Jugoslovenski Rotar

CO OE ДИНА РАЛЕ АЦЕ eee oe . O EVROPSKO] VALUTNO] POLITICI

Izvestilac, g. Crabtree, veli u svom uvodu, da bi historiju svetske valutne politike moguce bilo podeliti u tri vaznije periode:

1914—1918: perioda rainog stanja

1919—1927: prva perioda prilagodjavanja;

i 1928—1937: druga perioda prilagodjavanja.

Zatim, g. Grabtree, iznosi opste poznata opazanja i uzroke koje je rat izazvao na medjunarodnom, novtanom, triiitu 1 nastavlja:

„Mi živimo u dobu vrlo velikih ogleda gde ne samo osnova privrednih kretanja, već i ona koja su u zavisnosti od ist h, još jednako uzmiču pred čovečanstvom tako, da bilo pojedinci, bilo nacije pri najboljoj svojoj volji preduzimaju mere, koje su u stanju da samo pogoršaju stanje u mesto da ga ublaže. Ko je, dakle, mogao i zamisliti u Severo-Američkim Državama početkom 1927 godine, da će tadanja bankarska politika, koja je imala za zadatak da pomogne plasiranje kap'tala u stranim zemljama, dovesti do onog užasnog „boom”-a od 1928—1929 godine i time doprineti pogoršanju i padu, koji su došli kao posledica takve politike? — Francuska, Nemačka i Engleska, kao i druge zemlje mogu nam poslužiti kao slični primeri dobrih namera, ali koje su donele najgore rezultate...”

Sto se tite prve periode prilagodjavanja izmedju 1919—1927 godine, g. John Crabiree proprata svoja opazanja sa ovim mislima:

„Da se u toku tih godina, izvesno, ma i varljivo blagostanje pokazalo, po cenu vrlo teških žrtava od strane radnog naroda, i onog dela, stanovništva, koje je živelo od svojih uštedjevina naročito posle inflacije u Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji i Italiji. Medjunarodni dugovi, učinjeni za vreme rata naknadno behu, u periodu 1923—1926 godine povećani tako, da je Amerika bila postala najveći poverenik Evrope, sa preko tri milijarde dolara! -

Ova perioda je završena sa stabilizacijom pojedinih evropskih, zemalja, kao: Velike Britanije, koja se vratila ka zlatnoj moneti zatim Francuske i Nemačke. Ova poslednja je zamenila svoju raniju monetu sa novom markom.”

Najzad, g. Crabetree analizira stanje medjunarodnog novianog triSta u OVOJ, trecoj periodi, od 1928—1937 godine, pa zatim nastavlja:

„Mnogi pretenduju, da je sama mehanična baza sadanjeg društva na potpuno pogrešnoj osnovi. Istina je, slaže se i sam g. John Crabtree, da sadanji društveni mehanizam nije bio smišljen da bi mogao ustojati jednom, tako velikom ratu, koji ga je slomio u param-parče. Svet je, dakle, primoran da se ponova prilagodi političkim ı privrednim prilikama, koje će, nadajmo se, biti solidnije od prvobitnih... Na kraju, veli g. Crabtree, mi smo primorani da saznamo da ni jedna čovečija grupa nije u stanju da se koristi na štetu drugih. Za to vreme i najmanje nacije prolaze kroz periode blapostanja ili materijalnih teškoća, a sve prema pol'tici njihov h velikih suseda sa kojima one čine jednu ekonomsku i političku celnu. One su, na taj način, toliko vezane da nemaju nikakve slobode da mogu osloboditi svoje monete promenljivim uticajima najvažnijih deviza. Velike ekonomske sile trebalo bi da dodju do izravnanja njihovih dugova, vrednosti i svih moneta ka jednoj novoj, zlatnoj, jedinici... U ovom slučaju Rotary može da učini vrlo veliku uslugu toj stvari svojim vaspitnim sredstvom, pošto Totari računaju, da је ти — једап део njihovog programa. Ali, mi možemo prineti društvu još veće koristi, ono što mi u Engleskoj nazivamo :,,A man's own job”, ili što rotari kažu: „A man's vocation” (poziv, zvanje jednog čoveka).”

__) 9 Re IT. SOS O RUGA NIA O АНЕ

Nastavak na sledećoj strani