Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije, 15. 09. 1928., стр. 100

kanie učitelia ı knjiga vrlo otešćava hebraizaciiu. No unatoč svih tih poteškoća ima liiepi broji pojedinaca, koji ne žaleći truda rade na hebraizacijii samoga sebe i time mam daju nadu da će njihov primier doskora slijediti i drugi i da ćemo u slijelećem izvieštain moći ukazati na neke veće rezultate. Hvalevrijedan je pokušaji nekih društava (naročito Osijek, Novi Sad i Travnik) da provedu hebraizaciin u grupama, pa makar neka od njih i neimala učitelia i zgodmih učila. Nadaimo se, da će se i tom pitaniu doskora naći povolino riešenie. '

Kako sam već gore istaknno počelo se u Savezu da sistematski provodi izletništvo. To nastojanie iavilo se spomtano u omladini a dobilo ić jakih poticaja samim našim kempom, pa se već danas, kako sam ramije istaknuo, stvaraiu Šomerske gzrupe, kojima Je izletništvo jedma od glavnih česti programa u radu. Padni Odbor nastoji da pomogne i unaprijedi•izleiništvo u Savezu. Osnovan le posebni izletnički referat u okvirn Badnog Odbora, koji jie izdao Već sVOJe prve pute izletnicima, a ovima sliiedit će i dalje. To je grana rada, koja bi miogla da donese našoji omladini novog života. i nove enerziie za dalji rad. i

Imajući na umu važnost Keren Kaiemeta, Radni ie Odbor iorsirao rad omladine oko toga fonda. Omladina je u većini mioesta marljivo sudjelovala u radu za KKL napose kod postavliania i pražniemia kasica. A da bi se i dielom dokazala povezanost omladine s Geulat Haarec, zakliučio ie 8. O. da upiše S. Ž. O. U. ove codine u zlatnn kniigu KKL. U ti: <vrhu povedena ie akciia, koja nije domniiela zadovoliavajuće rezultate. Velika većina omladine ioš nile izvršila svoiu dužnost i dala svoj priloz za tu akciju. Mi se ipak nadamo, da će nam uspieti doskora završiti tu akciju s lijepim rezultatom. U mnogo miesta prireduie omladina priredbe za KKUL, a u većini mjesta imade naša omladina majveći udio kod raspačavania šekela i provodđenia ostalih cionističkih #ji.. nancijskih akcija pomažući tako i radeći u zaiednic: s Miesnim Cionističkim Organizaciiama.

Muzički referat davao ie savijete i nabavliao note samo 1 rijetkimi slučaievima. Savez ie raspačao međi svojim društvima pilesmaricu, Što iu ie izdao Ahdut Hacofim, pa se is tako donekle udovolilo potrebi za iednom dobrom piesmaricom. Kako sam Već spomenuo. izlazit će u. Hanoaru u svakom broiu po fiekoliko piesama, pa će Savez Dpriie kempa izdafi pjesmaricu od tih piesama. Inače galila se ie židovska piesma skoro u svim našim društvima, pa neka društva znaiu upravo zamieran broi židovskih pjesama.

“Šport zaio se n Savezu slabo. Pomanikanie sredstava _ spriiečilo je društva da provode ov liiepn gramu rada i ako je DOstolala 'iaka volia za: športskim radom. Intenziviraniem izlemištva bit će donekle i toj potrebi dosKkočeno.

100