Jugoslovenski Rotar

Може ли бити, а да све то не остави дубока, трага у души омладине толико пријемљивој за спољашње утиске и на карактер младића и девојке који је тек у стварању г

· Данашња омладина није више тако наивна као она ранија. Пустили су је пре времена у живот и она отвореним очима посматра све, посматра и ствара свој суд. Идеална слика о свету, о људским врлинама и идеалима, још се није у њеној души право ни створила ни вера у такав живот и свет у њој утврдила, а груба. стварност при првом додиру порушила је већ све. Сумња као авет, увлачи се у срце и мозак, а, погубан скептицизам почиње да овладава целим бићем, убијајући веру и спутавајући сваки полет.

При томе патриотичко и национално осећање нарочито страдава. Омладина види да је отаџбина код оних који су преставници нашег националног и јавног живота врло често више у речи него у делу. Она слуша из дана у дан тешке и ружне речи на адресе оних у чијим је рукама тако рећи судбина нашега народа, и долази до закључка да, способности, поштење и рад нису баш увек ти који човека доводе у прве редове друштва и народне заједнице и да умешност, широко схватање онога што је допуштено и личне везе често више вреде него све жртве које истински родољуб даје за свој народ и отаџбину. Она јасно уочава да данашње друштво не прави довољно разлике између јунака у рату и онога који је са пуно вештине склањао главу при ратним опасностима, између ратног инвалида и ратног лиферанта, између онога који је трунуо у Араду и Нежидеру и по другим тамницама и оних који су били пасивни посматрачи херојске борбе нашега народа на живот и смрт. Она са чуђењем и изненађењем констатује да у животу и сувише често нити врлина, добија признање и награду нити порок осуду и казну, и да је најбоље, ако се не жели од бављења, такозваним јавним радом направити нарочито врело прихода, гледати своја. посла и старати се за себе и своју породицу.

На овакво формирање мишљења, у друштву и његовим етичким основима не мону да у повољном правцу битно утичу ни дом ни школа.

Некада, је наставник, пратећи га од првога до осмог разреда гимнавије, у душу познавао ђака, његове способности, његове врлине и његове мане. Високим својим ауторитетом, одржаваним и темељитом спремом и обезбеђеном материјалном страном живота, он је благотворно утицао на омладину напајајући је идеализмом и нацијоналним општечовечанским, и тежећи више за тим да ствара карактере него знањем наклукане саможивце. Данас, ђаци једва познају своје учитеље и професоре, а они њих још мање, толико се мењају у току цигле једне године! И наставнички колегиј, и наставни план, и школски уџбеници, све то носи обележје привремености, несталности и променљивости да се у души младежи не може да изгради ни ауторитет личности ни

21