Jugoslovenski Rotar

Cest un véritable désespoir pour nous qui avions pour votre grand Roi une immense admiration, de penser quil est venu trouver la mort sur le sol frangais et, si dans un tel malheur, aussi irréparable, on pouvait trouver une infime consolation, ce serait dans le fait que le sang dun grand FranGais a été mélé hier A celui de Votre Souverain, scellant de facon tragique la grande amitié des Yougoslaves et des Fran¢ais.

Pour moi qui eus la grand honneur d’entrer en relation avec sa Majesté Alexandre Je,

qui ai recu de sa part des marques de son indulgence et de sa générosité, je ressens, comme un de ses sujets, une profonde tristesse.

Que notre communion dans la peine soit pour le Rotary yougoslave le gage de la cordiale amitié pour lui du Club de Bordeaux.

Dr. Jean Duffour, Président du Rotary Club de Bordeaux, Croix de Miséricorde de Serbie, Commandeur de l’Ordre de Saint-Sava.“

(Nastayiće se u narednom broju.)

x

ВАСИЉ ГРЂИЋ, Р. К. САРАЈЕВО — т 26. октобра 1934.

7 Васиљ Грђић.

У овим и онако жалосним и прежалосним данима хладна смрт је савила своја крила. у ово наше коло и однијела нам брата Васиља.

Готово кров пуних тридесет година брат Васиљ је дјеловао међу нама, и сав тај његов рад био је посвећен служби народу.

Покојни Васиљ је имао срце које је умјело да осјети, а разум који је знао добро да схвати потребе и невоље свога народа.

Прво што је осјетио и разумио да, народу треба је златна. слобода. Тежак терет ропских окова није могао да створи у пок. Васиљу ништа друго него бунтовника, па сав његов рад то обиљежу је. Коликогод револуционаран пок. Васиљ је ипак конструкти-

ван. Друштво «Просвјета» је најочитнији доказ за то. «Просвјета» са онако широким дјелокругом рада Васиљево је дјело. Многоструки рад: просвјетни, уопште културни, привредни и социјални, који је она развијала, имао је у пок. Васиљу потпуног радника.

Овакав његов рад за народ пронио је његово име широм наше слободне и неослобођене Отаџбине и ставио га у прве редове народних првака.

Јасно је, да тај његов рад није остао незапажен и од нашег непријатеља, који је само чекао прилику да Васиљу и осталим народним првацима суди.