Jugoslovenski Rotar

Већ у почетку свога рада Клуб је посветио нарочиту пажњу предавањима и рефератима те је поред тема из ротарства одржан и читав низ предавања из области: јавне наставе, хигијене, привреде, књижевности итд.

У циљу неговања милосрђа и помагања сиромашних и настрадалих, Клуб је одмах оснсвао фонд за невољне, из којега је поред давања добровољних прилога од случаја до случаја, давао и сталну месечну помоћ по једном од сирсмашних ђека овдашњих средњих школа.

Верни ротарским принципима чланови Клуба нису се ограничавали само на рад приликом својих састанака већ су активно учествовали и у свима локалним акцијама, где је бис у питању рад за опште добро. У свима културним, хуманим, каритативвим, привредним и осталим организацијама, видимо наше Ротаре, који својим вредним и несебичним радом предњаче добрим примером.

После извршене организације свога Клуба, наши Ротари настоје, да се упознају и са животом других југословенских Ротари Клубова. У ту сврху посећују друге Клубове и узимају учешћа не само при свечаностима Инаугурације и Чартера, већ и у редовном раду тих Клубова.

Стичући тако једно богато искуство, они настоје да пресаде у наш Клуб све оно, што је могло послужити напретку друштва и човечанства. Чланови нашег Клуба увек су се нарочито радовали, када су могли у својој средини поздравити браћу осталих југословенских као и иностраних Клубова. У таквим приликама они су настојали, да и после завршетка седнице у забавном делу остану са својим гостима, како би им боравак у нашем граду сстао у угодној успомени.

Клуб је примљен у склоп Ротари Интернационал-а у месецу децембру 1929 године и добио је редни број 3258.

тах и претплату претплату на

Нови Сад. Др. Бранко Петровић e } и РОТАРСКЕ ФИНАНСИЈЕ ОСЕЋАЈУ ОПШТУ КРИЗУ... | 1030-23 1933—34 | MOC Предвиђено n 1600-31 | 166192 | пршљено | geg petywuaje | ta PeayKuajoN ca примље"о | примљено | не) Ha per capita capita tik на

Ha „The Rot“

„The Rot“.

10 Општа администрација: «| 704.820.62 | 666,571.51 | | 609684.30 | | 560.388.— 493.780.90 „The Rotarien“ . . . . &| 257.94248 | 227.417.2) 198.075.— 190.433.— 137.750. Свега долара: 962 773.10 | -893.988.71 | 807.759.30 750.771.— 631.530.—

39 Мањак сваке године .. . 68 784.39 | 86.229.41 56.988.30 | 119.241.49 Целокупни мањак од 1930--31. 5 68 784.39 | 155.013.80 212.002.10 | 331.243.10

Као непосредан резултат привредних прилика за време од 3 године, од 1930/31, па до 1933/34, показао је мањак од 5 212.002.10 у годишњем примању. И поред тога овај озбиљан мањак у приходу није се тражио од повећања доприноса него су Управе К. 1., финансијски одбор, гувернери и цело чиновништво ове организације, радили заједнички на редукцији издатака у истој сразмери као што се приход смањивао. Они су сватили смањене приходе као потребу и провели су сложно равнотежу буџета сваке године редукцијом трошкова. K.

eee |S |!