Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, стр. 199

ОДГОВОР МИХ. ФИЛ. ГРУЈОВИЋУ 179

мн бн га узели за толмача, да намђ протолкуе на неколика, мета ово нЂгово писмо.

Т'. Овде могу заклочити, да е кон од Рецензанта себи ласкао бнти Толмачом Србска Езнка — пак без дбла и содржаша гладулотби (наравно) на писаре срдосе онда, ков сад гди никаква места ни нафмана неимало опоминнти, опорочавало. ГР. Валлда е Г. Грутовићљ све чинто изљ злобе и изђ зависти, што е чинјо, па ммели, да ни друми нико ништа не може рећи ни учинити изђ другога узрока и намђрени. Нека, онљ благодари Богу, или слтепон срећи, што онљ садђ не тладуе ; а Рецензенту ако и нје остало одљ брата тудђе муке, онђ опетђ јоштђ нје дошао Г. Груговићу на чанакљ (нити ће му доћи).

ТГ. Да 1814 Године кромђћ особе Граа Орурка, и нфгови служитела, и Тна. Кодежског Совђтника Недобе, жје теднога Русса од онмш коп су пред тим с поменутим-Графом у Срби бмвали у бечу било нје.

Р. Особа Графа Орурка и нђгови служителљи и Г. Недоба , то 11 е више одђ пола десетине; а да оно запнта о Србекомђ езнку, нје требало више него само еданљ. А кон е тап бно: То мнелимо да Г. Грутовићљ, као оваковнећ Министерђ, не ће одђ насљ ни тражити (да имена правн и поштенн моди мешамо у наше распре).

Т'. и ако су она — писма, не СОлавенскћи не Руссти п не Србски писана била, врло лобопитно каковим то Езмком била су писана —

Р. Познаесе Министерска глава! Она све сани и мисли о писмима. Ни есу била писма никаква (а Тоштђљ манђ нљгтова, некђљ се не бои), него печатана кнђига !

Т. Што се тиче о начину у Срби писана, онађ е како што ово л пишем у свему сходан', и могу слободно ретђи, моце много исправнји И совршени омвсао ест.

Р. Што е писао Г. Груговићљ оно е могло бнти овако, као ово нЂгово писмо, али што су писали други, оно е било (као што ви садђљ у Србти) млого и млого болћ. Ови су се ондашнљи писари могли разделити у три реда: у првомђ су реду бмли прешавши одовудђ учени моди, као н. п. беодор» Филитовићљ или Божа Груговићљ, Тованљ Савићљ али Иван ТОговићљ, Отефанљ Живковићљ, Стефану Филиповића, Максим ишићљ по т. д. У другомљ су реду бнли прешавши одовудљ моди сваколки званја и чинова, н. п. било е шегрта, калфт (трговачки и маИсторски), трговаца, маистора, тропалица, магистора, дака, каплара, ајоша, попова, растрига п Т. Д.

12%