Jugoslovenski Rotar

njoj; i tu sam najviše govorio o Južnoj Srbiji. Skopljanskom klubu pilzenjska braéa poslala su preko mene zastavu vanredno lepo izrađenu; to je čisto umetničko delo. Drugog dana braća su mi pokazala znameniti pivar, gde sam bio na ručku, uzorno poljoprivredno dobro, nekoliko škola i javnih zgrada, većim delom rad jednog rotara (brata arhitekta Zapala), zatim mesnu galeriju slika i gradsku većnicu. Posredovanjem braće ja sam dobio vanrednu dokumentaciju o gradu Pilznju i specijalno o njegovoj socijalnoj politici. Naročito mi je bio pri ruci brat ing. Svoboda.

Klubovi Pisek i Sušice na Šumavi nisu mnogobrojni. Oni se skupljaju u skromnim prostorijama, ali u tim prostorijama vlada naročito intimni, pravi drugarski i rotarski duh. Pisek je vrlo lepo mesto u Južnoj Češkoj. Sušice, to je malo mestance, ali vanredno udešeno i lepo sa turističkog gledišta. Iz Sušice vrlo je zgodno obići krasnu Šumavu. A i u samom gradiću može se čovek lepo odmoriti. Na čelu Sušica stoji brat rotar. Treba mu čestitati na čisto urbanističkim uspesima. U Pisku moje predavanje i diskusija u vezi s time bilo je centar programa. U SuSicama vodila se vanredno zanimljiva diskusija o najaktuelnijim pitanjima političkog života Republike. Ma da su u klubu zastupljene najrazličitije struje političke, diskusija se vodila potpuno uljudno i bratski. Pored toga, kao i problem, držan je čas srpsko-hrvatskog jezika koji se sastoji u čitanju i tumačenju (čak leksilografskom i gramatičkom) prispele jugoslovenske pošte, nedeljnih izveštaja naših klubova i t. d.

Bila je već prošla ponoć kada su me braća zamolila za predavanje i obaveštenja o Jugoslaviji. I tu se opet pokazalo ogromno interesovanje i simpatije braće Čehoslovaka. za naše probleme. Klubovi Pisek i Sušice poslali su takođe svoje zastave klubu Skoplje.

I u Pisku i u Sušicama braća su me drugog dana iza sednice obaveštavala o mesnim prilikama i pokazivala mesne znamenitosti. Pored toga, iz Piska me je brat Duhtir, inspektor osiguravajućeg društva, provezao svojim automobilom po celome kraju. Blagodareći ljubaznosti brata Duhtira, za jedan dan sam uspeo da vidim divan zamak Švarcenberga Zvikov na sastanku reka Vltave i Otave, onda romantični grad Rrahatiće u kojem se sastaje češki i nemački živalj, i gde se nekad školovao Jan Hus, veliki češki nacionalni i verski borae, onda selo Husinec sa starodrevnom seljačkom kuéicom, punom dirljivih uspomena, u kojoj se, po predaji, rodio Hus, najzad, vrlo lep grad Strakonice, odakle sam se železnicom uputio u Sušice. Zahvaljujući braći sušičkim rotarima imao sam priliku da vidim značajne socijalne ustanove velike tvrtke šibica i drugih proizvoda »Solo«, D. D., na čelu kojeg stoji jedan rotar, te sam lako obašao autom najlepše predele Šumave.

Ne mogu da se požalim i na nemačku braću-rotare. Ali moram reći da se politička atmosfera sadašnje Nemačke neizbežno teško oseća u njihovim klubovima u kojim istina sarađuju partijski opredeleni nacional-socijalisti i vanstranački elementi, čiju raniju partijsku pripadnost ja nisam smatrao za oportuno da ispitujem. Jevreji, kao što se zna, isključeni su iz Rotary klubova.

24