Борба, 21. 03. 2007., стр. 5
|
BA 5
| : bO.
sreda, 21. mart 2007.
|skog Oki biće zaseja
2.000, ovsem 2.50 vrćem 16.000, a biljem 10.000
| Duboki Sk oranjem obuhva.
ekonomija ~
Sansa za proizvođače „Bek“ dogurao
Na međunarodnom sajmu vina i alkoholnih pića u Diseldorfu predstavilo se deset kompanija iz Srbije
• /
"Trodnevni međunarodni sajam vina i alkoholnih pića „Pro Wein 2007“ završen je juče u nemačkom gradu Diseldorfu. Na zajedničkom štandu predstavilo se deset kompanija iz Srbije. Svoje prezentacije na ovoj tradicionalno posećenoj manifestaciji imali su „Rubin“, „Navip“, „Beograd“, RB Global“, „Vinarija Kovačević“, „Podrum „Aleksandrović“, „Viongradi i podrum Jelić“, „Bermet“, „Distilerija Eksclentia“ i „Ulikses“.
Sajam „Pro Wein“ jedan je od najznačajnijih međunarodnih sajmova za proizvođače vina i alkoholnih pića. Reč je o kompaktnoj i vrlo efikasnoj izložbi, fokusiranoj na specifične ciljne grupe. Ovaj sajam pruža prvoklasnu šansu izlagačima iz Zemalja srednje i istočne Evrope da se predstave asortimanom proizvoda internacio-
nalnoj stručnoj publici i ostvare nove poslovne kon-
takte. Drugog dana Sajma bila je organizovana i mani-
festacija „Dunavsko i Adria veče“, na kojoj su sc iSstOvVrĆmeno sa svojim vinima, ŽCstokim pićima, hranom, muzikom i folklornim nastupima predstavili Rumunija, Bugarska, Makedonija, Crna Gora, Hrvatska i Srbija.
Na ovogodišnjem sajmu „Pro Wein“ predstavilo sec ukupno 3000 kompanija iz oko 40 zemalja sveta, a računa se da je ukupan broj posetilaca iznosio preko 30.000..Nastup Srbije i srpskih preduzeća na Sajmu odvijao · se pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, a u organizaciji Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i uz tehničku podršku nemačke organizacije za tehničku saradnju — GTZ sa Programom podrške ckonomskom razvoju i zapošljavanju u Srbiji (WVBE).
M. D.
Investicije za budućnost
Na području budvanske opštine u brojne projekte biće uloženo više stotina miliona evra
Tokom ove i naredne godine, na području Budvanske rivijere u brojnc investicione projekte biće uloženo više stotina miliona cvra, saopštio jc direktor opštinske Agencije za planiranje Alcksandar 'ličić. Prema njegovim rečima, opština Budva će tokom ove godine u rcalizaciju kapitalnih investicionih projekata, kao što su putna, vodovodna i elektro infrastruktura, uložiti 33,5 miliona evra, što predstavlja najveći investicioni ciklus
ikada planiran na Crnogorskom primorju. Najveći deco novca za ovako veliki investicioni poduhvat opštinska vlast će obezbediti od naplate komunalija, od čega sc očekuje priliv od 20 miliona evra.
Samo tokom ove godine, u Budvi će biti izgrađen novi bulevar kroz centar grada, vredan četiri miliona cvra, nova zgrada. osnovne škole, zgrada fakulteta i nOvc saobraćajnice. Na brdu Topliš iznad Budve u toku je iz-
gradnja prvog, vodenog, parka na crnogorskom primorju, u koji jedna kiparska kompanija ulaže više od 30 miliona evra. Na brdu Spas iznad Budve belgijski investitor uložiće u izgradnju golf terena oko stotinu miliona evra.
Krajem ove godine planirano je da započne i izgrad-
nja velikog poslovno-trgo- ·
vinskog centra u centru Budve, vrednog više od 30 miliona evra, a učešće opštine u ovom projektu iznosiće
pet miliona evra. U rekonstrukciju i dogradnju hotela “Avala”, kompanija “Bepler i Džekopson” iz Londona uložiće najmanje 20 miliona evra, a 24 rekonstrukciju i dogradnju hotela “As” u Perazića Dolu ruska kompanija “Njegaturs” 50 miliona. Kompanija “Aman rizorts” će u obnovu hotela “Sveti Stefan”, “Miločer” i izgradnju novog na Kraljičinoj plaži uložiti više od 40 miliona evra, a ruska firma “Vas invest” planira da u hotelski kompleks u blizini Reževića uloži 60
do stečaja.
Stečajni upravnik zrenjaninske fabrike mesa uručio klaničarima otkaze
Posle rešenja Trgovinskog, suda u Zrenjaninu o pokretanju stečajnog prostupka nad stečajnim dužnikom Industrijom mesa “Bek” a.d. u Zrenjaninu, klaničari nekada uzorne firme, koja je izvozila šunke u Ameriku, našli su se na ulici, čekajući da se agonija završi na sudu. Stečajni upravnik Nebojša Bajić podelio je 243 rešenja o ot-
'kazima radnog, odnosa, a za-
držao je još 23 radnika da čuvaju fabriku do okončanja stečajnog, postupka. Ostaje da se vidi kako će se završiti, drugi po redu, postupak pred zrenjaninskim Trgovinskim sudom.
Do tada, uz bojazan, nckada uzornim mesarima
ostaje sećanje da je pre tri decenije tadašnji američki ambasador u Beogradu, kasnije državni sekretar Lorens Iglberger, prilikom poscte
Zrenjaninu, ponudio “Bcku” da u Ameriku izvozi ncograničene količine šunki, na šta su mu dovitljivi domaćini odgovorili da će to biti moguće ako im pođe za rukom da - ukste stonogu i svinju. Anegdota je ostala, ali u “Bek-u” danas nije nikome do šale posle neispunjenih obećanja, privatizacije i blokade računa od 14. februara za iznos od preko 211 miliona dinara.
Predlog za pokretanje postupka podneo jc poverilac DDO “Bckom” iz Zrenjanina, koji je naznačo da ima potraživanja od 18+,16 miliona dinara. Kada je počelo propadanje teško je reći, ali do 2000. godinc *Bek” je nekako tavorio da bi dve 8Đodine kasnije izašao iz “radnog stečaja”. U to vremc u Zrenjaninu je obavljana uslužna prerada za beograd-
ski “Vizelj”, broj zaposlenih
je smanjen sa 850 na 320, ali do ozdrvljenja nije došlo. "Tračak nadc pojavio sc
aprila 2006. godine, kada je ·
na aukciji u Novom Sadu 70 odsto kapitala tog: preduzeća kupio Miloš Jović, fizičko lice iz Beograda.
Ubrzo se ispostavilo da Jović nije pravi vlasnik, da klaničarima nije isplatio obećane zaostale zarade i druga primanja, zbog čega su oni stupili u štrajk.
Po onome što je bilo dostupno klaničarima i njihovim sindikalnim vođama u vreme štrajka, ispostavilo se da iza Jovića stoji Vladan Bcštić, vlasnik “Bekoma”, sin Borivoja Beštića, vlasnika “Pro-bekona”. Tako je “Bek” stigao do stečaja i prvog, poverilačkog ročišta, zakazanog Za 9. maj.
Milorad Savić
INNINIINII II III_INIIJIMIINIIIIRIJIIIINIIJINIIJIINIIIINIJIINIIIRI:IININIIINIINI
Memorandum za
Srbija, Hrvatska, Rumunija i Italija se usaglašavaju o rcalizaciji
projekta koji treba da d
||
|
W
| WO |) O ||| || O MM | M · o |)
||
onese korist čitavoj rcgiji
| |
_ miliona cvra. M Austrijska kompanija “Sora- | _ | _- | via” će, u saradnji sa Hotel- \ o MO sko-turističkim preduzećem | MO | __ , “Budvanska rivijera”, u iz- . - __ 2 7
MAMA | gradnju hotela “Hilton” u MO AN || JJ \ |
ON)
Budvi uložiti, kako je planirano, 40 miliona cvra.
Zahvaljujući interesovanju nekoliko inostranih partnera, u izgradnju budućeg, savremenog, fudbalskog, stadiona u Budvi biće uloženo stotinu miliona evra, kazao je direktor Agencije za planiranje prostora u Budvi Aleksandar Tičić.
Srbija, Hrvatska, Rumunija i Italija će u Zagrebu 3. aprila potpisati Memoran-
| dum o razumevanju u vczZi
sa Panevropskim naftovodom, čime će početi realiza-
| | I ||| M, 00 || MOM) \ | 7 7 | |
Budući naftovod vodiće od Konstance do Trsta preko Srbije
kaspijskog, regiona, odnosno Azerbajdžana, Turkmcnistana i Kazahstana. U projektima naftovoda prcdviđeno je da on dužinom od. 29 kilometara prolazi i
lom Istre, nakon čega bi se podmorskom putem spojio na Trst.
Procenjuje se da bi gradnja počela početkom 2009. godine, a nafta bi potekla
nij Budva i njena okolina su atraktivni za ulagače cija projekta 1.319 kilome- Slovenijom, ali tamošnja 2011. ili 2012. godine. Ve IN | tara dugog naftovoda od ru- vlada zbog navodne zaštite Gradnja bi koštala između ge u e .% •.. • V munske luke Konstanca do krškog područja ne želi da dve i 3,5 milijardi dolar: | “ M a i i Sombor |" Mapa SONI dili: a iko Anketa u 55 ItrOSTr e u Ita 1J afnı u azu u om Or italijanske luke Trst, izjavio gradi cevovod, pa predstav- Od ukupne dužine kroz Hr“Slikarskih siste je hrvatskim medijima po- nik Slovenije neće staviti vatsku prolazi najveći dco
| Peksimov
|\9risti ogranak italij | „anke Inteze” koja | enulo rešenje us
|)
imenila za m
||__Radovi na izgrađi ga-
| 0Vodne mreže u pet op na užičkog region:
“a za ovu značajnu inSSliciju, u iznosu od 15
| liona evra, obezbeđena 412 Nacionalnog inv
'}0voda od Požege d
\ilja, od Požege do K
i}I9rića i od Užica do ČaSline i Zlatibora,
U sremskomitrovačkom “Mitrosremu” u pripremi jc koliko ima radnika zaintcrcsovanih da, uz otpremninu, dobrovoljno napuste preduzeće, potvrđeno jc Tanjugu u organizaciji Saveza samostalnih sindikata u tom preduzeću. Socijalnim programom je utvrđeno da će oni koji budu proglašeni za tehnološki višak otići iz preduzeća uz otpremninu od 250 evra po godini staža.
Poljoprivredno preduzeće “Mitrosrem” prodato je putem tendera konzocijumu domacih kompanija krajem prošle godine. U njemu je danas zaposleno oko 1.000 radnika, a procenjuje sc da će gotovo svaki drugi postati tehnološki višak, pogotovo pošto je, u procesu razgraničavanja, utvrđeno da čak 51
odsto od 8.000 hektara oranica, koliko je preduzeće posedovalo, pripada državi. U skladu sa Zakonom o poljo-
privrednom zemljistu, once”
nisu mogle biti prodate, već će se putem javnog nadmetanja izdavati u zakup.
Najvredniji objekat “Mitrosrema” je fabrika za prcradu kukuruza za ljudsku ishranu “Korn”. Preduzeće takođe raspolaže mini klanicom, farmama svinja, BOVCda i zivine i više ekonomija. Sve ekonomije, sem onc u Sremskoj Rači, raspolazu kotlovima za korišćenje biomase. kao cnergenta, čimc sc ostvaruju znatnc uštede u potrošnji nafte i strujc. Kompletni biljni otpaci s njiva “Mitrosrema” tokom godine sagore u ovim kotlovima, obezbeđujući jeftinu energiju.
Italijanska firma za proizvodnju ženskog rublja Calzedonija otvoriće u Somboru fabriku, vrednu 30 miliona evra, najavio je predsednik opštine Sombor Jovan Slavković. “Fabrika će biti u narednih godinu dana izgrađena u industrijskoj zoni u Somboru i u prvoj fazi zapošljavaće 500 radnica, čija će obuka početi već u maju”, izjavio je Slavković na konferenciji za novinare ĐOvOreći O investicijama u Somboru.
“Italijanska firma za proizvodnju plastike “Ferari? privodi kraju izgrdanju fabrike u industrijskoj zoni, vrednu četiri miliona evra,
koja će početi rad u sep-
tembra ovce godine”, istakao je Slavković. Dobra saradnja Sombora
i Privredne komore Vićence, koja je treća po privrednoj snazi u Italiji, ogleda sc i u Predlogu sporazuma O saradnji koji se već nalazi u Somboru i uskoro će biti potpisan, kazao je Slavković. On je istakao da se privreda tog kraja Italije naročito interesuje za ulaganja u opštinu Sombor gde je desetak firmi koje pripadaju zlatarskoj industriji izrazilo interesovanje za ulaganja od milion do 30 miliona evra. Slavković je za narednu nedelju najavio posetu ambasadora Nemačke u Srbiji Andreasa Cobela koji će se na licu mesta uveriti u mogućnosti opštine Sombor, jer će se ova opština naći u programu privrednih ~ pilot-projekata Evropske unije.
moćnik hrvatskog ministra privrede Željko Tomšić. "Tomšić, koji u Briselu treba da članovima Evropske komisije predstavi pomenuti memorandum, rckao je da će se tim naftovodom u srednju i zapadnu Europu dopremati nafta iz
potpis na memorandum. "Tomšić smatra da još postoji opcija da Slovenija uđe u taj projekt, u čemu bi pritiskom trebalo da pomogne i EK, ali bi u slučaju konačnog odbijanja naftovod zaobišao Sloveniju i protezao sec severnim de-
naftovoda, i to kroz CeVOVOde nekadašnjeg Jugoslovcnskog, a sada Jadranskog naftovoda (JANAF) u dužini od 4253 kilometra.
Kroz naftovod bi, po sadašnjim projekcijama, prolazilo između 60 i 90 miliona tona nafte godišnje.
Kursna lista Narodne banke Srbije
OZNAKA \ALUTE
EUR AUD
ZEMLJA
EMU
AUSTRALIJA KANADA CAD DANSKA DKK JAPAN JPY KUVAJT KWD
VAŽI KUPOVNI JA. KURS
1 80,8856 l 48,1720 l 51,7469 1 10,8564 ) 52,0031
0,0000
SRBDNJI KURS
81,1290 48,3170 52,9026 10,8891 52,1596
PRODAJNI KURS
81,3724 48,4620 52,0583 10.9218 52,3161
212,0712 0,0000
NOHVESKA NOK SVEDSKA i SEK SVAJCARSKA CHE V. BRITANIJA GBP
l
1 9,9424 1 8,7305 l 50.2271 | 117.9090
9,9723 8,7568 50.3782
10,0022 8,7831 50,5293
118,2638 118.6186
SAD USD
l 60,8757
61,0589 61,2421