Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

—r

Teodor Herzl: Gostiona „Kod Anilina“

Bio iednom čoviek. a u njega žena svadljiivica. Svojom mu ic mušičavošću dobrano ogorčavala život. Ali ie niega ova nevolja iače potresala nego ostale muževe, kojih žene psuiu ier niie bio tek profesor filozofiie nego i čovjek, koji ie razmišliao o onome, Što oko iajega biva. Nadasve ie liubio mirno saniarenie radne sobe. A kad Di zasieo u mirisu knjiga pa čitao ili pisao. ili kad bi u sutonu snatrio u dalinu, navalila bi počesto a ni glupavom svađom. Kad bi mu ovako razbila liiepo raspoloženie, ražalio bi se čoviek nad samim sobom i pobiecao od kuće. I ovako, u nevolii i dadu znao bi da se uporedi s biiednim psetom, što trčkara amo tamo i ne umiie da scbi pomogne. Bio ie nedruštven, pa ne mogaše da podnosi zaparu i raZgovore uz krčmarski sto. A kad bi se ubiien od umora vratio kući, započela bi igra s nova ili bi u kući vladao grobni mir, koji ga ie svoiom tupošću ioš jače potresao. I kako to. gzdijekad biva, naučao. ic filozofilu. a da ie sam niie imao.

Jedamput uveče zaigrala gospoda profesor svoi kolo neobično žestoko, i filozof — miesio da ic ukroti oštrim ili veselim riječima

'kako bi to učinio svaki pametan čoviek -— otrči trkom odlučivši, da

sve to dokraiči. Htio ie ravno u vodu, ier nije nalazio drugi izlaz. I trčeći u svom iadu ipak ne mogaše, a da se zlobno ne nasmiieši misleći o tome, kako li će mu se žena zaprepastiti. To biiaše teška, ali pravedna kazan, što će da je svali na niu svoiom smrću. U gimnaziilama budućnosti bit će ioš strahoviiiom figurom od domaćice Sokratove. Ocrta u duši naibliže posliedice događaja: koiemu sada hladnokrvno pristupa. Na opsežan nekroloz u četvrtgodišniaku za filozofski studii smile iamačno da računa. Nekako ga bolno dirmula pomisao. da će gospodina Schreiera iz Jene pozvati da popuni ispražnienu stolicu; jer upravo gospodin bi mu Schrejier bio nepriiamim nasliednikom. Ali ie doskora spoznao DraVu sadržinu OVC liubomore: to se maskirano iavliala životna volia; i oni ic srčano odbaci. Kad filozofi polaze u smrt, gledaiu na sve s veličinom pa su spremni čak i na to. da će im nasliednikom biti čoviek poput Schreiera.

Profesor koračaše brzo i sigurno kroz moć: kao čoviecek, koji fačno znade svo: put. Napoliu, van grada, ima uz rileku Kkrai. koli odavna već vole samouboiice, pa ga narod nazva »posliedniom obalom«. Tude, ı oštru zavou, struia ie rijeke bila naročito iaka. Tko se ovdie bacio u vodu, nije se Više vratio. Veseli šetaoci klonili su sz posliednie obale, pa se i profesor sjetio, da već odavna nile ovamo dolazio. Zamiietio ie ovo Do velikoi tvornici; niie se mogao sietiti., da je ikad raniie vidio ovu zeradu s visokim dimmiacima. Dalie dolie, tik uz posliedniu obali izrasla ioš iedna kuća, koja se raniie niie tude nalazila, a pred kapiiom te kuće drhturilo ie mutno sviietlo. U tom osvietlienin pročitao ie. profesor nmnapis ma cimeru:

339