Jugoslovenski Rotar

Ја помињем само ова два гаса из прошлог рата. Више је но сигурно да хемиски институти располажу данас још далеко опаснијим материјама.

Када на основу свих ових података изведемо рачун, узимајући у обзир све околности, које могу умањити ефект бомбардовања, од којих је најважније дејство влаге и ветра на отровне гасове и прах, онда излази, да је за тотално уништење једног насеља од 500 ха потребно по 100 тона ваздушних, запаљивих и отровних бомби. Око 400 аероплана типа на пр. Јункерс Г. 38 свршило би овај посао за неколико сати.

Што се тиче саме могућности заштите или неке врсте самоодбране становништва од ових напада, могу вам рећи, да неке праве заштите нема. Маске, заклони, одељења за спасавање, обука људи — све оно што чини саставни део данас разгранате организације за пасивну заштиту становништва, све то има на жалост само релтивну вредност, а ни у ком случају не претставља ни из далека довољну заштиту. Нећу тиме да кажем, да ова организација нема смисла. На против, ма колико мало могла она ублажити будуће страхоте, она је добро дошла. Она је још врло корисна и за то што у велике градске агломерације уноси ред, и присебност и отклања панику. Али се треба чувати и бити опрезан у њеној примени.

Сасвим је различита опасност која прети једном Паризу, или сличним великим европским градовима, чије су површине и густине насељења толике, да је немогућно и мислити на евакуацију становништва, од опасности која прети, рецимо баш нашим и то највећим градовима, где је увек евакуација могућна. Да се један град на време евкуише, потребно је да време евакуације не траје дуже но прелет непријатељске авијације од границе до угроженог града. И без детаљног рачуна јасно је, да се један густо насељен град од више милиона становништва, као што је на пр. Париз не може евакуисати за кратко време, колико траје лет од фран-

цуске границе до Париза. Напротив Београд се може евакуисати, ако се на време организује све што

је за евакуацију потребно.

Данашње маске бране само од гасова које данас знамо. Сасвим је вероватно, може се рећи извесно, да ће оне бити неефикасне против нових гасова које непријатељ чува за изненађење. Осим тога доказано је, да је маска неупотребљива за малу децу.

Што се заклона по приватним кућама тиче, они су овакви какви су предвиђени по разним упутима, довољни и само за извесно ереме да заштите од отровних гасова и од парчади граната и бомби. Али су апсолутно недовољни и да издрже потресе бомби од 200—1000 кг. које дејствују као земљотрес. Они су недовољни да издрже и те потресе и удар саме зграде, која се руши. Да би један заклон био од стварне користи потребно је да он издржи притисак од 3000 кг. по ма. Довољна је једна пукотина да тешки гасови продру у заклоне, који се према упутима изграђују у подрумима т.ј. баш тамо где гасови природно теже да продру.

Када сам мало пре поменуо цифру од 100 тона разорних бомби за 500 хектара, ја сам имао у виду не сравњење до темеља свих зграда, него изазивање вештачког земљотреса, који ће приморати целокупно становништво да напусти све зграде и изађе на улицу.

Када сам поменуо 100 тона запаљивих бомби, ја сам имао у виду трипута већу количину, но што је потребно, да се све зграде запале; дакле апсолутну деструкцију. Шта под оваквим околностима вреде заклони2

Људи их морају напустити у најгорем моменту, у моменту, који непријатељ чека, у моменту, када наилази талас авиона са отровним гасовима. Благодарећи

НЕ РЕН ЕН ЖИВЕ Вер memes, =f