Jugoslovenski Rotar

Ма да је прошло већ месец дана како су спаљени његови посмртни осталци, још нам се чини неверица да смо га заувек изгубили. Његова је активност била толика, да се његова посмртна непомичност не да ни замислити за све оне који су имали то велико задовољство да га гледају и прате у његовом многобројном и најразноврснијем раду. Па ипак, брата Чеде нема међу нама и ми се морамо измирити са том горком стварношћу, ма колико нам она била, тешка и болна.

Као оличење човека добре воље и широка срца, за кога су сви људи били добри, — набољи доказ његове до-

броте — Др. Чеда Михајловић био је једат од првих присталица ротарског покрета у нас, и међу најактивнијим члатовима – Београдског ротари клуба. Иако, по својој класификацији, претставник балнеолотије, његов безгранично живи дух залазио је у сва могућа, питања. Ca невероватном лакоћом и јединственом јасноћом француског ђака, на веома занимљив начин, износио нам је своје погледе у мнотим говорима и предавањима: о самопомоћи сту-

ШЕНЕ 15

дената, о животу у Америци, о човеку у зрелим годинама, о социјалном закону за осигурање сељака, о нашем моралном дутовању Француској, о светском миру путем поштовања мировних уговора, о потреби помагања туберкулозне сиротиње, о лековитости Врњалчке бање и толиким другим питањима.

Полазећи недавно у Париз био је понео масу података о ротарству код нас, да са њима упозна француске ротаре. И само га је смрт могла зауставити у његовој ротарској делатности.

Њетовом смрћу ротарска идеја губи ватреног и искреног поборника, а југословенски, нарочито и више од свију београдски ротари незаменљивог друга и брата.

Нека му је вечан п блистав спомен!

Стев. К. Павловић

ЈУГОСЛОВЕНСКА ШТАМПА O POTAPCTBY

С Бремена на бреме доносићемо преглед наше домаће штампе о нашем ротарсВом побрету. Ми се не плашимо ни чланаВа, Воји би гоборили протиб Ротарстђа, ти би нам били у“ толико милији, што би нам се дала прилива. даим достојно одгоборимо и таво баш утбрдимо бажност Ротарстба. Молимо стога сђе пријатеље Ротарстба, да нам бројеђе њихобих нобина са ротарсвим чланцима пошаљу преко поште.

У листу „Панчевачка недеља“ који излази у Панчеву а у броју од 6 јануара 1988, изишао је чланак под насловом „Ротари Клуб“. Чланак је дуг више од два цела ступца и износи постанак, циљ и ширење Ротарства са 6 главних ротарских циљева, /Ту је и кратак историјат ротарскот покрета и преглед клубова у Југославији. На крају вели: „Панчевачки клуб је 3462 по броју и има 22 члана. Ови клубови у налпој држави сачињавају посебан 77 дистрикт коме стоји на челу гувернер". Чланак није потписан, али га је свакако написао панчевачки градоначелник и претседник клуба por. Baca Исамловић.