Jugoslovenski Rotar

као страховити понор, велики свет и рат са свима оним догађајима, и променама, које је са собом понео. «Стари» провели су своју младост и изграђивали своју душу и време када су у љутском друштву тако рећи суверено владала надијонална, социјална и етичка начела настала утицајем Хришћанства и Велике француске револуције, док се код данашње омладине кристалисање погледа на живот и свет и стварање животног филозофског система врши у атмосфери страховите поколебаности идеја и на рушевинама начела која су до недавно важила као вечити закони друштва и историје. —

Када се данас код нас изриче негативан суд и даје неповољно мишљење о омладини, мисли се махом на њезино недовољно национално осећање и на отсутство истинског идеализма, који је устукнуо пред за младост неприродном склоношћу за материјално, површинско и пролазно, као и на лабавост моралне основице целокупног духовног живота, омладине. Вели се, да је жарко патриотско осећање устукнуло пред старањем за обезбеђење личне каријере, да душу омладине не распиње бајроновски «светски бол» («Уе већтег2») нити њезину главу тару бриге због великих културних и етичких проблема, Достојевсковог Аљоше, нити јој срце пати од тешких јада младог Вертера. Уместо свега тога неутољива. жеђ за уживањем, анималним и лишеним истински спиритуалнога, у место интензивног унутарњег духовног живота, празно и банално спољашње животарење, испуњено спортом, флертом и бригом за своје бедно, ситно и мало «ја».

Нећемо се упуштати у испитивање колико су тачне ове тврдње које садрже тако неутешну слику о данашњој омладини. Како не делимо мишљење да је она лишена свих позитивних особина и да је због тога у питању цела наша национална будућност, не можемо затворити очи пред стварношћу, а та, је да је духовна, структура данашње омладине у многоме битно друкчија, од оне која обележава, «старију» генерацију и да нам тенденције које се данас испољавају у моралном и интелектуалном животу омладине нису увек симпатичне, и да дају доста, разлога за бригу и размишљање.

Само не треба сувише хитати са, својим моралним судом и не треба, одмах ломити штап над главом те и такве омладине. Много је целисходније, а и праведније, да испитамо узроке томе духовном стању младежи и да видимо нема ли добар део одговорности и на старијој тенерацији да је духовни живот омладине узео такав ток.

III

Три су главна, васпитна, чиниоца који поред наслеђених и урођених наклоности у младости формирају душу и карактер човека: дом, школа и улица, разумевајући под овом потоњом све утицаје који не долазе из

25 19