Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Književne bilješke O MIHAJLU LIKOVU ILJE ERENBURGA.

Radi se o onoj od nas tako udalienoi i dalekoi zemlii širokih obzora, vustih i tajnovitih šuma i nepreglednih stepa, o zemlii Arktika i Ekvatora. o šestom dijelu svijeta. Gdie na raskrsnici »dvaiu Ssviietova«, Azie i Evrope, šeću tipovi i Dostoievskog i Turgeniečva, muiSsticCi !? civilizatori, i Gogolia i Tolstoia, čudni ukočeni birokrati i zg enerali, s mužicimnia dobroćudnim, tupim i plavokosim. (Osim toga mi, Ž.dovi, opterećeni nekim speciličnim Žžidovskim osjećaiem, volimo u inače miroliubivim liudima piesme i plesa (Radić) te zemlie, zapažati SD O lItane samonikle periodičke provale zvijerskih (barbarsko-aziiskih) instinkta, koij iz naročitoz ćela vole da se kupaiu u židovskoi krvi). Cidie u svakom zabitom kutiću vreba »široka slavenska duša«, da mas u stilu slinee stavi pred ioš koju zagometku. Ta mamijestaciia širokih komcepcila, kojia se u nas voli naslućivati ne samo u svakoi uskoi i krivudastoi prliavoi ulici rusko radničkopg kvarta, nego valida i u svakom lihthofu ruskog cinshauza (kasarne), dovodi mas redovito do toga, da umiesto imena maičice MKusiie stavliamo veliki i duboko urcezami upitnik. A pri tom zaboravliamo, da bismo to mogli učiniti i za svaku drugu zemliu. Ne samo ža zemlie »barbarske« Aziie, već i za OHme cVTODSkOg »civilizovanoc« Zapada, a prema tome (konzekvetno ili ne) i za mašu vlastitu državu.

To ie pozornica, na koioi ie naš iunak Mihailo Likov ugledao sviiet. Iz toga zaista ne mora ioš da slijedi ništa važna. Jedan čoviek ViIŠĆ — i svijet će se (aglavnom) i nadalie kretati svolim gvozdenim kolosickom (radnici i seliaci u podzemnom i nadzemnom znoiu, zaprliami dimorm tvorničkog ugliena, a Šefovi u fotelima, zaviieni dimom havanskih cigara). Ali naš iunak osim banalnih sveliudskih obiliežia ima (imao ic on ije pao s liestava svietske kazniomice i razbio lubaniu) ruke, Oči i kosu. kao što ih nema svaki smrtnik. Duge bliiede fine ruke, sa Žilicama plavog siaia, viečno nemirne — grabežliivo aktivne. Kosa: crvenokesteniaste Dboie, gruba,čskiniasta (kao čekinie svinje, divlić, necivilizovane svinie), kojia viečno strši u nerazumnom smieru, kao u znak DTrOtesta. Oči su, ier u nestatičkom staniu, naprosto neopisive (tim višć treba. o nima voditi računa).

Tai dakle Do meni maglovito (trigonometriiski-nesadržaino) označeni individnum mne stupa na polie svietskop zbivania poput Hašekova voinika Šveika, »izlavom«: U ratu (a rat, od početka pa do danas, ioš nije prestao) smo crni ili bijeli, ili za ni ili protiv njega, već kolebaiući, sve pridržaie, koi pripadaju »ličnosti kao takovoj«. Problem se iasno ukazuie: čovjek, sociialno biće, ima li tai isti da bude uviiek i u svemu radnik (ratnik) u froniu okoline, ili pak može rusoovski slobodno (utopistički) sklapati kontrakte s društvom, u znaku DpTImata svoje neprikosnovene ličnosti.

Prevarili bismo se dakle misleći, da se Likov programatski dosliedno baca u borbu za iednu stranu (revoluciiu ili kontrarevoluciiu), a protiv druge. Likov nie čoviek programa (oneda se skučavati«), ni dosliednogz, ni nedosliednoz. On ie Životni tip iakih i grčevitih impulza, kod kojec sve mišlienie, kritično ili spontano, ima utilitaristički karakter, pripreme diela. Niegov »duševni Život«, intenzivno bojadisan seksualnim anštrihom. traži realizaciju, neminovnu bezodvlačnu realizaciiu. Niegove (simbolično) pokretne ruke, kružeći vazduhom, hoće da obuime, iednim (genilalno nemogućim) zamahom, sve prostore i vremena vasione, Hneograničeno, vasionski traino. Om ie (u biti) umietnička narav, ali koia mi umiefnosti ne bi dovela do ostvarenia, isr bi i tamo nužno morala da se ograniči (što ie već spoznao klasičdi Boileau). U toi (teoriiskoi) nemo-

203