Jugoslovenski Rotar

Блауштајнер, Сартори, др. Коен, др. Мирчић. Отварајући 251. састанак, у тако лепоме скупу, брат Минх је изразио своју радост на овој новој победи ротарске идеје. При„сутни гувернер др. Стојадиновић, узимајући реч да поздрави новога земунскога члана, у своме срдач-

ном и ведром говору напоменуо је, ка-_

ко је Земун учинио читав „продор“

његовом становишту да за извесно време треба чувати заузете позиције и не ширити круг клубова, „продор“ у толико објашњивији и већи, што се на чело земунаца ставио један адмирал, који, као војник, мора да однесе победу. Овом приликом, гувернер је наименовао за свога особног заступника при клубу, брата Воју Кујунџића, чијом се родитељском иницијативом, многи клубови у Југославији, |авили у живот. Др. Кујунџић, захваљуући на указаном поверењу изложио је историјат клуба, који се пре два дана зачео, привремено конституишући се овако: за претседника адмирал г. Викерхаузер, 3a ппретседника г. др. Коен, г. Павешића за секретара, г. Петровића за благајника и г. Сарториа за церемонијара. У своме отпоздраву, адмирал г. Викерхаузер износи своје погледе на рад новог клуба и обећава да ће се земунски клуб развијати на великим начелима Ротарства. Када је ова лепа свечаност била завршена, брат Милан Радосављевић поднео је реферат о раду комитета за зближење ротара Чехословачке, Аустрије и Југославије на привредном пољу, одржаном у Бечу, где је он заступао југословенске ротаре Реферат је примљен са општим одобравањем и претседник се топло захвалио говорнику. Најзад је г. Све товски, новинар, изнео своје утиске из Турске, особито из Анкаре, пригодом учешћа југословенских новинара на прослави десетогодишњице Турске републике. Приказао је анекдотично оне непосредне утиске са свечано-

сти, личност Газиа, совјетску делегацију итд. што је могло занимати слушаоце, а на крају је одсвиран нови републикански марш, нека врста

турске „Марсељезе“. Претседавајући се захвалио г. Световском на његовом труду.

На 252. састанку примећени су били међу гостима угледни претставниUM левичарске руске емиграције г. г. Владимир Лебедев, 6. министар, Виктор Махин, директор ,,3emropa”

Верешчагин, економист, који су нарочито били позвани на ово вече, јер је брат Ст. Пеливановић имао да развије тему „О васпостављању COвјетско-америчких _ дипломатских Ofноса и њиховој политичкој реперкусији“. Врло активни предавач, који је недавно одржао сјајно предавање о Малој Антанти, као политичкој и економској чињеници (које смо ми у „Југословенском ротару" са овим бројем донели (п — ех[епзо) стигао је, да поред претседавања економском комитету Мале Антанте, — који је истовремено заседавао у Београду — обавести браћу о веома актуелном проблему. На почетку свога предавања, брат Пеливановић је рекао:

Москва је поставила проблем са циљем, који доказује да свако јачање положаја Јапана на Далеком Истоку и сваки активнији поступак Јапанаца против Совјетске Уније значи посредно угрожавање америчких интереса; даље, што год јапанска влада буде сматрала да има право да тражи од Совјетске Русије, кад-тад тражиће као право и од Америке. Објављивање ових докумената уједно је и апел на Француску.

Ново пријатељство, потврђено пактовима, разним посетама политичара итд. има у оквиру HOBOуређених односа између Москве, Париза, Варшаве и Мале Антанте, да створи Совјетској Русији потребно залеђе на Западу. Осим

НастабаВ на следећој страни