Jugoslovenski Rotar

ЈЕНЕ АНЕ ee ee ВП ЕТ]

Da nije u samome sistemu, možda, razlog: što se na jednoj strani nalaze tolike desetine milijuna nezaposlenih radnika, dok se, naprotiv, na drugoj ta nezaposlenost ne samo ne oseća, već ona u opšte i nepostoji? — Da nije kapitalistički režim jedan ‘od glavnih krivaca za ovakvo stanje stvari? Da nisu možda tačna ona mišljenja, da će to stanje trajati sve dotle, dok postoji i ovaj — kapitalistički sistem?

Na sva ova, i ovako smelo postavljena pitanja, &. Dr. Stojadinovic, sa podacima 4 ruci 7 logitnim zakljuicima, daje vrlo interesantne i precizne odgovore.

Tako, na primer, govoreti kako nema besposlenib u Sovjetskoj Rusiji, g. Dr. Stofadinovit ovako proprata svoja opazanja:

Zasto nema besposlice u Sovjetskoj Rusiji? Ono što se vrlo često čuje kao, razlog jeste — takozvani prinudni rad. Tamo, kaze se, u Sovjetskoj Rusiji svako, hteo on ili me — mora da radi! I u vezi sa tom logičnom obavezom da svako treba da radi i živi u znoju lica svoga, ispredane su čitave bajke o „radu robova” i, na osnovu takvog „Торзкор“ гада, гоуогепо је ! о sovjetskim „dumping” cenama.

Medjutim — veli g. Dr. Stojadinović, — od vrlo velikog je interesa proučiti: ‘kako stoji sa pitanjem toga prinudnog тада. Ти g. Dr. Stojadinović, sa citiranjem istoriskih dokumenata iznosi sve one faze kroz koje je prošlo sovjetsko zakonodavstvo za ublažavanje besposlenosti, a zatim, i definitivnog njegovog rešenja jednom odlu'kom, da se svi besposleni radnici imaju upotrebiti na rad u opšte. To je učinjeno, kaže g. Dr. Stojadinović, — jednim, opštim, cirkularom od 3 Marta 1930, ali još Yradikalnije, O-og Oktobra iste 1930 godine, kada su potpuno ukinute pomoći davane besposlenim, i isti prvenstveno upućivani na radove koji čak nisu odgovarali ni njiho‘vim, ličnim, profesijama. Sa nekim izvesnim, izuzecima, naročito prema bolesnim, a docnije, te izuzetne mere behu proširene i na slučajeve kada u mestu novog opredelenja .nije bilo pogodnih uslova za život, činjeni su ustupci i prema udatim, ženama. Ove poslednje, kao i napred pobrojani radnici, nisu mogli biti upućivani na rad bez njihovog, prethodnog pristanka. Eto, tako je tim najnovijim merama, sovjetsko Zakonodavstvo bilo preduzelo najenergičnije mere: da se oslobodi besposlenih i jednovremeno, da popuni nestašicu u radnoj snazi.

Danas u Sovjetskoj Rusiji ogroman broj radnika radi i živi pod ovim, normalnim uslovima. Medjutim, pored njih postoji i prinudni rad. Pre svega za one, koji su kažnjeni. Te krivice su raznovrsne kao: napuštanje mesta bez razloga, a da nije radniku doSao zamenjenik, i sve ono Sto se danas u Sovjetskoj Rusiji naziva: ,,dezerter”, ,.begunac”, ili oni, koji odbiju da rade izvesne poslove za koje su oni naročito sposobni, specijaliste. Svi ovi radnici se šalju na najteže poslove.

Ima i drugih prinudnih radova, — kaže g. Di. Stojadinović. Tako, po čl. 11 Zakona o radu predvidjeno je, da gradjani mogu biti pozvani na službu obaveznog rada, ali ova vrsta obaveze je predvidjena samo! u izuzetnim slučajevima: borba protivu elementarnih nepogoda i tome slično. Od ovog, prinudnog, rada su oslobodjena lica ispod 18 ı preko 45 godina, kao i žene u drugom stanju. Svi ovi prinudni radovi su, — po g. Dr. Stojadinovicu, — pre izuzetci nego pravilo, i kao takve ih treba i po‘smatrati. Isto je tako izuzetak i za ona lica, koja imaju strane devize i, prema tome, mogu da zive bez ikakvog rada. Ove koncesije, date imaocima stranih deviza, Sovjetska vlada je učinila u jednoj nameri: da iste devize dodju u njene ruke, pošto nikakve, pa ni najoštrije mere i kazne od strane vlasti, nisu mogle da nateraju imaoce ovih deviza da ih ипоусе 1, па taj način, one dodju u državne ruke koja je osobito oskudevala u tim devizama radi plaćanja svojih obaveza. u inostranstvu.

12 ___