Jugoslovenski Rotar

гедети, Карловски, Злата Липовшћак, Марковић, Поп, Рогулић, Штајнер, Души Вакслер из Вуковара. Затим су присутни гости ротари: Др. Милан Стојадиновић гувернер, Отмар Хен, Стевен Коен, Адолф Минх, Драг. Павловић и Стеван Павловић из Београда, Коста Капамаџија, др. Иво Боски и Дезидер Рот из Суботице и Хинко Штрајм из Земуна. При црној кафи претседник Јован Рогулић наређује „рол-кол“ и поздравља све присутне, особито сестре и брата гувернера и осталу браћу из других клубова. Брата гувернера посебице уверава у нарочиту радост целога Клуба, јер је гувернерска посета клубу најмаркантнији догађај у раду његовом. Речи признања које је наш брат гувернер након одржане седнице клубскога већа изрекао био, оправдавају наде за будућност и дају нов потстрек за рад и развој нашега клуба — завршио је свој говор претседник Рогулић топло поздрављен. После тога примљени су у чланство Драгутин Ђурски и Људевит Карловски, чиме се број чланова клуба повећао на 18 с тим да се првом приликом изврши свечани пријем и др. Фрање Грубера, који је био спречен да тог вечера допутује у Вуковар. Претседник Рогулић поздрављајући нове чланове истакао је да је Вуковарски клуб тиме испунио жеље и оправдао све наде нашег брата гувернера у погледу екстензије у Клубу. И, служећи се својим стручним, пољопривредним језиком, брат претседник је рекао, да на овај начин Вуковарски клуб све више постаје: „драгоценим расадником у којему се свесно гаје све воћке ротарског служења". Ротари Фран Фу нтак, Фран Тирк и др. Иван Липовшћак поздравили су затим редом: београдски, суботички и земунски клуб, захваљујући им што су својим присуством како браће, тако и сеста-

БЕНИ 27

ра (суботички клуб је био престављен са две сестре) у великој мери допринели увеличању овог нашег блиставог састанка, који је, поред прве гувернер-

ске посете у исто време и прво сестринско вече у нашем клубу. Ротар“

Хигедети, наша есперантска перјаница, једним фулминантним говором на есперантском језику моли брата гунера, да нашем клубу отвори ступце

„Југословенског Ротара" за малене

чланке на есперанту, да би тиме омогућио наш пропагандистички рад У тој области. „Миа кара фрато Хигедети, ми компренас Виан тутан пароладон"' — одговара наш уважени гувернер не дајући се збунити — на есперанту, обећавши предметној молби удовољити и тиме нашем ситном, али свесном и смишљеном раду сваку моралну помоћ осигурати. Затим брат гувернер топлим речима изражава сво-

ју захвалност, што смо му боравак у

нашој средини учинили тако пријатним. Уз наш Клуб њега веже једна специјална успомена, наиме: предаја повеље нашем клубу у братском РК. Београд уочи |. Дистриктне конференције пада у исто време са његовим избором за гувернера. Он је вуковар-

ском клубу посвећивао нарочиту паж—

њу, те су и он и његов београдски клуб сматрали РК. Вуковар маленим чедом својим баш за то, јер смо ми тамо добили нашу крштеницу; и као што мати бдије над сваким добивеним

килограмом свога дојенчета, тако је он

као отац и мајка бдио над нама, да

бројачано _ порастемо. Нерасположено забележио је опад чланства од 15 на 14, па на 13 и озбиљно се забринуо за нас. Након одржане седнице клубског већа угодно изненађен констатује све у свом најбољем реду, нарочито обрадован повећањем чланства нашега и баш на нашем клубу утврђује, да малени клубови, као наш, такође имају пуно право на опстанак. Нарочито задовољан констатује добру фреквенцију