Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

zahvati čežnia za visom i bistrim izvorom, koji iz njega izbija. Svaki između nas ireba da se ideino ustali, da upozna ideju u nicemu čitavom obimu, da bar jedamput okuša nienu vlast i snagu, da Di mu se usiekao u dušu, u srce, u mozak i u voliu onaj fanatizam ideje, bez kojega maš Savez me može obastati. a pokret me može napredovati.

Hoćemo, da nas bude više. Ali i pridošlice ne smiju biti zori od preteča. I ne će biti gori, jer su iz iste građe, iz koje je isklesan i tai uži krug. Samo Što treba ruke klesarove, a treba i da svaki sam teše i popravlia sebe, kako bi zdrav i čitav ušao u naš krug,

Logor nam daje prilike i za iedno i za drugo. Tu nema DTiređivača i gostiju, ti: smo svi iednaki i svi smo iednako odgovorni za uspjeh ili nenspieh kempa. Svi smo tude iedan jedini krug, Tiitko nije ni bolii ni eori od ma koga drugoga. Samo onaj, koji sam oftpadne, ne pristaie u kruz. |

____Time će se dakle osjetlivo proširiti savezna jezgra prilaženjem movih liudi, koji imadu u Dai mieri da osiete odgovornost za naš SavVeZ.

A pored toga proširenia treba nam i produblienia. Ideia treba da ovlada nama, da nam odredi put i da mam dade snage.

Iza logora neka u Savezu bude zdrava jezgra od stotime lindi, kojima cionizam me će bili samo riječ i program, nego Čim i dielo. Ta će jezgra povesti Savez bolimm putevima i bržim temDom do našeza nepromienlivog cilia: saradnie u izgradnii hebrej ske radne Palestine, a po toi saradmii do obnove našega Židovstva.

D. Paulić, Zagreb: Plitvička jezera

Naš prvi logor svakako ima da nas približi prirodi. Sretni smo, što će, prvi kemp biti upravo na Plitvičhim jezerima, u taho divnoj okolici. Da bi svaki hempaš već unaprijed znao barem nešta o Plitvicama, donosimo ovdje odlomah iz izvrsnoga »Vodiča na Plitvička iezera«

od D. Paulića. Ovai je Vodič dabhako bezuslovno potre-

·ban svabome izletnibu, boji hoće da fačnije upozna |ezera. Nama će mnogo Roristiti za logorovanje.

U Evropi ima bezbroi Jezera, koia po nihovu visinskom Dpoložaiu možemo da svrsfamo n alpska, sredogorska i nizinska. SVaka od tih vrsta ima svoju zajedničku notu, koiom se mediusobno razlikuiu. Plitvička se iezera ubrajaiu prema tome u sredogorska, ier im je prosiečna visina oko 500 m., ali se nijedno drugo iezero na kontinenfu ne može s njima porediti. U prvom redu zbog toga. što su svojim smieštaiem u kršu, kao nekim čudom prirode, zadržala karakter stalnih iezera, dok ie većina iezer“ na tom tlu uopće

370