Jugoslovenski Rotar

Zar nas i sama Priroda ne uci, kad posmatramo njenu povesi, da Sto se viSe penjemo stepenicama biéa, sve širi horizont obuhvata naš pogled? Bedni crv koji mili pod našim nogama, vidi jedva nekoliko palaca pred sobom. Malo po malo, on jača i pogled mu skreće levo i desno: zatim moze da se podigne i spusti, i tako prvi put ulazi u svet sa fri dimenzije, gde bezbrojnim etapama moze malo po malo da svojim očima sagleda biéa i stvari, iduéi uvek dalje konjem i masinom, uvek vise, krilima tice i vazduhoplovca.

Da, uzdignimo naše oči: i, u isto vreme sa očima, uzdignimo nage: duše. Vrlo često, u našem živolu, čini nam se da živimo na dnu jedns duboke doline gde nas ogromni zidovi planina dele od drugih dolina u kojima drugi ljudi, naša braća, rade, paie i nadaju se kao i mi, ali neznani od nas. Treba ih upoznali, i stoga uzdignimo naše poglede iznad planinskih prepona. Koji nam periskop dozvoljava da vidimo Sta se događa preko ivice našeg rova? To je dobra volja, želja da jedni druge razumemo, strast da služimo. Sama smisao reči „služiti” dobiće za nas veličansiveniji značaj u koliko više uzdignemo naš= oči i srca, obuhvalajući fako sve širi i širi, sve lepši i lepši horizont.

Kad se u počelku živofa našeg velikog Udruženja, osnivao rofarski klub u nekom gradu, volja za služenje javljala se naročito kao želja, kod svakog člana kluba, da postane koristan drugim članovima istog kluba. No ubrzo ovaj uski okvir nije mogao da zadovolji njihove teznje. Dizuci svoje poglede, oni su mislili na vise interese svoga grada, svoga naroda, i najzad drugih naroda koji se bore ı rade na celoj zemlji. Kad su razumeli, zavoleli, pomogli svoje neposredne susede, počeli su da žele uzajamno razumevanje, saradnju i mir između svih ljudi.

Ne treba samo Zeleti sva ta dobra: treba ih radom osvojiti. Goethe je kazao: „Am anfang war die That”, sto je jedan veliki amerikanac preveo sa: ,,In begining was the deed”, na pocetku bi delo! Ne ograničimo se samo da ispoljimo našu želju za služenjem, već služimo. Zalo počnimo da se usavršujemo svakodnevno, neumorno. Želja da bolje radimo treba da prozme i osvetli sav nas profesionalni Zivot, kao što je osvellila i prožela naš moralni živof. Neka upravlja i našim rofarskim životom; neka svaki naš klub feži da radi bolje; neka se celo naše veliko Udruženje nadahne tom teznjom, i starajmo se, svaki u svojoj okolini da ona ponikne i raste oko nas. |

Onaj ko je prožet voljom da bolje radi u svom vlastitom pozivu, u svojoj profesionalnoj akfivnosti, znaće da ceni i napore drugih. Dižući svoje poglede, videće oko sebe, u drugim gradovima, u drugim krajevima, istu želju za usavršavanjem, isli žar služenja. On će više poštovati napore za zajedničko dobro koje čine oni od kojih smo odvojeni državnim granicama; i opšte osećanje čovečanskog brafsiva ojačaće se.

Najveličansivenije osećanje radosti koje sam doživeo, bilo je jednog dana, kad sam sa emocijom koju vam ne mogu izraziti, Citao genijalnu poemu koju je Rudyard Kipling pre dvadeset godina posvefio Francuskoj. U svojoj Knjizi o džungli, bio je prema njoj dosfa strog, zavijeno ali providno; u svojoj poemi, uzdigavši pogled iznad sfrasti, loših spomena i osvefa, on je veličanstveno oduševljen i plemenif. Kakva uteha, usred silnih bura, pomisliti da Umetnost, spa-

16