Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

njena najbliži okolina povladivala. Došli su u pokret i našli malo: veći svet. Ona ie našla liude, svoj narod i počela da za upoznaje; ot je našao novi, realniji put koji ie vodio n Sveti zemlju kada mu se onai stari počeo da julia, Tu su se mašli oni, iznenada, neDprimietno kako. Nijhova srca zakucaše blisko, tiho, vatreno, a da nisu ni osetili kada i kako. Bili sn bliski. bliski. Oni su toliko voleli tu zajednicu; — ne sebe!

U mlada srca padoše dve iskre, zapališe se dva raznoboina plamena; spleše se plameni u jedan, — ne razmrsi ih niko. Dve mladenačke duše zakliktaše u isti mah pesmu Ciiona i liubavi; ko: ih ie deliti mogao!?

Bilo ie to doba kada se mislilo, da će vatrena čežnia, polet i rcči oduševlienja sagraditi zemliu, da će jedna gorliivo ispevana pesma obnoviti narod. Bilo ie i ovo doba.

*

Haver -— zar ne, kako ta reč lepo zvuči! a ja je tako dugonisam poznavala; havera -— fo mi ie naidraže ime na sVefu, Dravo sam značenie ovde tek doznao. Oboje su to mislili. Kako ie mnogzo ležalo u 1oj reči u onim danima, ne bi se dalo izreći, u onom Dprvomi zanosu, kada su svi počeli da se fikaju, osećalo se to.

Ti si haver?

Da, — a ti? Ja sani danas po prvi puta ovde. Znaš — CLIO) 110 stid me da ti pričam. Nisu me pustili?, pa ni mene nisu odmah. Vele da to ne može biti, nije istina; poš nema Mašijaha — svet je greŠan... ali ia sam hteo i hteo, tumačio, i pustili me. Sada me i sami šalju: lepo ie — kažu -—- može da se nauči štošta jevrejskog, Pa i moji Vole Cijon;, samo malo drugačije. Zar nisi čula kako naši tuguiu ma Tiša-be-av”?!

Šta? ja ne, ne znam... Nije to. nego moia mama kaže da ovo društvo nije za mene; tu dolaze svakakvi, a to se meni ne pristoji.

Ah, tako! Da, ali ia ih nisam slušala. Zar nismo mi svi haverim? — bar tako ie rekao onai haver na zabavi, ede sam prvi put o. tome čula. »Među nama nema rozlike«. govorile sn mi moje priiateliice; one su davno pre mene postale haverof. — One su na zabavi tako lepo predstavliale!

Koliko sam morala plakati, da m= puste! Svaki sam dan od. one Zabave molila i gniavila: »sve su moie drugarice — —· mogu i la; ta, oni su tako fini, pristoini«, dok me nisu pustili.

A — kod mene išlo lakše!: pa ti su svi ipak Jevreji!

Govori li danas onai haver? Jao, što ga rado slušam, on tako lepo govori, tako lepe stvari! Pa ia nisam o tome ništa znala! Mi sno, to? — mi smo veliki narod!, a ia sam mislila — — —

Slušai, sad će da počne. On ie celo to vreme u niu netremice gledao. Nešto malo, neznatno malo pokrenulo se u niegovom srcu. Više je puta okrenuo glavu u stranu i gledao niu. Onai ie haver goVOTIJO O Slicima u Jisraelu. o velikim borcima za narodne ideie i slo-

260