цршеж Ста] | Ој

Станисла- нислава Грани- | у да

ва Грани- 54 ртајући | | Међународни сајам крига пије од 10.600 по "тилаца,

(0 томе говори податак ; послецњој сајамској ман цији у земљи у току једн нашло стотинак издавача гих предузећа која се. том и графиком, |

Оно што нишки

И т

лику Антић одабрао, потписаних именима дванаест значајних савремених руских драмских писаца (Људмила Петрушевска, Људмила Разумовска, Николај Кољада, Александар Галин, Алексеј Слаповски, Сергеј Коковкин, Олег Богајев, Надежда Птушкина, Александар Червински, Алексеј Шипенко, Оља Мухина и Василиј Сигаретов), први пут се представљају нашој читалачкој публици.

- На жалост драмска литература у нас се врло мало објављује: Мислим да је то велика

штета, нарочито када је руска

ПЛО

У УЖИЦУ ЗАВРШЕН 5. ЈУГОС

Најбољи “Дивљи мед

«Ардалиона" - награду за најбољу представу на 5. Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу, стручни жири је доделио представи “Дивљи мед ' М. Фрејна у режији Дејана Мијача, а у извођењу г аграду за најбољу.

ежију равноправно деле Дејан Бора Драшковић за режију “Антигоне у Њујорку“ Ј. Главацког у извођењу Град театра Будве.

Стручни жири у саставу Огњенка Милићевић (председник), Деган Пенчић Пољански, Миленко

исаиловић, Ђурђија Цветић и Вељко Радовић. У Ардалиона за најбољу женску улогу је доделио Анђелики Симић за тумачење Хеде Габлер у истоименом Ибзеновом комаду који је режирао Душан Петровић, а извело суботичко Народно позориште. За најбољу мушку улогу, награду је добио Тихомир Станић за тумачење Платонова у “Дивљем меду“ Атељеа 212. Награда за сценографију је припала Миодрагу ХТрабачком за представу ужичког позоришта ер Гинт"“, а за костимографију Снежани Ковачевић у истоименој представи. Награда за епизодну улогу је додељена Ненаду Јездићу за улогу Осипа у представи Дивљи мед“, а за најбољег младог

оијне е године

ајам разлику“ других је ипен

Хералдичко знамење

дичког зборника. У припреми су и друга два дела, који ће представити грбове градова у Србији и Црној Гори. Овим, првим томом, аутори покушавају и да подстакну све градове и општине који немају грбове да их установе и тако се у овим публикацијама и представе.

Београд је посебну књигу заслужио као престоница, али је и сам по себи хералдичка целина, и једини град јужно од Саве и Дунава који има старију хералдичку историју, објашњавају аутори.

ДЈИГЋ | ДОБИТНИК НАГРАДЕ “МИЛОШ ЂУРИЋ" „ ЗА НАЈБОЉИ ПРЕВОД ПРОЗНОГ ДЕЛА

У руској рами (се „ преповнајеМо

драма у питању, јер то је жанр

који је у тамошњој књижевности нагло почео да добија на значају. Пале су челичне баријере и сада се напокон многа велика имена, а чија су дела била цензурисана, враћају на књижевне и позоришне сцене. Самим тим целокупна руска драматургија враћа се и у сам врх светске уметности - место које је за њу увек било и резервисанао, објашњава Антић.

Борба: Да ли је у избору текстова пресудан био уметнички квалитет, можда тематика блиска нашем поднебљу или је, једноставно, пресудан био лични сензбилитет 2

Новица Антић: “Гвоздени век" је лични избор. То није никаква антологија већ зборник, а у раду ме је водио, пре свега, квалитет али и субјективно осе-

ЛОВЕНСКИ ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ )) ( ЖИРИ НОВИНАРА

глумца и награда “Авдо Мујчиновић" - Јелени Ђокић за улогу Катарине Шпаровић у представи “Бокешки д-молл"' С. Копривице у режији. Милана Караџића, а у извођењу ансамбла Центра за културу Тиват. Специјална награда - за

·" колективно извођење представе, .

додељена је ансамблу новосадског позоришта Џјушјек 52пћа2 за представу "Шест лица траже писца" Л. Пирандела у режији Георги Иваскуа.

Уручивањем награда и представом студената београдског Факултета драмских уметности, ового-

" дишњи Југословенски фестивал у

Ужицу је прексиноћ завршен. За награду се такмичило седам представа које су по мишљењу селектора Фестивала Александра Милосављевића биле најбоља остварења на југословенским сценама у протеклој позоришној сезони.

- Овогодишњи фестивал је био изузетно квалитетан и разноврстан и донео је мноштво изванредних глумачких креација у којима су доминирали млади глумци. Фестивал је и доказ виталности наших позоришта која и у овим тешким и оскудним временима успевају да остваре веома квалитетне представе. Новост је појава једног новог позоришног центра као што

И.Г.

„ | је "Бокешки дмолл" С. Копри-

Откад се појавила моја студија о ауторском праву, три нута су повређена моја ауторска права, рекао је на представљању књиге “Ауторско право у СРЈ" њен аутор Светозар Радоњић Рас, мада није експлицирао о каквим врстама повреда се ради. Његову студију објавило је Удружење књижевника Србије, где је јуче и представљена, а о њој су говорили и расправљали писци и правници: Димитрије Милић, Илија Радуловић, Мирјана Булатовић, Предраг Богдановић Ји, Милан Миловић, Ратко Адамовић и други.

КУЛТУРА

ћање. Једноставно одлучио сам се за дела блиска нама, нашим тугама, разочарењима, нашим страстима, љубавима... Текстови као што су “Кући...", “Мурлин Мунро"“, “Кокошка"... позоришна публика је добро прихватила, а верујем да ће слично бити и са читаоцима.

Б: Многе од аутора засту- | пљене у књизи познајете и личко. Да ли је “Гвоздени век" на- || шао пут и до њих и руске публике7 Н. А: Књига је већ у Русији. Пронашла је пут и до њихове Универзитетске библиотеке | као и до неколико часописа ко- || ји доносе веома позитивне критике. Рецимо у часопису "Урал" чији је главни уредник Кољада, ових дана је Наталија Вагапова, одличан преводилац са српског језика, написала критику и то ме веома радује.

Б.: Ваша интересовања суј усмерена на руску и бугарску књижевност. Има ли нових превода7

Н. А: Тренутно радим на, та- | кође, значајном периоду руске | драмске литературе. Реч је о "сребрном веку", двадесетим годинама и ауторима као што су Леонид Андрејев, Јеврејинов, | Сургучов... Циљ ми је да као што сам у “Гвозденом веку“, периоду од перестројке до Јељ- || цинове ере, представио ауторе | чија се драмска дела изводе ши- | ром света, исто учиним и сађ овим ствараоцима који се, опет због периода јаке цензуре, сада | у Русији поново откривају.

С. К. Стојаковић |

Милан Караџић најдољи редитељ

По оцени новинара који су | пратили 5. Југословенски позо- | ришни фестивал у Ужицу, нај- || боља представа на фестивалу

"вице у режији Милана Караџића у извођењу ансамбла Кулног центра Тиват, а Милан раџић - најбољи редитељ.

је Тиват, затим поновно ишчитавање класике и готово потпуно одсуство домаћег драмског дела - осим Стевана Копривице. Сматрам да је стручни жири имао веома тежак и незахвалан посао, да са веома малим бројем награда, али вредним, оцени и награди најбоље ауторе и драмске уметнике. Сигуран сам да је то урађено на опште задовољство упркос чињеници да су многи изванредни редитељи, глумци, сценаристи или костимографи остали без признања. За све њих остаје изазов следећег позоришног сусретања у Ужицу на Шестом југословенском позоришном фестивалу - рекао нам је уметнички директор Фестивала, Бранко Поповић.

Р. Поповић

СТУДИЈА О АУТОРСКОМ ПРАВУ СВЕТОЗАРА РАДОЊИЋА РАСА

Права и злоупотребе

Први пут се десило да је у нас неко написао студију о ауторском праву коју је утемељио на српској правној и културној баштини и савременој правној регулативи и пракси. Говорећи о овоме делу Димитрије Милић, судија Врховног суда Југославије, иначе стручњак за ову област, истакао је несвакидашњи ауторов приступ у разматрању ове проблема-

тике.

883

графичког

12. децембар 2000. 7

Насршај на емоције: Винона Рајдер и Ричард Гир

авна прича

као Гоуе могу

"Јесен у Њујорку", редитељ: Жан Чон улоге: Винона Рајдер и Ричард Гир

сценарио: Елисон Барнет

Испод остварења наглашеног комерцијалног стандарда холивудске А продукције карактеристичног за под-жавр, какав је романтична комедија, ретко се прикаже уметнички квалитет филма.

У својој првој трећини филм “Јесен у Њујорку" уводи нас кроз клише

шармантних сценаристичких _ решења у естетски _ перфектан

спот о слатком животу у светској – престоници. Ритуално кореографско заљубљивање главних

јунака испуњава форму

класичних остварења из

"златног периода Холи' вуда четрдесетих година

овог века. Редитељ Жан Чон вештим редимензи-

онирањем емотивне повезаности актера, условљене –драматуршким заокретом неочекивано води филм кроз квалитет мулти жанровског опредељења.

Хипер реалистична драма у завршници остварења наглашава, наизглед, патетичну дилему о постојању вечне љубави у контексту животних приоритета. Управо ненаметљива повезаност статуса холивудских супер звезда Ричарда Гира и Виноне Рајдер са претенциозним инсистирањем ау-

"тора на расветљавању

модела понашања у тешким емотивним ситуацијама, заокружује концептуални ниво филма.

У самој поставци приче са израженом разликом у старосној доби протагонисте, остварење кроз пресликане пасаже подсећа на “Љубавну причу", култни филм из седамдесетих. Покланање сценаристичког епилога међутим, не условљава исти психолошки крешендо. Свако настојање аутора да избегне трагичност завршетка претворило се у патетични излив суочавања са губитком и проналажење мотива за наставак живота.

Практично са само једном сценом вишка,

илм окупира фотогра-

ијом и директним насртајем на емоције.

Александар Николић

ОД ДАНАС ДО 17. ДЕЦЕМБРА "МОЈА ПРИВАТНА ЕВРОПА" У БЕОГРАДУ

Путеви културне интеграције

Четрдесетак књижевника, књижевних теоретичара, издавача... из бивших југословенских република, Бугарске, Мађ ске, Русије, ЗА пет дана учествова-

"Моја приватна Европа“, који организује Културни центар Београда и

ће у пројекту

Форум писаца.

Реч је о пројекту, који је како каже њеосић, (коаутор је Оли- јима су и Слободан Шнајдер из Загреба, иљенко Јерговић из Сарајева, Алексан-

дер Ирокоцнев (Скопље), Ј и Митја Чандер (Љубљана), стев Паифа вина). Камбуров (Бугарска) изнети искуства књижевних и издавачких сцена средина из којих долазе.

Службени језик овог тула у оквиру кога ће у ликовној Галерији жене књиге и часописи, као визуелизација духовних мапа Европе, биће енглески језик. Реализацију овог пројекта који организује Координациони одбор који сачињавају: Филип Давид (предсесникј те Татјана Росић и Оливера Стошић, аутор и коаутор пројекта, помогао је Фонд за отворено друштво.

гов аутор Татјана

вера Стошић) смишљеном још у мају ове године, када је Европа била лична 'зија, са циљем стварања одговарајуће креативно-уметничке атмосфере, али и теоријско-есејистичке основе за могуће кул-

турне интеграције. чесници скупа

јент-Балкан,

ће се у оквиру панел дискусија разговарати на теме: “Лик Европе у књижевној продукцији региона", “Да ли је Европа женског рода2", “Ориредња Европа-Е вропа... Геопоетичке бинарне опозиције у књижевној традицији региона", “Просветитељске консеквенце постмодернистичког дискурса “европеизације": Силе интеграције или силе утопије2“, “Европеизација“ и-ли “американизација“ као комплементарни

ар-

Истовремено у промотивном делу овог пројекта, који има вид мултимедијалне радионице, биће представљена активност Форума писаца, у Београду редакције часописа “Зарез“ из Загреба и Групе 99 основане прошле године са циљем успо-

стављања живог и слободног културног

анта-

појмови савремене књижевне сцене".

Књига је, треба напоменути, писана једним приступачним језиком, јер је њен аутор правник по професији, а истакнути књижевник по вокацији.

М.Ц.

јегледа

Изложба графика Марка Крсмановића (1930 1991) отворена је у Музеју савремене уметности. Аутор ове поставке је Љиљана Слијепчевић која истиче да музејска и галеријска пракса повременог приказивања стваралаштва или дела стваралаштва појединих уметника има за циљ сагледавање његовог опуса у новом историјско-уметничком контексту, потврђивање теоријских констатација или превредновање на основу искуства, нових "читања дела. ј

Крсмановић је иначе нај-

12,30 часова на на.

МУЗЕЈ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ

Кремановићеве графике

| Сахрана Милића од Мачве |данас на Новом гробљу

Сахрана сликара Милића Станковића - Милића од Мачве који је после кратке и тешке болести умро у Београду 8. децембра у 67. години биће обављена данас у овом гробљу у алеји заслужних грађа- |

простора. Истовремено ће гости, међу ко-

уриј Худолин етер ХраАлек Попов и Димитар

ЦБ бити изло-

Ј. Косановић

већи део свог уметничког рада посветио графици, мада се бавио и сликарством и био плодан илустратор. Подједнако је био посвећен и педагошком раду, па отуда његова константна заинтересованост за програмску виталност Академије. У Музеју је 1987. године била приређена велика ретроспективна изложба Крсмановићевих графика, а публика ће и овом приликом моћи да има вид у његов плодан опус. зложба је отворена до 8.

јануара 2001. године. МЈ. Р.