Jugoslovenski Rotar

éanin poziva braću da učestvuju na proslavi njihoya 250-tog sastanka, a brat pretsjednik obeéaje da će netko od naših članova prisustvovati toj svečanosti. Brat Tomljenović referira detaljno o trećoj distriktnoj konferenciji i o sastanku novoizabranih pretsjednika i tajnika. Brat pretsjednik odaje priznanje R. C. Ljubljana kao domaćinskom klubu. Organizacija bila je prvoklasna. Sve je bilo u tančine priredjeno ı funkcionisalo je odlično. Čestita ljubljanskom klubu na uspjehu. Izvještava zatim da je na distriktnoj konferenciji zastupao madjarskog počasnog komesara Dra Imre rotar Fleischl, koji je vrlo lijepim i laskavim riječima govOrIO O našoj zemlji ı izrazio nadu da će rotarstvo doprinjeti zbliženju ı boljem razumijevanju izmedju naših zemalja. Drugi dan rotarske konferencije govorio je rotar Szekely, lan R. C. Szeged, u istom smislu kao i rotar Fleischl. Mi te Zelje kao rotari iskreno dijelimo i nadamo se da ¢e novoosnovani madjarsko-jugoslavenski odbor mnogo tome doprinjeti.

x

ZEMUN

Sastanci (Meetings): Cetvrtak (Thursday) 20.00

Hotel Central

66. састанак 4. априла. Фреквен. 78°26%. Претседник бр. Бикерхаузер наглашује да је тај састанак управо јубиларан, јер се 2. 0. M. навршила годишњица од дана пријема нашега клуба у Р. И. — Бр. Иван Кон приказао је затим стање нашега клуба у првој години, изражавајући у овоме смислу своје највеће задовољство. — Тајник Павешић изнео је делатност нашега клуба за време од 1.4. 1934 до 31.3. 1935. Међу осталим за то време одржано је у нашем клубу 5 предавања ротарско идејних; 6 народно господарских и финансијских; 5 социјалних; 5 знанствених; 6 комуналних и 9 разних других. Наш клуб имао је 55 гости ротара и 12 неротара. 50 наших чланова посетило је братске клубове у Југославији и 1 у страној земљи. Међуклупских састанака са клубовима Југославије одржано је 5. За добротворне сврхе подељено је Дин 1000:—, Бр. Озвен Карамата одржао је предавање

31

о «Дужностима Ротара», у којему је изнео шта смо дужни да пружимо ротарству: посветити овом идеалу другарство и пријатељство, састајање изван седница. развијање воље за потпомагање у ротарским циљевима и уложити чврсту вољу за служење. — Бр. Павешић, потакнут једногодишњим јубилејем нашега клуба, упознаје браћу са једним својим личним јубилејем. Управо је данас десет година од дана када је започео радни живот у «Школској вежбаоници и штедионици Економату», коју је установу основао при Државној тргов. академији у Земуну. Ова радна школа, у коју је уложено много труда, живи и цвета. Ова наша прва установа била је семе по чијем се примеру оснивале и ницале у свима местима наше државе, а напосе тамо где су стручне школе. Задатак ове радне школе био је у почетку а остао је и данас једноставан и прост: Боља спрема, омогућити ученицима да теоријско знање практично примењују, приучити их интензивном п самосталном раду, развити смисао за штедњу, радиност и солидно пословање. Прави привредни живот пренет је у школу и у нашој вежбаоници дневно после за-

вршених школских часова, један сат ради

30 до 40 ученика-чиновника, са отприлике толиким бројем ученика-комитената. Идеализам ученика и љубав њихова за ову установу издржао је четиригтодишње нападе унутрашње и спољашње. После четири године рада и живота увидело се да установа није за укидање већ напротив да је морају основати и водити све средње стручне школе.

67. састанак 11. апр. Фреквен. 73:91 %. Гост неротар Хенрих Бернтсен, генерални директор Филипс а. д. По завршеном административном делу седнице брат претседник је изнео слику делатности предузећа «Филипе» у Југославији. — Госп. Бернтсен у лепом реферату описао је организацију Конгреса рентгтенолога који се има одржати следећег месеца у Југославији. Затим примену рентген апарата и велике користи за друштво при његовој правилној примени. — По овоме питању саопштио је своје погледе и брат