Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

DAVID FRISCHMANN: LAG BAOMER U MERONU

Koračam preko kamenia mučno i umorno. Pred

na svome magarcu da mi pokaže bDput. I odiednom — što ie to? Pred očima mi zasiala iskra. Iskra se ugasla i

nestala. Ali začas ugledam snoD svijetla, Ecce lux! Čuiem piesmu »Bar Johai, Bar Johai!« — Što ie preda mnom, to može da bude samo Merotn.

ama. Nema miesta ni za staianie. Buka se diže nebesima. Teškom mukom proguram se do dvorišta i ulazim u kuću, Det Hamidraš, izgraden nad grobovima. Obaspe me more svijetla. Tisuće svijetala, siaieva, plamenova. Tek ne može se ni liievo ni desno. Preda mnom plešu muškarci. Selardi, Aškenazi, Jemenićani, Buharci sa ženama i djecom. Ima i Arapa, pravih pravcatih Arapa. Naročito me privlači diečii ples. Povukla me buiica sviieta do groba svetog rabi Eleazara. Ovai grob leži u prvoi prostoriii; adatle se liievo dolazi u drugu sobu gzdie se nalazi grob Šimona bar Johaia, opkolien želieznim rešetkama. Mnoge stotine svijećniaka... Sve goTi... Ocean sviletla... Mučno se dokopam malenog kutića pa se siednem...

Oko mene raste tišma. Svaki čas dolaze nove mase. Oduševlienie raste. Pleše se... Pieva se... Pleše se u velikim, u malim kolima, poiedinačuo. Liudi uopće ne hodaju... Samo plešu... Liudi uopće ne SOVOTE... Samo picvaiu... Ples se raširio SVE do dvorišta, Talambasi i svirale zazvuče, gaide zaieče, pucniava ZzaoTi, a vatra raste golema do nebesa. Arapska grupa pobuđuie pozornost plesaniem 5 britkim mačevima i lepršavim tkaninama. Veselie ie na vrhuncu.

Ali prava svečanost niije ioš započela. Vatra se razgara tek u jedam sat o ponoći. Uspeh se na krov. Srećni kupac prava da Drvi zapali vatru prepušta ga siedobradom rabiiu. On stupa naprijed. Zaustavio se pred velikom pliticom, punom maslinova ulia, svilene tkanine, kapa, košulja i svih mogućih odievnih predmeta. Ima i bogatih tkanina, zlatom i srebrom urešenih. Rabi ič uTONnIO svoi štap u pliticu, izvukao nešto napolie i upalio. Plamen zatitra... Začas se zapale i ostale plitice. Čitava dolina naokolo pretvorila se u iedno jedino golemo more svijetla.

Plesovi i piesme sve su ekstatičnili. svoi tvrdi krevet, ioš mi ieči u ušima promuk Johai«...

a mnom iaši mladi Arapin

Još čas, i evo me medu tisuc

Potraiu čitavu noć. Đok liiežem na la melodiia: »Bar Johai, Bar

ČIČA GROSS: PESMA 1- srebrenih bohala mesećina teče.

Qeče Je muno ho na selu, 15 s neba se leva srebrena bend, čudnim svetlom osvetljava barhu,

blave se ure njišu u TIEmu rečnih u njoj divna sedi žena, valova, u svom krilu večnu čuva varhu.

rehbom hliže barka. u njoj sedi žena. Daleko na firmanentu jedna je zvezda bala,

biiče se negde u drvetu Javi, a barka bliže od vala do vala.

175