Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

svake ruke koie hoće da spasu čovječanstvo; ali mi zaboravliamo ili ne vidimo glavnu stvar, nas same; rad, koji moramo da ostvarimo našim iskonskim bićem, revolucioniranie duše svakoga nas, duše i života naroda. Ne zapaža se da ie naš povratak životu novo stvaranie kakvoga ioš nikada niie bilo, stvaranie novoga čovicka stvaraniem novoga Života, novoga naroda. Mi hoćemo da stvorimo narod u pravom čoviečiem smislu: am-adam. Punom sigurnošću tvrdim da ie liudski zadružni život. ili kako se sada kaže sociialni život, pun pogrešaka. I da pojedini čoviek samo zato ne nalazi svoi pravi put u Živofu, ier ie narod, tvorac zadružnog Života, pun pogrešaka. Ne moram daleko da tražim dokaze: rat nas ie dovolino poučio. Mi vidimo da poledini čoviek, iako daleko od savršenstva, u sebi nosi sviiest o svojiem nesavršenstvu i potainu duševnu ftežniu za savršenstvom, za dobrom, za sviietlom: ova težnia može i da oživi kaošto se to izrazilo u različitim pokretima. Svakako osieća poiedinac čoviek, iako se nehotice ogriješio o visoke čoviečie težnie, potrebu da se bilo kako opravda. Ali narod kao kolektivna ličnost okrutna ie i niska živina kakve nema među divliim zvierovima. Narodu kao narodu dopušteino ie nesamo rušiti, ubijati, kaliati, već mu se sve to uračunava u slavu i iunaštvo. U tome su kako vidiesmo u ratu iednaki svi staleži, partiie i frakciie. Iza toga živinskog zahtieva bliiede svi ideali i sve uzvišene težnie. A što ie narod drugo u tome pogledu nego kolektivna ličnost, tvorac života zaiednice? Kako može da bude život zaiednice u takvom staniu čoviečan, makar se temeljo na naipravedniiem socijalnom poretku? Vriiedi rečenica: gdie nema naroda u pravome čovječiem smislu ondie nema nijednog čovieka u pravome ČoOvjiečiem smislu. Ko će to tako dobro razumieti kao mi Židovi. Mi smo bili prvi koji smo obznanili da ie čoviek stvoren na priliku Božiu, mi moramo i dalie da idemo i da kažemo: i narod mora da bude stvoren na priliku Božiu. I ne ier smo bolii od drugih, nego jer smo zbog te težnie muku mučili. Uz cijenu naših bolova kojima nema nigdie iednakih u sviietu stekli smo si mi pravo da budemo prvi kod toga stvarania. Snagom naših muka mi ćemo da smognemo snagu za ovo stvaranie. Mi smo bolove i muke pretvorili u skrovito svijetlo. Mi ćemo ga objaviti stvaraniem čovieka naroda, naroda na priliku Božju.

To mi hoćemo. U svim našim pričama, ıi čitavoi našoi antiknoi literaturi govori se o tome skrovitom svijetlu. Ono ie ovdje! Da toga niie bilo, mi ne bismo bili kadri da obastanemo gotovo 2000 godina u galutu, u mukama zgaluta! Ali ako ga hoćemo da prenesemo sa niegova miesta, rastopiće se u našoj ruci, razdieliće se u malene novčiće ili će se pretvoriti u tuđe, u tuđe ideale. Mi smo već zaboravili što ie to život jednog živog naroda: mi smo sami sebe zaboravili. Naš život u progonstvu niie nikakav život. Mi smo parasitski narod, mi se ne ukorienismo u tlu, mi nemamo tla pod nogama. Nismo mi parasiti samo u ekonomskom smislu, nego i u duhu, u misli, u piesmi, u literaturi, pa i u dobrim svoistvima, u idealima, u najvišim čoviečim stvarima. Tuđe nas struie za sobom nose, tuđi nas vietrovi sa sobom viiu. Kao da niti ne postojiimo za sebe same. Jasno ice da niti drugi narodi do nas ništa ne drže. Oni nas ne drže narodom, posebnim nacionalnim tiielom: mi nismo čest Žživoga čoviec-= čanstva, mi smo parasiti u sviietu. Ne postadosmo mi to svojom krivniom, ali stanie ie takvo, galut ie takav.

Put našoj obnovi to ie put rada i stvarania. Mi hoćemo iz našeg naroda da stvorimo radin i stvaralački narod. Mi tražimo u Erec Jisraelu našu prirodnu domaiu, naše prirodno tlo da se opet ukorienimo::ondie odakle nas silom odagnaše. To ie naš čitav rad u Erec Jisraelu.

JI