Борба, 02. 07. 2003., стр. 21

'kulfura

Opasan anđeo: Kameron Diaz u kadru iz filma “Čorlijevi anđeli

“ČARLIJEVI ANĐELI. - TOTALNO ZAGUŠENJE” PREMIJERNO VECERAS U CENTRU “SAVA”

Ženski agenti u akciji

Veliki holivudski blokbaster “Čarlijevi anđeli – totalno zagušenje” u režiji Džozefa Megintija sa Kameron Diaz, Dru Barimor i Lusi Lu u ulozi anđela večeras se premijerno prikazuje u Velikoj dvorani Centra “Sava” u 20.30 sati. Rimejk ove popularne TV serije koji sa svojih 40 miliona dolara za vikend otvaranje ı dalje drži rekord u zaradi za reditelja čiji je to debi, obiluje akcionim scenama,

ženskim humorom i specifičnom atmosferom televizijskih serijala u Americi sedamdesetih godina. Avantura, “Čarlijevih anđela” počinje u Mongoliji i završava se kad se Jedna od njih suočava sa mračnom tajnom iz svoje prošlosti, tajnom koja će živote njene dve najbolje prijateljice dovesti u opasnost. AL.N.

GRUPA KVART U NASTUPU NA VENECIJANSKOM BIJENALU

· Različiti aršini

– lako je multimedijalna umetnička grupa Kvart poziv za učešće na 50. jubilarnom Venecijanskom Bijenalu dobila od italijanskog komesara profesora Guljerma di Maura, sa Likovne akademije u Veneciji, naš nastup je ignorisan i od strane nacionalnog ministarstva za kulturu i od domaćih medija koji su odande izveštavali. Suštinsko pitanje je zbog čega se Ministarstvo kulture ponaša prema umetnicima po različitim aršinima, iako smo svi profesionalci i obavljamo posao najbolje što možemo. Nismo zadovoljni odnosom Ministarstva prema nama i mislimo da je to primer kako ne treba raditi, kaže MF Filimir, član Kvarta, na jučerašnjoj konferenciji za novinare.

Uprkos tako ignorantskom stavu domaće Jjavno-

sti, grupa Kvart imala je zapažene performanse, dva autorska i četiri kooperativna, sa japanskim umetnicima. Kuriozitet je da su se oni održavali na stotinak metara od jugoslovenskog paviljona, ali da se tamo niko ni od naših zvaničnika ni od novinara nije pojavio, mada su, kako tvrde u Kvartu, bili obavešteni. Članovi grupe osvrnuli su se i na otvaranje našeg paviljona, koje je upriličeno u 14 časova, kad se svetlosna instalacija autorke Milice Tomić gotovo nije ni videla i zapitali da li je to moglo da se zakaže u kasnijim, večernjim satima, da bi svetlosni efekat bio bolji.

T. N. P.

nje drugog”

Sredo, 2. jul 2003. 2 ||

KULTURNA POLITIKA U SRBIJI

Želje i sfvarnos?

Debalans između velikih očekivanja Ministarstva kulture i medija, nekolicine ljudi koji sastavljaju i predlažu nove programe edukacije i modernizacije instifucija i ustanova kulture i realne slike na terenu koja je opterećena sindikalnim organizovahjem različitih umetničkih udruženja i strahom velikog broja ljudi od otkaza u reformama i novoj sistematizaciji radnih mesta, čini najupečatljiviji utisak posle dvodnevne naciohalne debate o kulturnoj politici u Srbiji održane u Centru “Sava” uz.prisustvo gostiju iz Saveta Evrope. Skoro ušančeni, sa jedne strane su se našli ljudi koji su informisani o evropskim trendovima i različitim kulturnim modelima u kojima dominira moderni načih komunikacija, insistiranje na probijanju nametnutih, tradicionalnih i uspostavljenih umetničkih i kulturnih barijera, dok su s druge strane kulturni radnici u provinciji koji pre svega u prvom planu imaju socijalni aspekt rada njihovih ustanova i institucija i umetničkih udruženja. Upadljivo Je neuspostavljanje bilo kakvog komunikacionog koda koji bi objedinio težnje i stremljenja jednih sa teškom materijalnom situacijom, manjkom obrazovanja i motivacije kod drugih.

Prepoznajući svoj interes u što bržem prilagođavanju evropskom trendu multikulturalnosti i podržavanju alternafivnih programa i umetničkog stvaralaštva, koordinatori izvešta– ja o nacionalnoj kulturnoj politici naznačili su obavezu dodatne edukacije zaposlenih u kulturi i obnavljanje kadrovskog potencijala mlađim, energičnijim i sposobnijim ljudima. To je naravno asimetrično stanovište u odnosu na vapaje umetničkih udruženja u kojima su egzistencijalna nesigurnost, plaćanje socijalnog osiguranja i kolektivni sindikalni nastup primarni način izražavanja. Sve dok se između dva koncepta, dva socijalna shvatanja i dve različite percepcije društva ne uspostavi konstruktivan dijalog, umetnici će biti prepušteni individualnoj inicijativi i samostalnom učestvovanju na internacionalnim konkursima za dobijanje para iz različitih fohdo-

va Evropske unije.

4LI. Nikolić

Prosečna sezona

Ove sezone amaterski pozorištanci Srbije na svojoj finalnoj smotri u Kuli nisu održali tradiciju da podare bar par ostvarenja koja će svojim umetničkim dometima predstavljati posebnu vrednost u celokupnom pozorišnom životu Srbije. No zato na 45. festivalu nije bilo ni predstava koje u sebi nose ı neke elemente diletantantizma.

Prvonagrađena · predstava, Trifkovićeva “Izbiračica”, nadovezuje se na vojvođansku tradiciju igranja Sterije, a koju su ustoličili Dejan Mijač, Ljuboslav Majera, Miroslav Benka. Talentovan glumački ansambl - najbolji deo predstave – skladno ispunjava scenografski prostor u kome se prepliću građanski salon i bale slame. Što nedvosmisleno sugeriše skorojevićsko građanske mentalitete i to ne samo vojvođanske sredine devetnaestog veka.

Isti reditelj inače glumac kikindskog Narodnog pozorišta Dragan Ostojić, na sasvim drugačiji način postavlja na sceni kulskog Amaterskog pozorišta Mrožekov “Tango”. Radi se o farsičnom otklonu ı ciničnoj tezi o grotesknom naporu intelektualaca da uspostave neki mudriji

poredak. Još jedna Mrožekova farsa, “Policajci” u režiji Velinira Mi-

trovića ı izvođenju Gradskog pozorišta iz Smederevske Palanke, sa nešto blažim ciničnim senčenjem nam dočarava specijalitete na kojima počiva država pod budnom zaštitom agilne policije. Iskusan glumački ansambl palanačkih amatera talentovano je sledio rediteljeve upute.

Prijatno iznenađenje priredila su dva pozorišta: “Radoje Domanović” iz Nove Varoši ı “Barija” iz Surdulice. Prvi se, posle nekoliko godina odsustvovanja predstavljaju sa jednim ambicioznim projektom, Molijerovim “Tvyrdicom” u kome su najveći teret uspešno izneli stariji članovi. Višegodišnje iskustvo Dragana Stankovića takođe predstavlja temeljac surduličke postavke drame Borisava Stankovića “Jovča”. Dragan Stanković je bio više decenija uspešan tumač Borinih likova na sceni pozorišta “Bora Stanković” ız Vranja, što mu je, ovom prilikom pomoglo u rediteljskom i glumačkom radu.

Zanimljive, pa i osobene, bile su i predstava “Zenskki razgovori” Duška Radovića u izvođenju Slovačkog kultumo-prosvetnog društva iz Erdevika ı predstava “Zeko, zeko” u izvođenju Dramskog studija Doma omladine Kragujevac. a u režiji neumorne Slavice Urošević.

Milutin Mišić