Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

stički nego bilokakva »DTODdasandistićka brošira«. Pavao WerthHeimn

POVIJEST »JUDISCHER VMERLA(«-A

»Jidischer Verlag« osnovan ie tik pred cionistički kongres (1901) od kruga liudi 'koiemu su među ostalima pripadali Martin Buber. Berthold Feiw. el, Efraim Moše L ilken, Leon Motzkin, Alired No ssig, Dawis Trietsch, MHajm Wueizmann. Nacrt za konstituiranie s Drincipima i programom rada bio ie izdan za VIIieme kongresa i podijielien medu delegate. 'Na kongresu iznio ie Buber kao referent kulturnoz odbora prijedlog o pomaganiu novoosnovane uredbe. U buri kulturne debate i nakon secesiie grupe kulturnih cionista bio je prijedloc odbiiem. Pretsiedik kongresa Teodor lerzl rekao ie tim povodom ova: »Pakva su riešenia poslie-

Znakovi » JidiscHer Verlag«-a

Crtao E. R. Weiss

'dice povremenih svađa. Ali ia sam uviereil da će ta eminenina kulturna institucija, bude li dielovala prema svom programu, biti od svakog cioniste jHienZiVHO DOtDOmazana i preporučavama.. — U oktobru 1907 kommstiuiran ije >»Jidischer Verlaz« kao društvo s ograničenim iamstvom i uveden u berlinski trgovački registar. Osnivači nisu zamišliali tu novu uredbu kao iskliučivo literarno „poduzeće nego i kao centralnu instituciiu za promicanie Židovske literature, umietnosti i znanosti koiu bi vodilo udruženie duhovnili liudi kako je tc rekao Berthold Feiwel u uvodnoi riječi Trvogz Žžidovskogz almanaha (1002). U ono ie vrileme io značilo više negro danas. Bilo is fada doDa kad se u cionističkom pokretu nakon njegova vamiskogr konsolidirania sve jače osjećao nedostatak uinutarnie koncentraciie. Onda se težilo za živlienim a ne tek deklariranim Žžidovstvom, za židovskim sa-

držaimma i Židovskim stvaranjem. To su bile čežnie zapadnih pretstavnika židovskog pokreta. Istočni dio je težio za Oostvarcniem svoje duboke židovske sadržine tu okviru modernogrz humaniteta u znaku znanstvenogz i umietnićkoz stvarania.

Židovski almanah za 5063 godinu pokazuje da ie broi istočnih i zapadnih literarnih priloga jednak, sli kod umietničkih istok znatno prevladava. Prva diela pojedini autora koja ie objavio »Judischer Verlag« bili su izabrani eseji ARhada Haama i izabrane pripovietke Jichaka Leiba Pereca. Nisu to samo znakovi volie da se obiavi produkciia Istoka Zapadu nego težnia za ujedinieniem istočnog i zapadnog židovstva. "To se dokraja može ostvariti samo u Palestini, u galuti dielomično, da se stopi istinska i apstraktna težnia za Žžidovskim sadržajima s istinskom i apstraktnom težniom za modernim humanitetom.

»Jidischer Verlaz« proživio ie samo tri do četiri godine svog heroiskog doba. Zbog nedovolinih uvieta za samostalno prosperiranie moralo ie poduzeće prijeći u DOsied Cionističke organizacije. Produkciia je kroz godine gcotovo sasvim zamrla. 1912 godine uspiclo ice Arom Eliasbergu probuditi radnu dielatnost nakladnogzg zaVvOda. 1920 godine — kad preuzeše vodstvo zavoda dr. Martin Buber kao literarmi vođa. dr. Viktor dacobson kao zastupnik Cionističke organizacije i dr. Sigmund Kaznelson kao komerciialni ravnateli — usliiedila ie reorganizacija i šira izgradnia. Iz naklade E Lowit preuzet je Časopis »Der Jude«.

Danas ie »Jidischer Verlag središnii makladni zavod za židovska izdania. On ice popularan u svimi židovskim krugovima Dpo svojim klasičnim izdaniima žŽidovskih duhovnih tvorevina.

CIONISTIČKA KNJIŽEVNA ZADRUGA

» Judischer Verlag« osnovao je u sporazur u s cionističkom Egzekutivom književnu zadrugu »Zionisitischer Bicher-Bund« čija ic zadaća da izdaje cionističku literaturu iz jeftine ciiene i u lijepoj opremi. Ta zadruga imade da okupi stalan krug članova čijim će se uplstama omogućiti niezino funkcionisanie »Zionistischer Bicher-Bund« izdavaće godišnie naimanie četiri vrijedne cionističke kniige. Godišnia članarina iznosi 18 RM (252 Din). Ta se članarina može da otfplaćuie i u četiri obroka po 4.50 RM (63 Din).

Dosad je izišla kniga u koioi se pod naslovom »Erlosung durch Arbeit« donosi zbirka iz spisa Arona Davida Gordona. Prema programu trebaiu doskora da izidju ove Kknige: Vladimir Žabotinski: Povijest

1719