Jugoslovenski Rotar
истинског стремљења, која ће је оспособити да на свом идеалном путу и истраје.
Омладини ћемо се најбоље одужити тада, ако је свесно и по нашем најбољем знању и умењу оставимо неограничено наслеђе здравља, лепоте и истинског знања. Па смо и више учинили: јер предајући судбину народа У руку генерације која је претходила себи као пауздана омладина пуних идеала и стремљења, благословили смо и нашу ужу домовину и свеколики људски род, па ће ипак важити речи:
Где над оцем правда господари, Ту над сином повесница бива!
In memoriam: br. Ing. Ferdo Seneéié
Preisjednik R. K. Zagreb, brat dr. Mlinarić, održao je na klupskoj sednici od 26 jula 1957, sledeći komemorativni govor, koji su članovi stojeci saslugali:
„Отада braco! Zalosna mi je duznost, da Vam danas sa омода тјеsla moram saopćifi fužnu vijest, da je naš dragi brat ing. Ferdo Senečić 22 o. mj. u Sarajevu za uvijek zaklopio oči.
Refary klub Sarajevo odazvao se najpripravnije našoj molbi, je su njegovi članovi ispratili dragog nam pokojnika na vječni počinak i u naše ime položili vijenac na odar.
Brat Ferdo bio je sve do onoga časa, kada ga je baš među nama shrvala feška bolest, jedan od nažih revnih i dobrih članova. Uvijek spreman svaku dužnost primili i uvijek spreman prijateljski pomoći gdje je mogao.
Njegovo profesionalno zvanje, koje je od fako eminenine važnosti u našoj državi, a koje je u njemu bilo zastupano u jednom odličnom sfručnjaku, dovelo ga je među nas, gdje se je uvijek osjećao ugodno i znao, da je okruzen prijateljima.
Ing. Ferdo Senečić rodio se je god. 1879 u Beču te je u Zagrebu svršio gimnaziju kao odličan đak, a zafim prešao na Bodenkulfuru u Beču, gdje je diplomirao, fe se iza toga posvetio službi oko. fabrikacije duhana, te je bio direktorom tvornica duhana u Mosfaru i Sarajevu a konačno inspektorom državnog monopola u Zagrebu u kojem je svojslvu u svojoj 58 godini umro.
Svojom odličnom spremom i sposobnosfima, postao je jednim od naših najiskusnijih i najspremnijih duhanskih siručnjaka.
Gdje god je službovao bio je omiljen ne samo kao izvrstan stručnjak, već i kao dobar drug u društvu, koji је Кадкада хпао да ријаfelje razveseli duhovitim stihovima.
A ako žalimo i mi sada za njim, koji nas je konaéno ostavio preselivši se onamo, od kuda povratka nema. |
Sutnjom od jedne minute odaju članovi počast sjeni nezaboravnog
druga. — SLAVA MU!”
30