Jugoslovenski Rotar

дело, претставља факат природе: то је неприкосновени закон xapМОничНиХ и плодоносних односа између појединаца, заједница, народа, раса. ИМ уколико будемо успели да спроведемо у дело ту нашу идеологију, уколико више утичемо на пожељни препорођај појединаца, друштава, заједница, народа, раса, утолико ћемо бржим корацима кренути напред ка постављеној мети. Због тога дужност нам налаже да уложимо све своје снаге, сав свој труд за њено што брже и јаче ширење, за њено пуно прихватање широм целога света; да будемо неуморни трудбеници у убеђивању још неубеђених да се Ротарство темељи на начела активног и стваралачког служења заједници; да је то само природан закон кога треба признати и дословно спроводити у дело. У спровођењу ове активне, позитивне и стваралачке идеологије привредници, трговци, занатлије, индустријалци и сви осталих звања и занимања добијају огромне могућности да утичу, на разне начине, на начин управљања и спровођења социјалне правде за добро човечанства. Овај дан када начело служења заједници продре у свест појединаца, заједница, народа, раса, и када се из те свести роди потребна и несаломљива воља, тај ће дан бити црвено слово у календару ротарског покрета, у историји човечанства. Онда ће бити лако подешавати понашање и опхођење појединаца, установа, држава једних према другима; постојаност, стабилност и здрав напредак цивилизације биће осигуран за сва времгна. Вјерују Ротарства није начело јачега, није начело силе у ма ком облику, већ начело правде у свима односима како приватним тако и јавним. Ротарство увиђа да се начело јачега, начело силе, свесно злоупотребљава и зато устаје противу њега, зато се конструктивно и смишљено бори противу њега начелом искреног и поштеног служења заједници. Ротарство нас поучава да највише добија, да се најдуже одржава у животу баш онај који најбоље, најправичније и најсавесније служи другоме, да је служење другоме најбољи начин сачувати и изградити самога себе; да служење уствари није ништа друго до усавршавање самога себе; да је себичност најкраћи пут своме уништењу; да је служење једноставно штићење својих сопствених интереса. Цела идеологија ротарског покрета заснива се и ослања на те претпоставке. Па и сама историја еволуције примењивања закона служења у трговачким и индустриским односима веома је интересантна, веома поучна и иде у прилог овом схватању. У пачетку првих пословних односа између раденика и послодаваца, послодавци су желели, очекивали па чак и захтевали, уколико им је то било могуће, од својих раденика добар рад. У старо доба сви послови и сва трговина обављана је погађањем и разменом добара, па и дан данас овај је обичај донекле још у пракси, и послодавац не само да је желео и очекивао, већ отворено тражио од свог намештеника да му свесно и свесрдно помаже у експлоатисању купца. ВремеНОМ послодавци почињу да увиђају, бар у извесним земљама, да добра, тачна и поштена услуга купца доноси собом кудикамо ваћи успех у послу, ако не из другог разлога, оно бар из разлога што се добром, тачном и поштеном услугом задобијају нови потрошачи. Закон служења другоме подједнако је важан и за посло-