Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Oea IE

levrejski je narod od mairauijega SVOS doba bio usled svoje rasejanosti vrlo prikladan za asimilaciiu i neprestano izvržem udjemim naioštrijim navalama. Nakon razotenia hrama nema viša zemlje, ede ne bi Židovi bili u manjini i to u DreZrenoi maniilni neželjenih gostiju. Svagde su Oi kao trgoOVCi i obrtnici u živom kontaktu s okolinom te izvVrželi tako nienu neprestanom utecaiju. I što ie jevrciska kultura bila viša i Što ie blagostanie Jevreja bilo veće, to su i zapreke asimilaciič bile slabije i redic.

No asimilaciia deluje evolucioio. Niede nije od ortodoksnoz Jevreia prožetog Verom ı tradicijom najednom nastao odmetfnik. Proces otudiivanja od Jevreistva napredujč postepcno i prolazi neke stanovite faze, od kojih ie rezultat svake

„kasniie Taze sve manie vezan za Jevrejstvo, dok konačno za-

dnie faze nemaju ništa ili skoro ništa zajedničko sa jevreiStVOITI. Prvi korak i uiedno preduvet za asimilaciju icst prolena jezika t. i. poprimanie iezika okoline. Kolikozod se taj korak možda činio vrlo malo opasan, to ic iezik ipak za održanic naroda od velike važnosti. Jezik ie izričai misli i njedno sredsivo saobraćaja medin ljudima. Poprimivši jezik svoie OkOline, Jevreji su srušili iedan od naičvršćih bedema, koji ih ie čuvao od uticaia okoline. No Jevreji su, osećajući instinktivno opasnost, koja im preti odatle, i znajući da bi se poprimanietnı iezika okoline mnogo olakšalo i pospešilo mešanje s neieVrĆima, istina primali iezik okoline, ali su ga preudešavali ma svoje prilike i stvarali tako od njega jezik isti, a ODčt različit od iezika svoje okoline. Naibolii ie primer „Jidiš. Jidiš ie nastao od nemačkoga jezika, ali on ie toliko pronikmut jevrejskim elementima, da ca se može smatrati iezikom napola: jevrc|skim. Jidiš ie bio duco. a i danas ie ioš jako. otpormo sredstvo profiv asimilaciis. Istočne mase Jevreistva bile su sve dotle nedokučive za asimilaciju, dok ie u njima jidiš bio iedini jezik. Il čim ie pojedinac napustio lidiš za voliu jezika okoline, ispadao ie on smesta iz narodne mase, i iz onog lanca tradicije, koli sa je vezao s prošlošću i pokazivao mu put u budućnost. Isti slučai, kao što ie ovai s jidišem za istočne Jevreje, bio ie jezik »španski« za Jevreje u zemliama, gde se govorilo ponaiviše španiolski. | tako su ti iezici, i ako tudiega porekla, postali SvVoimom jevreiskogza naroda i njegovim Štitom protiv presizamnia okoline n narodno njiegovo telo. Promena iezika bila is brža kod onih sloieva naroda, koji su stajali u živom kontaktu s okolinom, i koji su, bilo zbog ekonomskih, bilo zbog drugih koih razloza bili ovisni od svoie okoline. Promena ie bila brža kod treovca nego kod obrtnika, a kod oDbrtnika brža nego kod seliaka. Promena iezika ima za posledicu promenu celoga stava i mišlenia o svetu i Životu, o moralu i religiji, O tradiciji i običajima itd. Sin ne shvaća oca. a otac ve razumije sima. La-

221