Jugoslovenski Rotar
pa zaključujem ovaj kratki prikaz sa porukom svoj braći Rotarima, да ćemo nastojati da sve ispadne što bolje i da će nas neizmjerno veseliti, ako se u što većem broju sakupimo u Dubrovniku, za koji je brat Edo Marković na inauguraciji našega kluba kazao: »Danas je naše zadovoljstvo naročito jer je današnji dan posvećen osnivanju jednog rotarskog gnijezda u našoj sredini na pitomim obalama našeg pokretnog mora na posvećenom tlu drevnog Dubrovnika.«
Dubrovnik, 2 januara 1936.
*K
R. C. DUBROVNIK U RADU NA 4. ROTARSKOM CILJU (B. Hrozniček, R. C. Dubrovnik.)
»Sluzenje« okosnica cele ideologije i delovanja Rotarstva moze jedino da bude podloga i glavni princip internacionalnog sluzenja.
Internacionalno sluzenje nije neki odraz bolecivog G¢ovecanskog osećanja ili neke protunacionalne ideje, već potreba da se čovečanstvo koje se je pomoću komunikacija i kulture jako približilo organizira kao celina.
Budući da je Rotarstvo jedan etički a ne politički pokret ono ne ulazi u današnje internacionalne razmirice, koje su posledice raznih političkih, religioznih i idejnih borba tokom historije, nego nastoji da se nađe za čovečanstvo diagonala paralelograma, pravi put, zlatna sredina, temperirano mišljenje, koje bi ga kao celinu bilo u stanju da organizira.
Ne ulazeći u političke razmirice Rotary pokret nastoji da svoja služenja usmeri onim etičkim pravcima, koji njegovim aspiracijama najviše odgovaraju, a koji su u našem 4 cilju tačno formulirani:
»da unapređuje međunarodno sporazumevanje, dobru volju, i mir putem svetske drugarske zajednice ljudi od posla i zvanja, koji su se ujedinili u idealu služenja.
Ovo svetsko drugarstvo koje treba da služi gore navedenim ciljevima najdragocenija je baza u internacionalnom služenju Rotarstva.
Svi internacionalni i nacionalni forumi, udruženja naučenjaka i filozofa, internacionalne asocijacije, kao i razne vere, naglašuju potrebu mira i veliku vrednost veličine ljudskog: života, ali razmirice i ratovi traju ipak neprestano dalje. Sva kultura i komunikacije, koje su prostore približile a vreme skratile, kao da ljudstvo nisu još dovele do spoznaje da smo svi slični i da svi skoro podjednako imademo dobrih i loših strana i osebina, da smo svi skupa nerazrešivo povezani, da nam je odredište svima isto, samo da putujemo u raznim razredima vlakaživota, i da kod jednog pokliznuća svi razredi bez razlike stradavaju.
Nerazumevanje i krajnje nepoverenje izgleda da su oznake današnjeg vremena i veliki uzrok današnjeg stanja.
Rotary pokret već samom činjenicom što upoznaje ljude koji se možda sigurno nikad u životu nebi sreli približuje ih već samim tim, jer svako upoznavanje je već samo po sebi donekle i približavanje, a približavanje donosi samo sobom razumjevanje i poverenje. Treba me-
20