Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

WO O U DS SA M, 2

ma mnozo. ali ie on meni oduzeo gZO{ovo svie. Svaki svoi slobodni momenat gledam da upotriebim za mi. A ipak mi dolaze časovi, kad mi ie svega dosta, kad mi sve postaje gluDo i smiješno. To ie dakako osobito onda, kad mi moi kod kuće počnu prodikati.

Moia mama. se liuti ma mene, Što ne učim kuhati. A kada ću? iKiroz ticdan sam m uredu, a u nedielim imam od ujutro do predveče sastanke. Jedamput me jie mama psovala, a ik tome ioš sastanak nije uspio. Bila) sam miprav-o mibikemna, Fiiela sam sa odreži svega. Mislila sam: ili raditi sasvim ili nikako! Došla sam u našu sobu, da se oprostim od mie, od stolaca, ormara, peći, od svega. Dodiem ti ia n niu, a bilo mi ie užasno. Gledala sam žalosno sve predmete. Svaki mi je nešta pričao. I vidiš, nisam imala snae ·da, pogledam uumiegovi (Hierlovu, moi dodatak) sliku, ali ma, koncu "se odvažim i pogledam ga ravno u oči. Čim sam ga pogledala, zastidila, sam se od pomisli. da. ca 'kamim ostaviti. Bilo me ie stid pred miimm i pred) samom sobom. Zaplakala sam. Kad sam se umirila, molila sam ga DOogle-

~ dom, meka mi oprosti.

Odonda sam sa ioš diublie zakopala u svoju dušu. Kad se sada moli što cod proive ili kad imam premaJo snage, oledam sa (imam ga i doma) i om mi daie nove snage.

Say moli unutarnji život ispimjen ic cionizmom. Eto pred 14 dana išle smo na neku zabavu. A. ı B., ioš su se nekako snašle, ali ia nikako. Osicćala sam se mediu. onim liudima strana i posve daleka. Sve mi ie bilo prisilizmo i ukočeno. A. se inti ma meme i veli, kad već dođemo među liude da se zabavliamo. zašto se omda drŽiš tako! Ali ne mogu biti drugačija. Samo s našim liudima mogu ida budem onakva kakva ijesama.

Ima li iasnijeca dokaza za ovo uwvlačemie nu sebe, u maš krug, pDovlačenie iz spoliašnieca svileta.

Istina ie, takovih dievoiaka imade malo. Naivisći dio niie ovakav. Jedne su od mijih i kod mas samo zbogz zabave. Druge doduše shvaćaiu naš i svoi Tad ozbilmo. ali pored toga nikako ne misle da se-istrpmniu iz SDOliašnieca sviieta. Za miih ovo iDitamiej

nije toliko bolno, kao za prave naše dievoike. Ome m tom pogleku mijesu pokretom mišta prikraćeme, miima O pače daie mogućnost upoznavamia, i time im olakšava iudaiu,

"Tako dakle dolazimo do ove konstatachje: Dobro je za dievoiktiu ući "u Savez i pokret, ali mu ne smiie DOsvetiti sve misli i osjećaje. Čim to učini, Čim počinie ida ciomizam smatra maivyažnijim ličnim pitamjem, koje ima prava da traži sve od nie, ona biva ibačema — u pogledhni uklaie: — muipozadirin iza oomih drugarica, kojima 'e CiOnizam ipak samo neke wirsti igra.

Ovo međuto ne bi bilo opasnoPPriie svega ne smijemo zaboraviti, “da i kod djevojaka i kod mladića, prirodno mastupa vrijeme, kad za miih ima samo ijedna naiveća briga: sivaranjiv mporodice, stupamie m brak. Osamlienost postaie mepodnosliva, ideali ne mogu da dadu više, smisao životu, ovako poledinačnome, mnegzo treba života u dvoje, u kojemu se sliievajtm dva vrela u novo struijanie.

U tome času i za naše !dlevoik.oe cionizam bledi pred dim najnaravinijim zakonom života. One moraju da se ogledait za drugom, u kojemu će tielesna liubav, i idealno maštanmje nmaći jednako viriledam subjekt i obiekt.

Ali tude nastaim teškoće, kojih u drugih dievoiaka mema. Za druge ie manie ili više (više više nego manie) jasno, da Će poći za prvu dobru partijlu. Dietiniska su zamišljiania idlealnogza fauža dotle izbliiedila pred Kkrutoul stvarnošću, DDosta ie, ako ie on samo bliieda sema negdašnieca ideala.

U naših dievolaka mastajie borba: stranac — a naši dečki? Godinama odgajamo* omladinu za mov Život: hoćemo stvaranje move porodice, gde Će < porodm djece da se rodi i njihovo Žždovstvo: drugujemo s (dievodikama. A kad onda dođe čas odluke za živet — gdie li smo to ostali?

Nije tude riieč o dievoikama, koje maškćFHm -i.š.- uml rdgz umil bisk iml cstajn mrevareme u mailjepšim madama. MRiječ je o našim zaiedničkim cilieyima. Kako ćemo da stvorimo movi mDorodicu, kola Će odisati našim duhom, kad mi pri stvaramiu odluke ni frlem ne mislimo na tai naš osnojvmi cili.

335