Дан, 03. 10. 1935., стр. 2

Област Мемел буре са барутом

Област Мемел је аутономна организована јединица под сувереношћу Литве. Аутономија обухвата законодавни, судски, управни и финансиски делокруг; она се простире и на еерска и просветна питања. Званични је језик у тој области литвански и иемачки, оба потпуно равноправна. Према члану 33 Статута о аутономији Мемела сви становници ове области имају једнака општа грађан' ска права, без обзира на њихово држављанство, језик, расу или веру. Ова мала област лежи на ушћу реке Њемен и раније је припадала Источној Прускор Површина јој је 2300 кв. километара, а број становника је око 150.000 дугиа. Национална борба нигде није огорченија на и гротескнија него овде и баш зато је она рпасна по мир у овом крају Европе. Мемелска област )е оцепљена од Немачке на основу 99 члана уговора у Версаљу. До дефинитивног присаједињења Пољској или Литви њом се управља путем комесаријата. После разних нападаја и трзавица решено је 1923 године да се да право суверенитета над овом еблашћу Литви под условом, да она заведе демократски режим и да поштује аутономију. Изгледа, да се литавска влада баш није строго придржавала статута, те је отпочела борба између области Мемела и владе. Диктаторска влада Литве није гледала добрим оком на то да у држави постоји једна област \ са демократским слободама и са парламентом. Из Ковна се чинило све, да се диктатура пренесе по сваку цену и у Мемел и у томе се нису бирала сретства. Свакако у том поступку владе из Ковна било је и извесних разлога, који су оправдавали те мере. Литванци, као носиоии суверенитета мемелске области, нису могли мирним оком гледати ону бесомучну пропаганду, :о)у су Вемци спроводили у тој несрећној области и морали су пристун.ити мерама, које би заштитиле ауто рштет Литее. Пемачка, влада се наметала као заштитник Немаца у Мемелу г просипала је паре међу немачко становништво, организовала путем својих повереника омладинска и верака одељења за пропаганду германства. па и за присоједињење ове обасти Немачкој. Немачка је поставича у једном пристанишном селу конулат са генералним конзулом и мно гобројним намештеницима (16 чинов; !ка), образујући на тај начин центар за немачку пропаганду у Мемелу. Стварно се облашћу управљало чз овог конзулата, који је члановима директорија давао упутства како да управљају Мемелском облашћу. Одавде су се делиле и паре за разне чемачке установе. Уај конзулат је просуо силне новие и чинио сее, да би се овој области лао немачки карак тер. Судије, учитељи и чиновници до биЈали су из Рајха премије, како би били што боље плаћени и како би могли успеитије водити немачку протаганду. Иемачка штампа је иотиомагана из Берлина. а то се све чинило путем „Цајче Штифтунг“-а. Сеља. ии, који нису хтели да се подвргну овим немачким организацијама, били су бојкотовани и нису могли да продају своју робу, нити су могли добити кредит итд. 'Сасвим је нриродно , да влада из Ковна није остала скрштених руку. Гувернер је нашао начина да изигра еећину у парламенту и већ две године је тамо управо трагикомично етање, од кога народ много пати. Немачка је израдила читав систем проњаганде и пренела га је у све земље, 9де живе немачке мањине, да би их ^рипремалп на отпор када на, њих ■дође ред. После Сара дошао је Мемел «а ред.. Румуни су протерали недавко иретсгавннке на.ционал-социјализ-

ма, који је започео тамо пропаганду па широкој основи. Докле ће, пак, трпити Југославија претставника национал социјализма у Београду (палата Риунионе) ми незнамо. Али на. рочито овде у Војводини ми осећамо штетан утицај рада инж. Најхаузена и протестоваћемо и даље нротив тог рада баш у интересу нашит, Немаца. —д—

Туоски Министар иностраних послова у Београду

„Рат у Африци је неизбежан“ изјавио је г. Тевфик Ружди Арас на пролазу кроз Београд

Београд, 2 октобра. — Јутрос у 7.10 чассва прошао је кроз Београд на путу за Анкару турски министар спољних посстова г. Тевфик Ружди Арас. На станици г. Араса поздразио је у име Претседника Министарског савета и Министра иностраних послова г. Мартинац, помоћник г. Министра инсстраних послова. Дочеку су такође присуствовали г. Бранко Лазаревиђ опуномоћени Министар Краљевине Југославије у Анкари и г. Новаковиђ, шеф протскола Министарства иностраних послова, као и г. Алих Ајдар, турски министар на нашем Д^ору са особљем посланства, г. Мелас грчки министар на нашем Двору, као и већи број угледних (Личности и новинара. Упитан од стране новинара о ДРжању Балканског спг азума у вези са последњим међународним догађајима, г. Арас је изјавио да је ксн.

ски споразум стоји иа реалним и солидним базама, које будуђи догађаји могу само јсш да сјгчају. У вези са држањем Балканског споразума у Женаеи, г. Арао је изјавио да је држање, Балканског споразума одређено истоветним изјаеама земаља-чланица спсразума. У вези са италијанскс-абисинским нонфликтом, г, Арас је изјавио да звзнично не располаже никаквим информацијама, а»и, судеђн по онима са којима распрлаже штампа, изгле да „да је рат у Африци неизбежан', и с тим у вези г. Арас је додао да сви треба да желе да с© рат по сваку цену избегне. На нрају, запитан о евентуалнзм понозном наоружању Дарданела, г. Ружди Арас је потврдио да је држање Турске у том пггледу јасно одра дио у својим изјавама, које је дао пред Саеетом Друштга народа.

Кинески зид око Мађарске

Будимпешта, 2 октобра. — Разумни појединци међу новсм мађарском омладином све више осуђују што се Мађарска у сваком погледу вештачки затвара пред суседима и пред Европом уопшге. Пголедице тог бојажљивог става Мађарске су врло тешке и постађе судбоносне наРочито за њен културни живот. Све чешђе су жалбе да мађарски средњи слсјеви не знају стране језике, ни европске, ни суседне. Према последњој стати стици главног мађарног града од 9,000 тамошњих високошколаца 4.700 студената гов-ре само мађгрски, један модеран језик зна само 3.100 студената. У том погледу Мађарска ззсстаје за свима својим суседима, али при том тално хва»ли своју кул. турну улериорнсст. У земљама око Мгђаоске сваки високошколац зна бар један, обично два европска језика. док у Мађарској једва тређина високошкслаца зна рђзво немачки или језик некојег суседног народа. То повлачи за собом дд стручне студије у Мађарској запињу на сваксм пгљу. Због тога Мађари не могу да прате ни развитак науке и технике у инострзнству и да ревидирају своју науку, специјално гране као што су географија, историја. етнографија итд. У тпм пОгледу су после рата били узалудни сви пгкушаји и труд, да се на мађарским високим школама вагпита омл^дина са зн?њем страних језика. Професори Мелих, Бајза и Бонколо, имају у сво?им славистичким семинарима једног или два студента, који су искључиво помађарени чланови суседних на^ода и који у тој средини недовољне квалкфикаци’o заузимају лако и у младим годинзма значајна места, Из тог разлога је мађарска лингвистика п^вршна, о суседним народима у Мађапској пишу слабо обпазовани људи и то још ради ефекта, дакако без контроле и критике. Тиме се м~же протумачити првенство помађарених мла. нова суседних н»попа међу Мађапима. Ти љмди доспевају у нижу и мање културну средину и немају ксн-

Правници у МЕђарској обично но знају стране језике и због тога је ниво мађарске прЈавме литератуРе врло низак. Лекари, профессри и техничари знају врло м ; *ло стране језиме и често је за њих судбоносно то недовољно познавање језика. У том гледу најгоре стоје официри и учитељи, као и државни чиновници уопште. Што се тиче језика сус @ Д ких народа, то је приликом сад^шње рефсРме средње чжоле поново сдбијен предлог, да се ти језици факултативно заведу на некојим средњим школама у крајевима, ксји граниче с дотичном државом. Тиме со Мађарсна поново затвара и поставља против зближења са суседима, па и с језичним мањинама на свом територију, којима не дсзвољава мањинске нарсдне шко ле. У Мађарској словачки говори 490 хиљада душа, југо^овенсни и румунски по 200 хиљада душа, немачки скоро један мили-н душа. Али ти људи не могу прзтити култуРу на тим језицима, њихово знање тиме опада. Ове године су некоје високе школске организације у (Будимпешти саввз Турул) псКренуЛе акцију за курсеве језина суседних народа. Због нетрпељивости шовикиста, аиција није имала великог успеха, 1015 људи су се разишли без курса и учења. То је жалостан доказ несташице добре воље у Мађ 3 о СК °Ј- Пооледице тсга ђе међутим, Мађари бр зо осетити и претставници науке у Мађарској веђ сада јадикују. (Центропрес). Оснивање Ј.Р.З. у Каћу

Каћ, 2 октобра. — У недељу је у Каћу извршено оснивање Ј. р. з. На скупштини је извршен избор управе Месног одбора у који су ушли: претседник г. Лазар Веркић, потпретседиик г. Стеван Јовић и секретар г. Мплан Стејин. У одбор је ушло више угледних грађана. Као делегати за срески одбор одређени су г. г. Лазар Веркић и Миливој Вуковић, свештеник. (Дан)

У Банатском Карађорђеву основан је месни одбор Ј. Р. З.

Петровград, 2 октобра. — У општипи Баиатско Карађорђево основан је меспи одбор Ј. р. з. по инструкцијама г. др. Боже Анкића, адвоката из Петровграда. За претседника је изабран г. Стојан Ковачевпћ, ратар, за потпретседиика г. Стоба У зелац, ко. вач, за секретара г. Лу/ка Мартиновић, бивши подбележник, за благајника г. Сима Гаковић, ратар. Чланови одбора су: г. г. Реља Бањац, Велимир Мартинов, Гојко Самарџић, Сима Радић, Миле Рапа, Божо Михић, Мита Ћурчић, Илија Поповић и Ђура Остојић. (Дан)

Оррганизовање Ј.П.З у Банату и Бачкој

Из канцеларије Ј. Р. 3. у Бгограду умољена, смо да објавамо ово саопштење: „У једном банатском ласту нз. ншло је саопштење да су у Београду на једној конференцијн бавшах радикалних првака из Баната и Бачке одређени политичари који ће спровести организацију Ју’ гословенске радикалне заједнице у Банату и Бачкој и да су одређени за срез велико бечкеречки г. Никола Бешлић, за срез велико кикиндски г. Стеван Будишин, за срез Јаша Т^мић г. Лаза Будишин, за срез ново

бечејски г. Секулић, за срез новокањишки г. Обрад Кузманов итд. Према статутима странке, за од ређивање делегата за организовање Југословенске радикалне зДједнице надлежан је искључиво њен Изврш ни комитет. Према томе горње решење неке анонимне конференци’ је, као и друга томе слична, немају никакве вредности: како помену’ та лица нису озлашћена да врше посао кога су се латила, то ни организације које се на тај начин ненадлежно и самовољно стварају не припадају Југословенској ради. калној заједнициЛ.

2