Jugoslovenski Rotar

Zadaća je rotarstva čednija: da putem međusobnog upoznavanja 1 пероsrednog dodira među najboljim pretstavnicima raznih zvanja stvara najprije u svom gradu, zatim u svojoj zemlji, a potom u čitavom svetu najpogodnije tlo za puno razumevanje ekonomskih i socijalnih problema i za njihovo rešenje u duhu pravednosti i najšire narodne i međunarodne solidarnosti. 77 Paul Baillod (pastguverner 54 distr., Svicarska)

ROTARSTVO U NARODNOM I MEDUNARODNOM ZIVOTU

Jasnu predodzbu o svrsi rotarskog pokreta u našim krajevima dobiéemo, ako razmotrimo sadanje prilike u Evropi.

U nedavnoj prošlosti slovio je naš kontinent kao gospodar celoga sveta. Prostranstvo bele rase — u 19 veku iselilo se iz Evrope preko 55 milijuna ljudi — dalo je evropskoj civilizaciji neko svetsko gospotstvo tim više, jer u ni jednoj istorijskoj periodi nisu selenja naroda bila tako važna kao u ovoj i to ne samo s obzirom na broj nego i na kvalitetu iseljenika. Oni su doneli u druge zemlje civilizaciju, koja je bila ponos čovečanstva. Pa i u novčarskom pogledu imala je tada Evropa nepreporno gospotstvo nad ostalim kontinentima. Njezine intelektualne, moralne, industrijalne, trgovačke i vojničke snage činile su se tako jake, kao da je to gospotstvo osigurano Evropi zauvek.

A kako izgleda današnji položaj?

Svetski je rat odvojio narode jedne od drugih, pa je time i moralni prestiž i osećaj jedinstva bele rase spram ostalih uništen. U toj velikoj borbi bile su i ove pozvane u pomoć beloj rasi i tada su upoznale našu slabost. Novčarsko gospotstvo Evrope samo je još sećanje, jer ona ne može urediti ni svoje obaveze spram verovnika po ostalim kontinentima. Sjedinjene države i Japan zauzimlju na svetskim tržištima sve više i više mesto Evrope usled čega se smanjuje njena proizvodnja. Čime i njeni narodi postaju nezaposleni.

Još teži učinak imade činjenica, da su narodi ostalih kontinenata preuzimali od Evrope samo materijalni deo civilizacije. Naprotiv su zadržali svoje običaje, vjeru i osećaje, tako da su nam ostali ne samo tuđi, nego osećaju i neku mržnju spram bele rase.

Mi naprotiv živimo životom, koji nije u skladu sa našim prihodima, podupiremo industriju, koja nam je delimično samo na teret, savijamo se pod teretom samovoljnih i sve većih i većih poreza i naoružanja, pa tako živimo u nezadovoljstvu, čija je posledica politička novčana i privredna, nestalnost.

Budući da živimo u kritično doba, čiji se kraj još ne može predvideti, živimo nakon pretrpljenog gubitka vodstva sveta nekim životom bez duše. Svoj spas ne tražimo sami od sebe, nego ga tražimo od države, kojoj pripisujemo svrhu radi koje ona ne postoji.

To je skica položaja današnje Evrope. Narodi u njoj, iako živs pod različitim oblicima vladanja, trpe od istog zla, samo u nejednakoj meri. Oblik vladanja je tu sporedan, budući da sve države bile one kon-

19