Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Rabin Ignjat Šlang, Beograd: O Jevrejima na severoisloku Eyrope

Svojim mlađim prijatelima. čitaocima »Hanoara+, DOsvećulje?i ovaj članak, koji sadrži glavne dogadaje iz prošlosti Jevrejstva hi teritorijama današnie Poliske, Ukraine, Litavske, Pasie i Besarabiie. Jevreisko stanovništvo tih država sačiniava kompaktnu masu paroda, a Jevreistvo u opšte smiatra taj deo svoga naroda kao rezervoar svoje snage i svoga otpora od asimilacije.

U opštoj istoriji pomenutih zemalia govori se o boravku Jevreja u 8. vekm. Oni su Imali verske opštine u raznim gradovima pored reke: Visle, Volge i Unjepra. Ne može se tačno ustanoviti; kolim su putem došli do severnih krajeva. Verovatno je da su kao gradami rimske imperije imali pravo na slobodno kretanie po celoi teritoriji. Pošto se mjlhova sloboda wu sopstvenoj zemlji sve više skučavala, iselili su se Jevreji iz Palestine, Siriie i Mesopotamile u Evropu. Neki su išli preko Male Aziie, Balkanskog Poluostrva, Madarske i Nemačke. drugi opet putem Sredozemnoez Mora preko Italije. Bilo ie i ovakvih. koji su uzeli put u Evropu preko Misira. Tripolisa, Alžira i Maroka. Činienica ie da su se ovi. o kojima ie ove reč, skupili u većem broju srednioi Evropi već ı sedmom ji u OSIOm VEKI.

Radi boliee razumevania dodirnućemo neke pokrete iz poliske i ruske istoriie u koliko su vezani sa dogadajima ievreiske prošlosti.

Poliska istoriia priča nam ledan događai, koji će nain služiti kao nagoveštenie tamošniih prilika u 9. veku. Ma da novi istoričari prestavliaiu stvari više kao legendu, ipak mam daie oslonac. na osmovu čega možemo utvrditi, da su Jevreji tamo Živeli u većem broiu. :

Priča. o kojoi ie ovde reč, glasi po Krauzeru: da se polsko plemstvo posle smrti Voivode Papiela, n godini 842. niie moglo. sloŽiti u pitamiju ličnosti kojia će ca naslediti. Plemstvo ;= zato rešilo. da se prvom pulniku. koi će drugog dana ući u grad (Krošvic) Drizoa kralievstvo. Postavlieni čuvari kapija doveli su rano iziulra li kralievski dvorac umhvaćenog Avrama Prohovnika. iz bliskog sela Prohovnik. Ulazeći u dvorann doviknuli su mu plemići: »Nieh Žžiie krul naš!« Kada su mu obiasnili stvar. Avram ie odsudno . odbio ponuđenu mu kralievsku krunu i zalagao se za vlastelina Pijasta. koga je predstavio kao naidostomiiez za Vojvodu. Plemstvo e prihvatilo predlog i sam Avram muelnuo ie Piiastu kruni na glavi.

I istoričari, koji spominiu tu epizodu kao legendu, priznaiu: da ie u O. veku bilo Jevreja u zemli. Međutim, niko od istoričara. ne osporava fakat, da ie Voivoda Lešek, u 905. codini; dao pismenu dozvolu Jevrejima, pa i doselienim iz Mađarske i Germaniije, da mogu slobodno trzovati. služiti Bosu po svoijci ver!. suditi si u me-

344