Дан, 03. 10. 1935., стр. 4

НАША РУБРИКА

Штрајхерова победа над „бирократијом"? У министарствима и Другим зван>и?ла Ра’ха после обављеног чишћењг нема више Јсвреја па ни полуаријеваца чинсвника. Вођа одељења за источну Европу и источну Азију, учени директор г. Мајер је и поред нарочите наклоности према њему од стране министра спољних послова морао напустити звање после нирнбершких вечаности. Аријевски параграф у чиновничком закону извршен је темељито и постао је сувишан. Ћутке је стављена ван снаге и сдредба о Јеврејима чиновницима пре рата, о онима који су суделовали у рату и оним чиновницима Јеврејима, чији је син или отац погинуо у рату. Те заслуге су сентименталност. Свим судијама и нотарима у Немачкој достављен је упитни табак без рубрике, да ли су суделовали у рату. Рачуна се да ће бити отпуштено још око 70 судија и још веки број Нотара. У Рајху се говори о потпуној псбеди Штрајхерсвој, али се сумња у његову тврдњу да је он победио и „бирократију". Гајде се не могу потиснути Јуче сам лутоеао из Веограда кроз Срем вo3oм п Р ема Нсвом СаДУ> Код Чортановаца је застао воз и из једног вагона 1П класе чула *—■' се песма уз пратњу гајдаша. Момци су сасвим складно певали један познат танго, а гајдаш се трудио да их послужи пратњом. Сем неких модулација, које гајде нису биле у стању да прате, сасвим је пријатно било слушати овај концерт веселих Сремаца уз пратњу нашега гајдаша. Прастаре гајде неће ни у XX столеђу у музеј. Оне се бсре за своју вечност. И сад нека ко проба рећи: „налик гајде на музику“... Мемел је немачки „Фелкишор Беобахј 1ш у; | тер“ јаеља зашто је ј Мемел немачки наводећи, да су Мемел основала немачка бра1250 године; да је Ј немачко евангевтичка «• Лутерсва црива у Мемелу славила 1833 своЈу 675 годкшњицу; да је дивну слнку на олта ту Св. Јохзнитско цркве псклонио Фридрих Вилхелм IV; да немвчко псзориште пост ји 150 година у Мемелу; да је 1802 год. састао се немачки краљевски пар са руским царем Длександром I; да се тамо родио немачки астронсм др. Вилхелм Аргеландер; да је Судерман син сца из Мемела итд. По овом схватању би они могли исто тако погласити румунски Бачат за немачки јер се тамо родио Пенау, Трансилванију јер се тамо родило маса немачких песника, уметника и писаца, Хрватску јер је ггмо давно било немачко п^зориште; Срем јер се у њему родио др. Крофт; . Зрбас, јер ј е тамо живео и на културном пољу радио проф. Тајбб« ; итд. : Много су сумњиве о&е нсве теори- : е трећег Рајха... ј

ЖИВОТ НАШИХ ЉУДИ И КРАЈЕВА

Одобрен је упис 30 ученика у први разред напионалног одељења вршачке Учитељске школе

Решењем г. Министра просзете сдобрен је упис 30 учензка у први разред националног одељења вршачке Учитељске школе. Драма томе она ће школа током школске 1935/36 год. продужити свој редован рад. ђ/Скаутско друштво у Кули одржало је редовну годишњу оКунштину на којој је управа упознала чланове са прошлогодишњим радом. Из извештаја се види да је рад био веома плодан и да скаути из Куле заузимају прво место у Дунавској бановини. Приликом логоровања на Палићу одликовани су члановл кулског стега и то: Иринка Трајер, В. Павлаковић и Ј. Паљан. Окупштина је једногласно предложила за одлњ ковање Савезу скаута стаоешину стега г. Ђорђа Дракулића, учител^а, који већ 10 година неуморно ради на развијању скаутизма. Дан Матице словачко одржан је у Слованксм Арадцу који је организовао централни одбор из Бачког Петровпа. Свечаност је била испуње-на нарочитим тачкама од којих је најуспелија приредба дилетантског друштва из Б. Петровца које је са успехом приказало позоришни комад „Тврдоглавци". Овој претстави присуствовао је рекордан број публике. Од дилетаната се парочито истакао доором глумом и познавањем улоге г. Владо Годра као и г. Јан Бохуш. Исто тако показали су познавање позоришне уметности гђице М. Терекова, В. Чањова и А. Спевакова. 45 кг. шверцованог дувана откоила је финансиска контрола из Новог Бечеја код Андраша Хорвата из Врањева. Хорват је одмах саслушан, а дуван заплењеп. Исто тако заплењен је пронађени новац код Хорвата који је он добио за продати дувап. Скочила ј е у бунар и удавила се Ана Јухас, домаћипа из Ноног Бечеја. Ана је у последње време са својим мужем живела у рђавим односима. Муж ју је тукао и злостављао. Судска комисија извршила је увиђај и^ обдукпију леша и установљено је самоубиство па је отпала првобитна претпоставка да је по среди злочин. 20 комада сеферина, 10 златних дуката и 1 златан сат са ланцем непозната лица украла су Живи Васиђу, угледном економу из Јаше Томиђа, проваливши у његов стан. Ва-_ сић је крађу одмах пријавио полицији која је иовела енергичну истрагу. Краву ј е чувао на папти деветогодишњи дечак Жива Мигин из Црепа. је. Док је крава пасла, дечак је конопац којим је била свезапа обмотао себи око руке. У једпом момепту крава се поплашпла и почела бесомучно да бежи, а за собом је пову. кла и дечака, кога је вукла неколико стотина метара, тако да му је сломила руку и испребијала га по це. лом телу. Касније су ухватили кра. ву и спасли дечака, који је већ бно изгубио свест. Пренет је у петров. градску болпицу, где му се указује помоћ.

Враћајући се са бербе кукуруза пао је под кола, натоварена кукурузом, Стојан Стојанов, старац од 65 година из Сефкерина и од заћобијених повреда, после краћег времена, умро. Стојан је са пеким Цигапима надничарима брао кукуруз и на њиви со с њима нешто посвађао. Постоји сумња да су ови Цигани у осветничкој намери бацили Стојана под кола. 0 случају је извештено Државно тужиоштвп у Панчеву. На лице места изашла је комисија коју су сачињавали истражни судија г. Боривоје Павловиђ, државни тужилац г. Стеван Девечерски и судски лекар г. др. Милета Чолаковић. • с’ Бивши ексном Бановинске болнице у Петровграду, Душан Кракановић, који је оптужен да је извршио низ злоупотреба у болници и коме је суђење већ отпочето пре неколико месеци и одложено, налазио се до сада на лечењу у болници. Међутим, Кракановпћ је поднео извештај 0кружном суду, у коме извештава суд да је оздравио и тражп да се пусти на слободу да се из слободе брани. Међутим,. истражни судија одредио је против њега истражни затвор. Истрежни судија суботичког 0кружног суда г. Север Звекић вратио се са отсуства и преузео дужност од свога заменика г. Анте Старчевића. Први црквени сабср Бачке католичке бискупије одржаће се у пролеће идуће годипе. У јесењем циркулару бискуп г. Лајчо Будановић, саопштава да ће се први сабор сазвати п између осталог ретпавати и питање устава бискупије. За сабор се већ чине припреме. Прва буњевачка смотра под заштитсм бискупа г. Лајче Будановића отворена је у Суботици. На свечаном отварању и седници присуствовао је бискуп г. Будановић, паролни посланик г. Јосо Вуковић и многи угледни грађани. Смотра јс добро посећена. Нову католичку цркву у Ђурђину осветиће у недељу, 6 о. м„ суботички бискуп г. Будаповић. Истовремено биће извршено освећењо новог црквеног звона.

Прва старокатоличка служба на нашем језику у Барањи

Брањин Врх, 2 октобра. - У недељу је овде одржана прва служба на нашем језику у старокатоличкој цркви. Овој служби присуствовали су делегати црквених старокатоличких општина из Јанковаца, Хабјановаца, Андријашеваца и Осека, са својим жупницима. Прву службу на нашем језику служио је старокатолички жупник из Хабјановаца. Проловед је држао г. Черчек, старокатолички бискупски викар из Новог Сада. (Дан)

Пре 60 година

(Из говора којам. је потпрет. седник Матице Српске Миша Ди' штријевић отворио гмвну скуп. штину Матице): „... држим да је на месту ,да се баци један поглеи у будућност. Сав досадањи рад, ма колики да је, треба да се изгуби да га нестане према оном раду ко. ји по своме позиву и задатку Ма^ тица Српска тек у напредак тр^ ба да развије. У тој намери, да се што више шири и развија Матичи на радња око просвете, и пресе’ љена је Матица у Нови Сад. Бу. дућности је остављено да попуни све празнине и недостатке у доса' дањем раду Матииином. А ово Iге се истом онда постићи моћи кад књижевници и интелигенција срп’ ска буду око Матице боље при. ањали, а народ се наш у гушћим ројевима око Матице своје пракуп’ љао буде. Матица Српска нам је све и сва, она нам је наша акаде' мија наука, јер она је једина која шири и промиче књижевност и науку у маси нашег народа, она нам је наша велика школа, наш универ’ зитет, зато јер је посредница између страних великих школа и си. ромашних синова нашег народа. И оншзеооди окпрМ ош Аш друштво нашег народа, треба с топлим срцем да пригрлимо, како би у другом периоду од 50 година ону и онакву радњу развити мог. ли какву су јој оснивачи њени за' мишљали, какву и данас сваки ис’ крени патриота од срца жели“. (Застава, 3 октобра 1875). „Јуче је новосадски гимназиски патронат држао седницу, у којој је изабрао Андрију Матића канди’ дата професурс, за професора ма. тематике и физике, а сивачког ђа’ кона Милана Тшрића за катихету. Уједно је у тој седници досадањи привремени гимназиски управитељ Пушибрк постављен за управитеља на три године“. (Застава, 3 ок. тобра 1875).

Суботичка привреднд недеља И Путоваб&е у пола вдеие 11 иа држ. железиицама Од 12 до 20 окт јевтине цене у радњама. Изложбе концерти — спорт и забаве

Прогноза времена: са Нови Сад, 2 октобра. (А. А.) Прогноза времена: Европа: Ваздушна депресија захватила је већу западну половину Европе, одржавајући облачно и киш но време. Висок притисак са ведрим временом одржава се на крајњем источном делу Европе. Југославија: Наоблачење на већој западној половини. Кишни талас захватио је западне крајеве долине Сплит—Бања Лука—Вировитица. Ведро на крајњем истоку и југу. Температура мало опала у западним и северним крајевима. Минималпа температура Зајечар 4 максимална Београд 31 степен. Прогноза времена за 3 октобар: Облачно време са кишом на махове захватиће целу нашу Краљевину. Местимично јак ветар. Температура ће мало опасти. Сунце излази у 5,37, залази у 17,17 часова.

4

3 - X - 35