Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

U danima teškim, u noćima dugim,

Borim se s Tobom, ratujem ı padam, Dižem se opet i opet napadam,

Boj bijem gordi i prkosni s Tobom,

S bićem Tvojim, koje je u meni,

I s bićem Tvojim, dalekim od mene,

S bićem Tyojim tajanstveno-tamnim; Kada sve to činim, Gospode mo],

Pa ko me je stvorio takvim?!

Kada često klešem idolski lik o Tebi I oblik Ti delim po obličju svome, Tamjanom kadim tom idolskom liku, A posle ga razbijam u besu,

O Gospode, je l- da ne diram Tebe, Već samo sebe ı svoje kumirstvo?”!

Kada Te stalno ubijam ı rađam

I kada sam opet bremenit od Tebe, Gospode, to su jakovske stepeni moje

I to je jedina staza kojom ću do Tebe doći.

Pa i Ti —

Nekad me daruješ belim blagoslovom, Nekad me udaraš crnim kaznama.

I Ti me rušiš ı dižeš.

A ja sam uvek pun toplog saznanja

| Da me ipak voleš.

Gospode moj, je li da je tako:

Ti znadeš dobro da nemaš nikada ı nigde Istinitijeg vernika od mene.

Da je ı poricanje sušta pobožnost kod mene, Jer sam uvek s Tobom,

Bilo u ratu silnom, bilo u milovanju,

Gospode, uvek Te tražim, Bože, uvek Te čekam.

TI VRATI MI POGANSTVO!

Gospode, dolazim k Tebi

Bolestan, bedan, pun optužaba,

I ranjen, ı gadan, i osakaćen,

Gospode, dolazim da budeš čudno milostiv.

79