Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

SAMUEL ROMANO: MOŠE BEN EZRA

(Odlomci iz života i pesme)

- Od doba Menahema ben Saruka, prvog nama poznatog pesnika u Španiji. hebreiska ie pesma bila u ncprestanom usponu; oma se uspela visoko sa svojim milienikom Gabirolomii urodila ie lepim i bogatim plodom. Kad ie Gabirol umro, činilo se: Sehina ie nestala i vratila se na svoie staro mesto, bogodanih pesnika nema više i tužna će hebreiska pesma izgubiti siaji koii ioi ie dao njen liubimac, biće kao i pre iadna i stidna pred svojim lepim sestram”", arapskom i kastiliskom pesmom.

Ali Šehine niie zauvek nestalo; vratila se opet na zemliu. Istina ie, iza Gabirolove pesme nastaie stanka, nema više pesnika »bčhesed eclion«, nastaic neko bojažliivo iščekivanie: hoće li se vratiti »goel« tužnoi našoi poeziji?! — I rodio se, rodili se. Bila ie to samo stanka, naiviše od dva liudska kolena, kao prostor za zamah, i zatim ie došao, iedan za drugim, Moše benEzra (1070 —1138), Jehuda Halevi (1002—1167). »Tužna« se hebreiska pesma zasiala punim siaiem, ioš lepše, ioš siainiie nego pre: Novi polet. novi poklik Života i stvarania. Alharizi veli: »To ie bilo koleno izvesnih pesnika, zbor Droroka.« — Ko ije bio umetnik stila i iezika kao Moše ben Ezra, ko istančaniji i topliji u osećaniu od Jehude Halevija, ko iednostavniii u pesmi od Abrahama ben Ezre?!

Stoleće u kom su ova trojica živela bilo ie naiplodniie stoleće hebreiske pesme i ievreiske znanosti u Španiii.

Kada ie ovo »plodno stoleće« prošlo, počeo ie silazak i opadanie. Javliali su se, doduše, pesnici, i dobri pesnici, ali su bili samo epigoni; oni su iskorišćavali blago koje su im niihovi predi nagomilali: Gabirol, Halevi i dvojica ben Ezra. Sam Alharizi veli (18. gl. Tahkemoni): »I iza ovoga kolena, zatrpani su izvori pesme... jer iza njih niie ustao nijedan Koj bi pevao kao niihove pesme. Gle mi danas ovde, mi sabiremo Ono što ie njihov um zaboraviD ... dan i noć trčimo niihovim· putaniama, umaramo se i ne stižemo ih...« Ovi sti bili dobri, izučeni pesnici koji su pevali po uzoru velikih majstora, ali nisu bili stvaraoci novoga, geniji. Još se ijedan dobar pesnik iavlia, maistor u ieziku i stilu, ali ne originalan stvaralac, nego pesnik koji ie umso izvrsno da upotrebi sve Što su pretšasnici stvorili i da pomoću svoje nadarenosti stopi to u lepe i doterane stihove. Tai poslednii veliki i vrlo duhoviti pesnik bio ie gorepomenuti Jehuda Alharizi ili Harizi (1165—1225). U svom delu »Tahkemoni« (ai 187 gl.) dao nam ie pregled hebreiske pesme i pesnika u Španiji i niihovu kratku karakteristiku.

U Španiii ie umukla pesma, u Italiji se iavio ničn poslednii odiek: Imanuel ha-Romi (oko 1335): ali on ie zapravo i dete rane resenesanse i italilanske počzije, na niega ie utecao, misli se, i Dante (i prozvan ie »ievreiski Dante«). On ie bez sumnie poznavao heDreisku poeziiu Španiie i od nie kojiešta preuzeo. Čini se da će danas tai uticai ponovo postati aktuelan u izvesnom pravci; to svedoči izdavanie i istraživanie te poeziie. —

Kao što nam ie od svih španskih pesnika sačuvano malo i slučaino, fako se to zbiloi s Moše ben Ezrom. Religiozne su nam pesme sačuvane DO različitim molitvenicima, a osim toga ioš dva manuskripta religioznih i SVEtovnih pesama. Do danas ie malo izdano, samo »Taršiš«e u celosti, ostalo ie DOrazbacano po časopisima. Bialik i Ravnicki počeli su se izdavati niegove Desme u seriji: »Ocar širat Jisrael bi-Starad«; do sad su izašle 2 knjige, 1, svetovne pesme. 2, tumačenia. (U istoi seriji izašle su pesme Gabirola u 6 knjiga).

200