Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

ie niom zahvaćemn, ona misli za niega. Mihailo Likov, koji nije mikad bio komunista, kad se organski povezao s okolinom, onim je časom Dala sva problematika, a on ie, DO nesmilienom zaptu Crvene (pobiedonosne) Armije), postao nienom jedinicom, članom organizovanog društva.

Ulaskom u revoluciju Likov dostizava vrhunac razvoime parabole, koji se radi besviiesnog stadijia (revoluciim misli za micga) može glatko označiti časovitim kulmenom. Demobilizaciiom počimie meminovii Dpad, zadržan ispočetka grozmičavim maporom ma rabfaku, (radničkom {Takultetu), da se onda u sve strmiioi liniii surva u ništa. Epizoda na tom putu šiberstvo, NEP, bančemie, bordeli, hipererotika, liričko-sentimentalni izlievi duše, koja se lomi i grca u nestaloženosti, samo potkrepliuju tezu, da se Likov ne može uzdržati u svoistvu slobodnogz (vazduhoplovnovw) dijela sovietskoz gvozdenog državnog stroia. On mora da padme, da iskoči — i da bude smlavliem.

Ostaie Erenburg. On ie tokom; ciieloga romana izričito istakao, da se niemu ne radi (prvotnc, i donekle uopće) o problemu revoluciie, komunizma, sovieta, već o problemu Mihaila Likova. U čitavom romanu zadržao je on meku (teoretsku) obiektivnost, nastoiavši potpuno metemdencioznc osvilelliti pitanie. Završetkom (»Skoro Apoteoza«) romama Eremburz izlazi iz te »obiektivne uloge«.

Nadovezuijući na doživliai u mauzoleiu Lenjina., precizira, oštro komcepciju komunističkog organizovanog besklasnog društva. Pred očima mu lebdi vođa-div Leni, utielovlienie te konmcepciie, a s njime i za nim čvrsta četa komunističkih boraca tipa Tiomke. Još će wmogo Mihaila Likova sprečavati provedenie organizovania. Još ce ih mnogo pri tom skrhati vrat. Ali svi niihovi naleti ne mogu da obore svrsishodmiiu, a po tom iaču, koncepciiu organizovanog, i upraVo radi toga slobodnov. društva u duhu socializma. A time ie pitanie riilešeno.

N//aj OKOM Di a ŠU|

Maks Brod: Sozialismus im Zionismus. PB. LOowit Verlag. Wien und Berlin. Maks Brod daie u toi knjizi riešenie iednome od glavnih problema ciomizma, koji nastain u miegovu odnosu prema SVEČO= vječjemu a to je: socijalizam u cionizmu. Upravo ic zmačajno OVO TOeulovanie za Židovski narod, koga karakteriše ta težnja za svečoviečatn– skim. — Pisac želi, da svolim djielom podstrekne konačno oblikovanie soOcilalističkoga programa »Hapoel-Hacaira« a i revizim programa marksističkoe »Poale-Ciiona«, ier se razilazi s Marksovim sociializmom poradi niecova mehanicizma. Više se priklania Josetu Popper-Lynkeusu, koji zagovara »Existenzminimum«. a van toga slobodnu konkurenciju zgodno

siediniuiući tako sociializam i individualizam.* — Maks Brod polazi sa stanovišta afirmaciie nacionalizma, »koiemu izvoru istieče struja, Čili ič fok upravlien moru prave internacionale — onomu oceamu, u

koji svi narodi, svaki na svoi način, svoie naibolie unose. e da bi se zaiednička obala čovieštva kupala u naičišćem i naisnažniiem valovliu icdnog pravednog svjetskog poretka«. Tako leži na nama važna zadaća, da se borimo za ideale sociializma — ali na tln Erec Jisraela! U gzalutu nam ie borba tehnički nemoguća (angažovanie u drž. Dolitici!). Nacionalistu Brodu cionizami ie naravna mužda, sociialistu pak put'sociialnoz ozdravlienia židovstva s aspektom sveljudskim. Na tok se meti sliieva u niega cionizam i sociializam u snažnu cielinu. »Jer CiOnizam u svolioj iracijonalnoi i nedokazivoi, a poradi toga naičvršćoi iezgTi, nije, konačno, druzo,. do li čvrsta viera u religiozni i socijalni genii Židovstva.« | Kniiga ie pisana čitko i prezledno. pa poučavanie mienog informafivnoz sadržaia može dobro da nam dođe — osobito u doba. kad se u nas diskutira snošai cionizma i sociializma.

Pavao Wertheii:

* Tomu ie veoma sličan uređai mošav ovdima.

205